Prednosti i mane električnih automobila

Elektrifikacija postaje najčešće upotrebljivana reč kada se govori o modernoj automobilskoj industriji, naglašavajući „potrebu“ za prelaskom sa vozila koje koriste SUS agregate na elektromotore. 

Mada je ideja o električnom pogonu vozila stara praktično koliko i sam automobil, tek se sa početkom 21. veka aktuelizovala ponovo tema ovakvog tipa četvorotočkaša. Sa pojavom Teslinih modela došlo je do većeg interesovanja za električne automobile, a kako sve stroža emisiona regulativa pritiska proizvođače kako u Evropi, tako i u drugim najrazvijenijim delovima sveta, masa automobilskih proizvođača okreće se ka električnim vozilima.

No, iako marketinška mašina brojnih brendova nastoji ubediti potencionalnog kupca kako je e-mobil potpuno bez mana, to naravno nije slučaj.

Mane

1. Cena. Električni automobili su poprilično skupi. Pre svega jer su baterije koje koriste takođe skupocene, a kako je obim prodaje električnih i hibridnih modela i dalje mali, jedan od osnovnih zakona ekonomije da je cena izraz retkosti upućuje na to da baterije nikako ne mogu pojeftiniti sve dok broj prodatih električnih automobila ne postane značajno veći.

2. Autonomija kretanja. Koliko god da se na ovom polju napreduje, električni automobili ograničeni su kapacitetom svojih baterija. Iako se radi na ugrađivanju superpunjača na glavnim putnim arterijama u Evropi, sama činjenica da retko koji aktuelni elektromobil ima autonomiju kretanja veću od 500 kilometara znači da ovakvo vozilo nije podobno za duže putovanje. Rešenje je u baterijama sa većim kapacitetom skladištenja energije i bržem punjenju.

3. Nedostatak javnih punjača. Naravno, naša zemlja se ovde ne može ubrajati, jer se javni punjači mogu nabrojati na prste, ali govorimo u generalnom, globalnom smislu. Čak i najrazvijenije države sveta gde je prodaja električnih automobila odlična muku muče sa punjačima.

4. Električni automobil nije ekološki. Proizvođači često stavljaju u prvi plan epitet „zeleni“ kada govore o ovakvom tipu vozila. Istina je naravno daleko od toga. Iako električni automobili ne emituju štetne gasove oni se proizvode na apsolutno isti način kao i konvencionalni modeli. Pritom, ukoliko električna energija koju oni koriste ne stiže iz obnovljivih izvora, utom je situacija još i gora. Pored toga, električni automobili koriste baterije u kojima se nalaze retki metali kobalt, nikl i mangan.

5. Velika masa. Zbog masivnih baterija, gotovo sve električne modele odlikuje izuzetno velika masa naspram njihovih konvencionalnih rođaka. Ovo negativno utiče na autonomiju kretanja, ali još bitnije na zaustavni put prilikom kočenja.

6. Nedostatak zvuka. Ne, ne govorimo o zvuku motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji puristi toliko vole, govorimo o tome da električni automobili ne emituju zvuk sem jedinstvenog zujanja. Ovo je problem pogotovo za pešake koji ne vide pa se oslanjaju na čulo sluha. EU planira da natera sve proizvođače e-mobila da u svoje modele ugrade aparat koji će emitovati zvuk tokom kretanja.

7. Baterije nisu večne. Kapacitet baterija sa godinama opada, te se posle određenog vremena baterije moraju zameniti. Ne postoji konsenzus među proizvođačima na koliko pređenih kilometara treba izvršiti zamenu baterija niti posle koliko vremena. Ipak, baterije su veoma skupe što u krajnjoj liniji na duže staze poskupljuje eksploataciju električnog automobila. Primera radi, nova baterija za aktuelni Nissan Leaf  koji je ujedno i najprodavaniji električni automobil na svetu košta malo više od 5.000 evra.

Vrline

1. Ubrzanje i vozna dinamika. Većina električnih automobila poseduje fantastično ubrzanje do 60, pa i do 100 km/h. Vozna dinamika je većinom odlična, jer automobil fantastično „leži“ u krivinama zahvaljujući pre svega niskom težištu zbog teških baterija koje su postavljene u dnu vozila. Uostalom, primer je Teslin Model S koji je ponizio u trkama na četvrt milje praktično sve i jedan superautomobil današnjice, a Model S ipak jeste sedan, što dovoljno govori o moći elektromotora.

2. Aerodinamika. Mnogi e-mobili imaju fantastičan koeficijent otpora vazduha zato što ne moraju da prate dizajnerska pravila neophodna za funkcionisanje vozila sa SUS motorom. Ovo garantuje bolje ubrzanje, veću maksimalnu brzinu i naravno više pređenih kilometara po jednom punjenju.

3. Subvencije i ostale privilegije. Veći deo razvijenih zemalja za kupovinu električnog automobila nudi subvencije u iznosu oo 3-8.000 evra. Osim toga, brojni gradovi nude razne druge privilegije. Osim besplatnih javnih punjača, tu je i besplatan parking, kao i manja cena registracije vozila.

4. Troškovi održavanja su izuzetno niski. Elektromotor ima malo pokretnih delova, te je održavanje krajnje jednostavno i jeftino. Kod električnih modela nema menjanja ulja, koristi se jednostepena automatska transmisija koja je veoma pouzdana, nema tečnosti za hlađenje, raznih filtera, kaiševa itd…

5. Električni automobili su veoma pouzdani. Upravo zbog gore navedenih razloga pouzdanost je na veoma visokom nivou. Mali deo pokretnih delova unutar samog elektromotora je veliki plus.

6. Nedostatak zvuka. Mada je ovo ujedno i mana, istraživanja koja je sprovela Evropska komisija ukazuju da je zvučna zagađenost gradova na Starom kontinentu jedan od većih problema sa kojima se stanovništvo urbanih centara suočava. Električni automobili su bešumni, što bi značajno doprinelo smanjivanju buke.

7. Nema emisije štetnih gasova. Već smo rekli da električni automobil nije ekološki zbog načina proizvodnje samog vozila, ali i električne energije. Ipak, kada je automobil u upotrebi on ne emituje nikakve štetne gasove, što je definitivno velika vrlina ovakvih modela.

Dakle, ništa nije crno-belo. Električni automobili imaju mnogo mana, ali i isto tako mnogo vrlina. Ipak, u pitanju je tehnologija koja se i dalje razvija. Očekuje se da će nova generacija baterija biti znatno lakša od aktuelne, da će imati veći kapacitet. Takođe u planu je izgradnja velikog broja superpunjača, a sa sve većom prodajom električnih modela nužno će doći i do pada cene ovih automobila. No, ostaje pitanje kada će se sve to zaista i dogoditi.

Naravno, sve ovo važi za visokorazvijene zemlje među koje, nažalost ni Srbija, a ni većina naših komšija nikako ne spada.

Đorđe Platiša 

(13282)