Porast tenzija u Nemačkoj između ekoloških aktivista i automobilske industrije

Na hiljade „klimatskih“ demonstranata je marširalo pored frankfurtskog auto-puta, naglašavajući sve veću tenziju koja vlada između nemačke automobilske industrije i ekološki osvešćenih građana, dok se vlada priprema da preduzme konkretne akcije u smanjivanju emisije ugljen-dioksida.

„Vodite ljubav, ne CO2“, moglo se pročitati na jednom transparentu u povorci koju su vodili Greenpeace and Friends of the Earth aktivisti. Bio je prisutan i značajan broj biciklista, a ono što je zahtevano je da država Nemačka preduzme korake ka smanjivanju broja automobila na putevima, s tim što su neki tražili momentalnu zabranu SUV/krosovera i ostalih velikih vozila.

Policija u Frankfurtu je saopštila da je u protestnoj povorci učestvovalo 15.000 ljudi, uključujući i bicikliste. Organizatori su naveli brojku od 25.000, kao i da je oko 18.000 biciklista učestvovalo u akciji.

„Automobilska industrija pravi novac uništavajući životnu okolinu“, kaže Marion Timan, Greenpeacov ekspert za saobraćaj i jedna od organizatora događaja. „Mi smo usred klimatske krize.“

Nemačka se obavezala da će smanjiti emisiju ugljenika za 55 odsto do 2030., u odnosu na nivo iz 1990. Međutim, do kraja ove godine, ova zemlja će uspeti da redukuje emisiju za samo 30 odsto, s tim što ona iz saobraćaja konstantno raste.

Rekordno visoke temperature, postepeno iščezavanje Rajne i serija snažnih oluja, ubrzale su debate u Nemačkoj na temu klime, dok su u isto vreme „Zeleni“ došli na mesto druge najpopularnije partije, sudeći po izbornim anketama.

Protest je usledio u vreme kada je nemačka kancelarka, Angela Merkel, sazvala kabinet zadužen za klimatske promene, koji ima zadatak da smanji emisiju nemačkog transportnog i grejnog sektora . „U poslednjih 50 godina, broj oluja, toplotnih talasa i poplava, utrostručio su se u Nemačkoj“, rekla je Merkelova u svom nedeljnom sadržaju (podcast). „Moramo da delujemo.“

Merkelova se suočava sa balansirajućim normativnim aktom tokom predsedavanja na prvom sastanku kabineta za klimatske promene, zakazanom za 20. septembar. Kancelarka pokušava da pronađe rešenje za zajedničko stanovište između sukobljenih ministara iz konzervativnih i socijaldemokratskih partija svoje koalicije.

Rezultat pregovora bi mogao da ima duboke posledice po ekonomiju zemlje, jer se pojavljuju znaci preteće recesije. „Naravno, ne možemo okolišati, zaštita klime dolazi uz cenu“, rekla je Merkelova. „Ipak, ja sam uverena da ukoliko ne uložimo novac na pravo mesto, cena koju bismo platitili kasnije bi bila mnogo veća.“

Očigledan cilj

Automobili predstavljaju očigledan cilj demonstranata, koji su u subotu paradirali s lutkama čelnika Volkswagena, BMW-a, Daimlera i Toyote, s tim što su „auspusi“ bili na mestu gde inače stoje seksualni organi.

Ostali transparenti, pozivali su na „čist vazduh za sve“ kao i džinovski, crni naduvani prevrnuti automobil, koji je „levitirao“ iznad ljudi okupljenih oko Hauptvahe trga.

„Naša poruka proizvođačima je ’prestanite da prodajete SUV modele’“, kaže Jirgen Reš, izvršni direktor Deutsche Umwelthilfea, ekološke grupe koja je pokrenula tužbe protiv nemačkih gradova u kojima je nivo azotnih oksida iznad zakonskih limita. „Oni su ekološke ubice.“

Konflikt između nemačkih ekoloških pokreta i proizvođača automobila je veoma osetljiv, jer oko pet odsto nemačkog ekonomskog proizvoda zavisi od automobilskih kompanija. Oko 820.000 ljudi je zaposleno u proizvodnji automobila i delova.

„Bilo bi dobro za nas kao društvo da ne demonizujemo jednu od vodećih nemačkih industrija“, rekao je Aksel Šmit, šef automobilskog razvoja u konsultantskoj firmi Accenture.

Nemački proizvođači automobila su nakon „dizelgejta“ iz 2015.  pod velikim pritiskom da ubrzaju tranziciju ka električnim i vozilima na vodonični pogon.

Velika nemačka trojka, Volkswagen, Daimler i BMW, nastoji da u narednih deset godina polovina njihovog ukupnog broja prodatih automobila, bude ona s nultom emisijom.

Očekuje se da proizvođači automobila ulože nekih 40 milijardi evra u alternativne pogone u naredne tri godine, s naglaskom na popravljanju imidža industrije, narušenim dizel skandalom. Uz to, namera je da se izbegnu zabrane dizel automobila u gradovima.

Neprijateljska debata

Uprkos pozivima da se tenzije smire, one su protekle sedmice proključale u nekoliko navrata. Ekološki aktivisti su se sastali s predstavnicima iz nemačkog automobilskog lobija ovog meseca, kada su vodili neuobičajeno neprijateljsku debatu u Berlinu.

Incident sa smrtnim posledicama, koji se desio prošle nedelje, kada je Porsche Macan „pokupio“ grupu pešaka u nemačkoj prestonici, izazvao je lokalne političare da pozovu na zabranu „vozila koja su poput tenkova“.

Neki od demonstranata u Frankfurta su apelovali na nemačke vlasti da idu dalje i uklone sva vozila iz gradskih centara. Oni takođe žele da Nemačka uloži milijarde evra u železničku mrežu i organizuje ukidanje motora s unutrašnjim sagorevanjem, što bi bila odluka slična onoj o ukidanju proizvodnje električne energije na ugalj do 2038.

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

(332)