470.000 vlasnika dizel automobila, koji su se pridružili slučaju protiv VW grupe, mogli bi da se suoče s teškoćama, nakon što je nemački sud u pitanje doveo da li su oni zaista bilo šta izgubili zbog spornog softvera.
Vozači su mogli da koriste svoje automobile, što negira centralno pitanje šta su zapravo izgubili, rekao je predsedavajući suda, Mihael Nef.
Sud će takođe razmotriti da li je bilo kakav gubitak u vrednosti bio povezan isključivo sa zabranama vozila, koje su došle dve godine nakon izbijanja dizel skandala. Čak i ukoliko sud utvrdi da je bilo oštećenih, tvrdnje bi mogle da budu negirane, jer su vozači nastavili da koriste svoja vozila u međuvremenu, rekao je on.
„Za nas nema smisla to što vozačima treba dati pravo na besplatno korišćenje automobila“, rekao je Nef, koji je govorio u ime svo troje sudija koji su prisustvovali saslušanju. „U suprotnom, morali bsmo da odredimo kaznenu odštetu koja ne postoji u nemačkom zakonu.“
Gotovo četiri godine nakon utvrđivanja korišćenja nelegalnog softvera i varanja na testovima na izduvne gasove u SAD, mnogi vlasnici Audija, VW-a, Škoda i Seata i dalje čekaju na isplatu.
Zakonodavci su pre godinu dana izdali zakon koji dozvoljava potrošačkim grupama da vode parnice u ime kupaca, obezbeđujući im pojednostavljen način tužbe.
Volkswagen nikako da se oslobodi posledica dizel skandala, kada je priznao da je koristio „poništavajući“ uređaj na 11 miliona vozila.
Kada je afera izbila, u Nemačkoj je bilo 2,4 miliona vozila sa spornim softverom. Od tada, 99 odsto njih je dobilo ažuriranje softvera.
Kazne i ostali izdaci vezani za „dizelgejt“, dostigli su brojku od 30 milijardi evra. Tužbe kupaca će se verovatno produžiti neprijatan period za nemački konglomerat, i to u vreme kada se okreće ka električnim automobilima i suočava sa sporijom prodajom na ključnim tržištima.
Današnji komentari su preliminarni i mogu da se promene, rekao je Nef. Sud će razmotriti stvari i prodiskutovati o njima 18. novembra, na saslušanju u Brunzviku.
Sudije razmišljaju o tome da li da se pridruže drugim nemačkim sudovima, koji su pokrenuli tužbe, jer su se vlasnici suočili s mogućnošću zabrane njihovih vozila i gubitkom njihove preprodajne vrednosti.
Volkswagen grupa je odbila poziv suda da se dogovori s tužbom, rekavši da ne postoji slučaj na koji bi trebalo da se odgovori.
„Ta vozila voze stotine hiljada kupaca svaki dan, što je razlog zbog kojeg verujemo da nema nanesene štete, a samim tim ni razloga za žalbe“, rekao je nemački proizvođač.
Organizacija za zaštitu potrošača vzbv, koju finansira država, izrazila je uverenje u pobedu ili vansudsko poravnanje, ukazavši na činjenicu da je većina lokalnih i viših regionalnih sudova presudila u korist vozača.
Vzbv je saopštio da ima cilj da dokaže da je učinjena namerna šteta vozačima VW-a, Audija, Škode i Seata, čija su vozila pogonjena EA 189 dizel motorima, tako što je svesno korišćen nedozvoljen softver.
Iz VW-a je stigla izjava na nema pravne osnove za kupce u Nemačkoj da potražuju takvu vrstu kompenzacije zbog razlike u zakonima.
Gotovo svi vlasnici spornih vozila u SAD su se složili da učestvuju u poravnanju iz 2016., vrednom 25 milijardi dolara, u koje su pored njih uključeni i ekološka regulativa, američke države, prodavci itd.
Kupci iz Švajcarske, Australije i Belgije su takođe pokrenuli parnice.
AutoRepublika
(170)
Pozicija i rezonovanje VW-a mi deluje bliže razumu u ovom slučaju.