Kako je Gon mogao da nezakonito prisvoji čak 70 miliona dolara od Nissana?

Kako je moguće da je jedan od najeksponiranijih ljudi u automobilskoj industriji uspeo da neopaženo prisvoji 70 miliona dolara u okviru nadoknada i beneficija, koje mu je isplatila jedna od najvećih svetskih kompanija, a da to nije znala?

Dve nedelje nakon što su tokijski inspektori uhapsili Karlosa Gona zbog prijavljivanja manje zarade nego što je zaista uzimao, zagonetka ostaje nerešena.

Ono što je sigurno je da je su Nissanova sopstvena pravila u vezi sa korporativnim upravljanjem pružila bivšem predsedniku (pre)širok raspon ingerencija. U međuvremenu, Gon je postao „rok zvezda“ među šefovima automobilskih kompanija, posebno iz razloga što je podigao japansku kompaniju iz pepela. Moć kojom je raspolagao je uključivala poslednju reč čak i u vezi s tim koliko i kako je bio isplaćivan, i to u skladu s Nissanovim internim pravilima. Međutim, kada ovakva pravila primenite na nekoga ko nije Japanac, očigledno je da dolazi do sindroma „lepljivih prstiju“.

Nekoliko ljudi, bliskih istrazi, sada kažu da se ona drži relativno tajanstvenog aspekta, odnosno da li su penzione isplate propisno uknjižene. Da li je Gon prekršio japanski zakon na taj način što je Nissanovom odboru i računovođama prikazivao umanjene brojke (za sada optužbe nisu dokazane)? Ekspert u oblasti korporativnog rukovođenja, Džejmi Alen, kaže da dublje pitanje predstavlja kako je uopšte neko mogao da prođe s takvim malverzacijama?

„Sve se na kraju svodi na nedostatak unutrašnje kontrole“, rekao je Alen, šef Asian Corporate Governance asocijacije sa sedištem u Hong-Kongu. „Ukoliko odbor iskreno nije znao da je prikazivanje njegove nadoknade bilo netačno, to se ne odnosi mnogo na samo rukovođenje. Međutim, ukoliko su znali, trebalo bi da preuzmu kolektivnu odgovornost zbog propusta.“

„Platni ratovi“

Borbe u vezi sa platom su bili konstanta za Gona, gotovo od momenta kada je preuzeo poziciju glavnog operativnog direktora 1999. godine u tada posrnulom japanskom proizvođaču. Već u ranoj fazi karijere u alijansi je naišao na kritike, jer je nagrađivao Nissanove visoke menadžere na osnovu rezultata a ne hijerarhije.

Kasnije, 2010., kada je uvedena nova japanska regulativa o obelodanjivanju primanja, pokazalo se da je on najplaćeniji šef neke kompanije u Japanu. Tada je ponovo naišao na kritike. Deset miliona dolara, koje je zaradio te godine, možda nisu mnogo po zapadnim standardima, ali u Japanu je to bilo skandalozno, jer je Gon bankovni račun, primera radi, „obogaćivao“ šest puta više nego predsednik Toyote.

Čini se da su i te brojke bile umanjivane. Gonova plata je zapravo bila mnogo veća pre nego što je uvedeno javno obelodanjivanje. Da bi amortizovao kritike, kreiran je plan da se polovina njegovih godišnjih primanja odloži do penzionisanja, što je za posledicu imalo da te dotične sume nisu ulazile u računovodstvene knjige, kažu osobe bliske istrazi.

Gon je porekao da je prekršio bilo kakav zakon u vezi sa odloženom isplatom. Njegova odbrana je zasnovana na tome da iznos nije bio izvestan, a samim tim je bilo priladno da bude izostavljen iz dokumentacije o hartijama od vrednosti. Gon nije imao mogućnost da javno odgovori na optužbe jer je u pritvoru, gde po japanskom zakonu može biti zadržan nedeljama bez podignute tužbe.

Tužioci su obavešteni o Gonovim navodnim malverzacijama nakon dojave iz Nissana. Vreme kada se to desilo je neke analitičare nagnalo da spekulišu da je skandal kreiran, da bi se blokiralo spajanje Nissana i Renaulta, koje je Gon zagovarao.

