Kina će privremeno staviti van snage dodatne carinske namete, koji su bili postavljeni na vozila i komponente proizvedene u Americi a u visini od 25%. Odluka kineskih vlasti stupa na snagu sa prvim danom naredne godine, objavilo je ministarstvo finansija te zemlje, pre dva dana. Korak se tumači kao još jedan znak deeskalacije trgovinskih tenzija između dve najveće svetske ekonomije.
Ministarstvo finansija je u pisanoj izjavi obljavljenoj na sajtu Vlade, izrazilo nadu da će Kina i SAD uspeti da ubrzaju tempo pregovora kako bi se uklonile sve novouvedene carinske barijere, na različite proizvode, a koje su uspostavljene tokom ove godine u sklopu trgovinskog rata. U tom periodu, Kina je podigla carinske stope sa 15% na 40%. Odluka o obustavi primene ranijih, viših carinskih stopa će biti na snazi do kraja marta sledeće godine.
Neformalnim rečnikom preneto, niko srećniji povodom ovih vesti bio nije, od američkog predsednika Donalda Trampa, koji svoje emocije deli sa svetom, putem omiljene mu socijalne mreže – Twitter.
“Kina je upravo obelodanala usporeni rast ekonomije, što su pripisali razbuktalim trgovinskim ratom sa nama. Upravo su obustavili dalju primenu viših carinskih stopa na američku robu,” tvitovao je Tramp”. “Amerika se odlično drži. Kina sada želi da postignemo veliki i sveobuhvatan dogor. To bi moglo i da se dogodi u veoma bliskoj budućnosti!”
Ubrzo nakon objave kineskih vlasti, američki proizvođač Tesla objavio je da pristupa sniženju cena svojih elektromobila sa oznakama Model S i Model X koji će se prodavati u Kini.
“Ovo je odličan signal za ekonomiju. Kina i Amerika sun a putu da prevaziđu trgovinske nesuglasice,” rekao je Vang Čun, direktor Asocijacije automobilskih dilera Kine. “Sada će ponovo početi da se uvoze automobili iz Amerike u velikim količinama.”
Džo Hinrič, predsednik globalnih poslovnih aktivnosti u okviru Ford Motor Co, pozdravio je odluku Pekinga, naglašavajući da su američki proizvođači izvozili oko 50.000 vozila u Kinu, samo tokom prošle godine. Sa druge strane, iz Kine je na put ka Americi krenulo 53.300 vozila, dok su Kinezi uvezli vozila američke proizvodnje (dakle, ne samo američkih proizvođača kako je gore naznačeno) u obimu od oko 280.208 primeraka.
“Podržavamo zajedničke napore obe vlade kako bi se kroz konstruktivne razgovore ublažile trgovinske barijere, a tržišta otvorila,” rekao je Hinrič. Reagovale su i berze, a vrednost akcija Forda je porasla za 2%, neposredno nakon vesti iz Pekinga.
Kao što smo svojevremeno izveštavali, tokom jula, Kina je povećala carinske stope na vozila i komponente američke proizvodnje na 27,5%, a nakon povlačenja odluke o uvećanim stopama carine, analitičari i proizvođači automobila ne očekuju ekspresan odgovor američke administracije.
U prvih jedanaest meseci ove godine, u Kini je proizvedeno 25,3 miliona vozila, što je za 2,6% manje u odnosu na prošlogodišnji obim proizvodnje u uporednom periodu.
Vang navodi da su proizvođači automobila koji vozila u Kinu uvoze iz Amerike, doživeli pad obima aktivnosti od 30%, u prvih deset meseci tekuće godine, ali će se oni verovatno vratiti na nivoe pre eskalacije trgovinskih tenzija.
Nemački proizvođač automobila BMW je pozdravio privremeno sniženje carinskih stopa, dodajući da su u toku razgovori sa kineskim partnerima o tome kako se dalje postaviti u ovoj situaciji.
Finansijski efekti koji bi se odnosili na poslovanje BMW grupe, a nastali kao direktna posledica trgovinskog rata, procenjeni su od strane kompanije na skoro 300 miliona evra, objavila je minhenska kompanija.
AutoRepublika
(242)
