GMC Terrain SLE – Neznani junak

Tradicionalni američki automobili nisu preterano popularni izvan domaćeg tržišta, ali i pored toga većina nas je barem čula za njih. Vozila kao što su Cadillac Escalade, Dodge Challenger ili Lincoln Navigator su se pojavili na naslovnim stranicama mnogih magazina pa su automatski prepoznatljivi. S druge strane, tu je brend kao što je GMC za koji je malo ljubitelja automobila čulo. Malo čudno, zar ne? Ipak je reč o brendu koji je prošle godine privukao 556.449 kupaca i to uglavnom one s premijum džepom čime je nadmašio Volkswagen, Mercedes, BMW, Mazdu, Lexus, Audi i mnoge druge kompanije u Americi.

Testirao sam brendov najpopularniji model Terrain da se lično uverim da li je GMC samo “našminkani Chevrolet“.

Kratka istorija

Pošto je sam brend relativno nepoznat većini čitaoca, ovu priču ću započeti malom istorijskom lekcijom. GMC (General Motors Commercial) je osnovan 1902. godine pod imenom Rapid Motor Vehicle Company, a deo najvećeg američkog proizvođača postaje sedam godina kasnije. U spomenutom periodu, svi brendovi kompanije (Chevrolet, Oakland/Pontiac, Oldsmobile, Buick i Cadillac) su proizvodili samo automobile, pa je GMC zvanično postao komercijalna divizija kompanije.

Međutim, kako su ostali General Motorsovi brendovi vremenom takođe dobili terence, pikape pa i krosovere, tako je GMC pozicioniran kao “luksuzni Chevrolet“. On je i dalje proizvodio samo komercijalna vozila, ali su ona uglavnom bila bolje opremljena, luksuznija i samim tim skuplja od Chevroleta. Model Terrain je najmanji i najjeftiniji GMC u ponudi, a debitovao je 2010. godine, da popuni prazninu koju je ostavio Pontiac Torrent kada je ugašen. Prodaja je uglavnom bila zadovoljavajuća i prošle godine je prodato čak 114.314 jedinica.

Testirani model

Na testu se našao Terrain iz 2019. godine u SLE paketu opreme., koja zauzima neku sredinu ponude pa je SL ispod, a SLT i Denali iznad. Odlikuje ga 1,5-litarski turbo motor, devetostepeni automatski menjač, pogon na sva četiri točka i početna cena od 28.100 dolara.

Dizajn

Ako je verovati GMC-u, prva generacija Terraina je bila namenjena isključivo ženskim kupcima. Taj plan je donekle i doneo rezultate, pošto je opstao u prodaji čak osam godina, da bi potpuno novi model stigao prošle godine. On je bio prvi koji je doneo novu dizajnersku školu kompanije koju je trebalo da vole i kupci muškog roda u većoj meri.

U ponudi je samo verzija s petoro vrata i to s tipičnim američkim karakteristikama. To znači da je maska hladnjaka povećana i kod većine modele od sijajućeg hroma, mada se kod nekih specijalnih verzija može naručiti i u ostalim bojama.

Prednji farovi odlično prate strategiju zadnjih svetala, a ovaj podatak je još jedna od pohvala u poređenju s prethodnikom, koji je delovao kao da su ga dizajnirala dva sasvim različita tima. Detalj koji će možda odvući mnoge kupce je način na koji GMC naplaćuje ono što smatra za dodatnu opremu. Primera radi, bela boja je jedina standardna, a svaka druga će vas koštati dodatnih 495 dolara s izuzetkom crvene, koja je opcija od 595 dolara. Ako kupac želi hromiranu masku, mora da izdvoji čak 675 zelenih novčanica, ali na sreću, aluminijske felne su koliko-toliko prihvatljive. Reč je o jedinicama od 17 inča, one od 18 inča su za 400 dolara skuplje, a 19-inčne su dostupne samo na “Midnight“ paketu opreme od 990 dolara.

U suštini, Terrain je dizajnerski veoma privlačan, ali ukoliko želite da deluje luksuznije nego Chevrolet Equinox na kome je zasnovan – to će vas i te kako koštati.

Enterijer

Kategorija gde je GMC uradio mnogo bolji posao, a pritom vas neće koštati (pre)više ekstra dolara, svakako je enterijer. Onog momenta kada sednete za volan, stiče se utisak da je Terrain mnogo veći nego što u stvari jeste. Veliku ulogu u tome igra dugačka i visoko postavljena hauba, ali je ostatak enterijera uglavnom sličan automobilima.

