Josip Broz Tito je uvek voleo da putuje u stilu. Od silnih Mercedesa pa do legendarnog Plavog voza, večni lider Jugoslavije je redovno imao prevozno sredstvo koje je zaustavljalo dah. Danas ćemo se osvrnuti da luksuznu jahtu „Galeb“, koja je ostavila značajno ime među jugoslovenskom mornaricom.
Tito je izuzetno loše podnosio letenje, pa je definitivno izbegavao ovaj način transporta. U većini slučajeva on bi putovao Plavim Vozom, ali je nekada postojala i potreba za posete na duže relacije. Za takvu priliku je služio „Galeb“, koji je ironično započeo karijeru u potpuno različite svrhe. Galeb je izgrađen 1938. godine u italijanskoj luci Đenovi i imenovan u Ramb III, s ciljem da prevozi banane u trgovinskoj razmeni između Afrike i Italije.
Dužine 117 metara, Ramb III je bio težak 5.754 tone, a pokretala su ga dva Fiatova dizel agregata s maksimalnih 7.200 konjskih snaga. Međutim, nedugo posle debija je počeo Drugi svetski rat, pa su njegovu komandu preuzeli Nemci i preimenovali ga u Kiebitz.
Tokom narednih nekoliko godina Kiebitz je korišćen za postavljanje mina u Jadranskom moru, a krajem 1944. godine je potopljen od strane savezničkih aviona. Nakon četiri godine, brod je podignut sa dna mora i u pulskoj luci Uljanik obnovljen za usluge jugoslovenske mornarice. Tada je ponovo preimenovan u „Galeb“, a Tito se po prvi put sreo s njim 1952. godine u Podgorici kada je obišao mornare. „Galeb“ se veoma dopao doživotnom predsedniku Jugoslavije tako da je naredio da on postane njegov privatni brod.
„Galeb“ će steći svetsku pozornost početkom 1953. godine, kada se Tito sa njim uputio u Veliku Britaniju na lični poziv Vinstona Čerčila. Bila je to prva poseta nekog komunističkog vođe Velikoj Britaniji, a tokom vožnje na reci Temzi je čak pokušan atentat. Međutim, bomba je eksplodirala u daljini pa je Tito ostao nepovređen.
Tito će koristiti „Galeb“ sve do svoje smrti 1980. godine. On će na njemu provesti preko 550 dana i preći oko 160.000 kilometara, a tokom godina će ugostiti Indiru Gandi, Nikitu Hruščeva i Muamera Gadafija. On je jednom prilikom izjavio da je najveća poseta bila 1973. godine, kada su na brodu boravili Ričard Barton i Elizabet Tejlor, u vreme dok je velški glumac igrao ulogu njegovog karaktera u filmu „Bitka na Sutjesci“.
Postoji i ona teorija da se Titu rodila ideja o Nesvrstanim državama upravo na „Galebu“. Oni koji su imali prilike posetiti brod kažu da na njemu nikada nije bilo nikakvog luksuza s izuzetkom Titove i Jovankine kabine. Obe kabine (da, spavali su odvojeno) su izgrađene od javora, a iako je Titu predložena i izgradnja bazena, on je takvu ponudu odbio. S druge strane, na svakom ćošku se nalazio mali frižider pošto je „najveći sin jugoslovenskih naroda“ ludovao za lubenicama. Kako se to očekivano, „Galeb“ je uvek imao u pratnji po nekoliko vojnih brodova.
Kada je Tito preminuo 1980. godine, „Galeb“ se zadesio u Crnoj Gori, a nakon raspada države je prodat Grku, Džonu Papanikolauu. On ga je parkirao u Rijeci, a grad ga kupuje 2009. godine za 150.000 dolara. Od tada su postojali napori da se brod restaurira i od njega napravi hotel-restoran, ali je navodno stanje „Galeba“ toliko loše da bi investicija koštala više nego izgradnja novog broda.
Zoran Tomasović
Uredio: Pavle Barta
(10777)
Био у Ријеци прошле године, у врло тужном је стању..
Teretni brod pretvoren je u jahtu u kojoj zapravo i nema nekog luksuza, sve je sasvim prosecno i pristojno. Nije Tito tezio luksuzu, njemu su ljudi i dogadjaji znacili mnogo vise. S te strane bio je OK. Jedina prava njegova mana jeste mrznja prema Srbima! Osakatio nas je kao ni jedan okupator u istoriji!
Po pitanju mržnje prema Srbima,između njega i Pavelića nije bilo razlike.I još trpimo rezultate njegovog zla.
Treba mu grob iznijeti sa Srpske zemlje,neka ga uzmu Hrvati i sahrane ga u Kumrovcu,on im je i dao državu,ili ga dati Muslimanima u Bosni.Oni i dan danas žale za njim (razumljivo),svaka kafana u Federaciji ima uramljenu Titinu sliku na zidu.
Eto im ga pa neka ga balzamuju jebo ih on.
A da mi našu zemlju očistimo od demona i antihrista.
Nema on veze ni sa Hrvatskom, ja sam jednom bio u Kumrovecu, pitanje da li je on ikad 😀
u Poljsku ga treba… naglasak je otuda, kao i himna što je došla…