Davne 1991., tada trideset jednogodišnja Munira Abdula, zamolila je zeta da je odveze do škole da pokupi četvorogodišnjeg sina Omara. Međutim, autobus je udario u automobil a Abdula je pala u komu iz koje se probudila tek nedavno.
Nakon 27 godina provedenih u stanju vegetiranja, žena iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je konačno uspela da razgovara sa sinom i ostalim članovima porodice, kao i da se moli. Ovo svojevrsno „čudo“ se desilo prošle godine u kliničkom centru u Nemačkoj, kada je žena počela da se pomera.
Doduše, njen oporavak još uvek nije završen, zapravo, daleko je od toga. Od prošle godine, Abdula je napravila neverovatan napredak, do tačke da je mogla da ima kratke razgovore. Njen sin je apelovao na druge koji su u sličnoj situaciji da ne gube nadu.
„Nikada nisam odustajao od nje jer sam imao osećaj da će se jednog dana probuditi“, rekao je Omar. „Imao sam četiri godine kada se incident dogodio. Tog dana, nije bilo autobusa u školi da me odveze kući. Moja majka je sedela sa mnom na zadnjem sedištu. Kada je uvidela da će doći do sudara, ona me je zagrlila da me zaštiti. Tada nije bilo mobilnih telefona, nismo mogli da zovemo hitnu pomoć. Bila je u tom stanju satima.“
Abdula je zaradila teško oštećenje mozga prilikom udesa i gotovo odmah je upala u komu. Nakon toga, provela je gotovo tri decenije u različitim bolnicama, najpre u Londonu a zatim u svojoj zemlji. Na kraju, porodica je dobila pomoć države, tako da je žena transportovana u Nemačku na hiruršku intervenciju i dodatne tretmane.
Upravo se tamo i produdila, kada se Omar svađao s nekim iz osoblja, što ju je navelo da pomisli da je u opasnosti, bar tako njen sin kaže. Izgovorila je njegovo ime, a zatim imena ostalih članova porodice, da bi u roku od nekoliko dana u potpunosti došla sebi.
„Podelio sam njenu priču da bih ljudima poručio da ne gube nadu kada su njihovi voljeni u pitanju. Nemojte ih smatrati mrtvima kada su u takvom stanju“, kaže Omar. „Sve ove godine, doktori su mi govorili da nema nade i da nema smisla lečiti je. Borio sam se za nju, a kada god bi me obuzela sumnja, stavio bih sebe na njeno mesto i učinio sve što mogu da bih poboljšao njeno stanje.“
AutoRepublika
(593)