Ovaj krosover nema tradicionalnu ručicu menjača, već su komande na dugme odmah ispod monitora. Nisam baš siguran koliko je takva ideja pametna, pošto se nalaze blizu komandi za muziku, pa vozač tokom vožnje može greškom da stigne pogrešno dugme.

GMC do sada nije imao sličnih problema u medijima (kao recimo Chrysler), pa su verovatno takvi slučajevi retki. Takav potez je omogućio dosta prostora između sedišta. Ne samo što su dva držača za čaše veća u poređenju s konkurencijom, već je tu takođe i poveći prostor za novčanik, mobilni telefon, sitni novac i još mnogo toga. Svi modeli osim najskupljeg Denalija stižu sa 7,2-inčnim monitorom za koji je većina komandi digitalna. Jedini dugmići u enterijeru, pored spomenutog menjača, su oni za regulisanje klime i grejanja.

Još jedan od razloga zašto Terrain deluje veći nego što jeste su njegova velika i komotna sedišta. Čak i oni s viškom kilograma će se osećati udobno u oba reda sedišta. Prednja pružaju bolju bočnu podršku, što znači da će se vozač možda pomeriti koji milimetar, ukoliko brže uđe u krivinu, ali istovremeno neće osetiti umor ni tokom duže vožnje. Drago mi je da Terrain ne prati strategiju koja podrazumeva nizak krov, tako da su zadnja sedišta, kao i prtljažnik, izuzetno prostrani. Na kraju dana zaključujem da je GMC uradio odličan posao da održi svoj krosover dovoljno velikim da ne razočara kupce, a pritom dovoljno malim da ne ukrade prodaju od većeg modela Acadia.

Kada je reč o opremi, Terrain pruža većinu onoga šta kupac i očekuje. To znači da je povezivanje na mobilni telefon moguće preko Apple CarPlay i Andorid Auto funkcija, a iako neki premijum proizvođači zahtevaju dodatni novac za takvu opremu, GMC definitivno nije jedan od njih. Tu je i paljenje na dugme i više-manje ista elektronika koja se može pronaći kod konkurencije.

Problem nastaje kada počnete da dodajete dodatnu opremu. Primera radi, pomeranje vozačevog sedišta na dugme i dvozonska klima su deo takozvanog “Driver Convenience Package“ paketa od 1.375 dolara. Patosnice će koštati vlasnika 295 dolara, a deo plastike koje deli prtljažnik na dva dela 185 dolara. Slična situacija je i sa bezbednosnim merama. Ukoliko želite pomoć pri paralelnom parkiranju i da vas sistem obavesti kada imate „neželjeni objekat“ u mrtvom uglu, budite spremni platiti čak 1.870 dolara.

Mehanika

Dok je nekada bilo nezamislivo da neki GMC pokreće bilo šta osim V8 benzinca, danas su neka druga vremena. Svi modeli, osim Denalija, stižu sa 1,5-litarski turbobenzinskim motorom koji razvija 170 konjskih snaga i 275 Nm maksimalnog obrtnog momenta.

Tu je i popularni 2,0-litarski turbobenzinac sa 252 konjskih snaga i 353 Nm obrtnog momenta. On je standardan samo na Denaliju dok je na ostalim verzijama opcija od samo 1.700 dolara. Tokom 2019. godine, u ponudi je bio i Opelov 1,6-litarski dizel (134 “konja“), ali će biti izbačen s liste opcija do kraja godine, nakon što je svega nekoliko hiljada kupaca odlučilo da doplati 2.900 dolara. Pogon na prednje točkove je standardan, uz opcioni na sva četiri točka, a u oba slučaja jedini menjač u izboru je devetostepeni “automatik“.

Utisak u vožnji

GMC cilja na neku početnu sredinu premijum klase pa bi Terrain trebalo da bude pozicioniran u GM-ovoj ponudi iznad Chevrolet Equinoxa, ali ispod Buick Envisiona. Equinox je takođe sportski, dok je Envision udoban i trom, pa se pitam gde bi to tačno postavilo GMC-ovog predstavnika? Pa, za početak, on nije ni malo brz. Ubrzanje do 100 km/h iznosi relativno visokih 8,9 sekundi, što je jedna od najlošijih brojki među konkurencijom i čak slabije nego ostala dva GM-ova krosovera.