Ukoliko je Gonova slava bila od pomoći da svojevremeno okupi Nissanove trupe,  to mu je verovatno bila „olakšavajuća okolnost“ kada je neprikladno ponašanje u pitanju, naravno po japanskim standardima. Unutar kompanije, kult nedovođenja u pitanje Gonove vlasti je pustio duboke korene. Do 2015., kada je Japan uveo korporativni kodeks upravljanja, bilo je jasno, čak i nekima u kompaniji, da je Nissan bio potpuno van sistema u smislu kontrole koju je dopustio svom predsedniku. „Imali smo moć upravljanja samo na papiru“, rekao je šef Nissana, Hiroto Saikava, nakon Gonovog hapšenja.

„Gonov tim je smatrao da je najbolji način da osigura vladavina, tako što će moć biti koncentrisana“, rekao je Satoši Egi, stručnjak za korporativnu usklađenost iz NLI Research instituta u Tokiju. „To funkcioniše kada imate izvanredno vođstvo, a veoma riskantno je kada ga nemate.“

Zaher Kan, analitičar u tokijskom Jefferiesu, upozoravao je investitore godinama da se Nissan ističe lošim rukovodstvom. Dve godine nakon usvajanja kodeksa, Kan kaže da je Nissan bio jedina velika, globalna japanska kompanija sa odborom koji i dalje nije imao dva nezavisna direktora, kako je kodeks nalagao.

Nezavisni direktori

Oni su na kraju zaposleni, ali tek nakon sramnog skandala o povlačenju vozila, 2017., kada je otkriveno da su bezbednosnu inspekciju vršili nekvalifikovani ljudi. Postavilo se pitanje i o kvalifikovanosti novih članova odbora. Jedan je bio penzionisani vladin birokrata, Masakazu Tojoda, a drugi bivši trkački vozač, Keiko Ihara.

„To je bilo kao da su namerno odabrali ljude koji neće biti sposobni da odgovaraju na pitanja“, kaže Kan.

Nissanovi nezavisni članovi odbora su odložili u utorak nominovanje Gonovog naslednika na mesto predsednika.

Japanski korporativni kodeks upravljanja je realno, bliži „listi želja“ nego utvrđenoj regulativi. Naime, firme nisu prisiljene da budu u skladu s njim, ali akcionarima moraju davati objašnjenje u svakoj prilici.

Jedna od smernica koje je Nissan odabrao da ne usvoji, bilo je uspostavljanje nezavisnog savetodavnog komiteta, koji bi se bavio platama direktora. Ovaj „propust“ je Gonu obezbedio veliku moć u vezi sa tim da je mogao da određuje koliko će biti plaćen. Takođe, na ovaj način mu je bilo dozvoljeno da određuje kompenzaciju za ljude koji su bili zaduženi da ga kontrolišu.

Nissanov korporativni izveštaj u vezi sa upravljanjem jasno kaže: „Predsednik odbora određuje primanja za svakog direktora“, što je zasnovano na konsultaciji sa dva druga rukovodioca, od kojih je jedan Greg Keli, Amerikanac koji je uhapšen zajedno s Gonom.

Zaposleni u Nissanovom departmanu zaduženom za finansije nisu bili odgovorni za verifikovanje detalja oko iznosa plata glavnih direktora u godišnjim bezbednosnim izveštajima, kaže osoba upoznata sa kompanijskom praksom. To je bio posao odbora, ali se niko nije usuđivao da postavlja pitanja, kaže ovaj insajder.

Portparol Nissana, Nikolas Maksfild, odbio je da prokomentariše ovu priču.

Hui Čen, još jedan stručnjak za korporativnu usaglašenost i bivša javna tužiteljka u američkom ministarstvu pravde, kaže da što je veća i složenija kompanija, veće su mogućnosti za malverzacije od strane visokog menadžmenta.

Razgranate poslovne jedinice poput Nissana mogu imati na stotine podružnica, koje posluju u desetinama različitih zemalja, gde svaka ima svoja sopstvena pravila i platne spiskove. Iz tog razloga kaže ona, nadgledanje je veoma važno.

„Generalni činjenični obrazac koji ovde imamo, jasno sugeriše da treba da budu postavljena pitanja u vezi sa Nissanovim korporativnim upravljanjem i korporativnom kulturom“, rekla je ona.

Priredio: Pavle Barta

(399)