Kao što sam spomenuo, opcioni 2,0-litarski turbo motor nije preterano skupa opcija (2.900 dolara) i vredan je svakog centa. Ne samo što isporučuje više konjskih snaga, već takođe donosi i viši maksimalni obrtni moment, dostupan već na 2.500 „obrtaja“. Radi poređenja, 1.5-litarskom je potrebno 1.500 „obrtaja“ više i često se stiče utisak da se preterano muči, čak i ugradskoj vožnji gde ograničenje nije veće od 55 km/h. Istina, većinski deo testa je urađen u letnjem periodu i s upaljenom klimom, ali čak ni to nije izgovor zašto jedan premijum krosover zaostaje čak i za jeftinijom konkurencijom. Sa menjačem nema ni najmanjih problema. Za razliku od onog kod Chryslera s istim brojem stepena prenosa, devetostepeni „automatik“ u Terrainu je uvek u pravoj brzini.

Po pitanju udobnosti i tišine, Terrain pruža neku kombinaciju između sportskog i luksuznog proizvoda (što je ujedno i njegova svrha). Prelazak preko određenih rupa ćete primetiti, ali ne u onoj meri koja se očekivala. Ovaj krosover je relativno tih pri svim brzinama, pa je vožnja na auto-putu, pri većim brzinama uživanje. Preglednost je takođe odlična, iako B stub deluje kao da ima više metala umesto stakla nego što je potrebno. Spomenuta bezbednosna pomagala bi definitivno bila korisna, ali i bez njih vozač neće imati problema. Nisam imao prilike da ga testiram izvan asfalta pa tako ne mogu reći kakve su terenske mogućnosti, ali u gradu ponašanje i kočnice su prema očekivanju.

Prema fabričkim brojevima, potrošnja bi trebalo da iznosi devet litara u gradu, odnosno 7,8 litara na auto-putu. Ona je na testu bila nešto viša, prvenstveno zbog konstantne eksploatacij klima uređaja. Kompjuter je pokazivao cifru od 10,2 litra, što je možda visoka brojka za tu radnu zapreminu, ali s niskim cenama benzinam očigledno zadovoljavajuća. GMC se nadao da će dizel (kombinovana potrošnja od 6,2 litra na 100 kilometara) privući više kupaca, ali kako se to nije desilo šanse su velike da bi u bliskoj budućnosti mogao stići hibrid.

Cena

Na američkom tržištu početna cena iznosi 25.000 dolara dok je za model kao što je testirani potrebno izdvojiti 28.100 dolara. Međutim, kada se doda pogon na sva četiri točka i još nekoliko sitnica, cena lagano ulazi u pravu premijum teritoriju. Najbolji model iz ponude, Denali, s punom opremom ume da pređe cifru od 50.000 dolara, a to je već ozbiljna kategorija u kojoj vladaju veći i poznatiji nemački predstavnici. Ni popusti nisu veliki kao što se očekivalo od jednog vozila iz GM-a i iznose tek nešto više od 1.000 dolara u proseku.

Zaključak

U Americi postoji određena grupa ljudi koja smatra da je GM napravio veliku grešku pre desetak godina i da je trebalo da GMC i Buick budu ugašeni umesto Pontiaca. Ipak, na kraju dana, GMC je opravdao svoje postojanje. Ne samo što je prodaja veća nego što je bila ikada ranije, već se istovremeno svi modeli prodaju po premijum cenama i u vreme pisanja ove priče GMC donosi GM-u ubedljivo najveći profit po prodatom vozilu.

Terrain nije bez mane. Određeni delovi enterijera deluju kao da su preuzeti sa značajno jeftinijeg Chevroleta, a opcioni 2,0-litarski turbomotor bi morao da bude osnovna verzija. Ali za sve one koji traže kombinaciju između sportskog i udobnog krosovera (ako je to uopšte moguće), Terrain je sasvim solidan izbor. Možda ćete doplatiti određene opcije više nego što bi trebali, ali zauzvrat dobijate odličan krosover.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Prostran enterijer, agresivan dizajn, moderan menjač, kvalitetan enterijer
	Loše strane:
	Visoka cena ukoliko se izaberu opcije, slabiji osnovni motor, značajno viša potrošnja od deklarisane

(870)