Messerschmitt Me 262 – Avion koji je mogao promeniti tok Drugog svetskog rata

U završnoj godini Drugog svetskog rata, nacistička Nemačka je predstavila jedan od svojih takozvanih „wonder weapons“ ili „čudesnih oružja“.

Reč o seriji različitih oružja kojima je Adolf Hitler planirao preokrenuti rat u svoju korist, a iako je većina njih bila obećavajuća, malo koje je uspeo da napravi veću razliku. Ipak, jedano od njih se pokazalo toliko nadmoćnijim u poređenju s onim šta su saveznici imali da ponude, da se do današnjeg dana postavlja pitanje šta bi se desilo da je ušao ranije u serijsku proizvodnju. Reč o Messerschmittu Me 262, lovcu koji je postao prvi borbeni avion na mlazni pogon.

Istorija mlaznih motora

Britanski fizičar, Frenk Vitl, se danas smatra ocem motora na mlazni pogon i počeo je rad na njima još tokom 1930-ih godina. Vitl je dobio podršku proizvođača Gloster i razvio jr motor sa vlastitom pumpom za gorivo, pa je radio nezavisno. Za našu priču je najzanimljiviji jedan drugi fizičar, Nemac Hans fon Ohain, koji je počeo rad na sličnom projektu 1935. godine, ali njegov motor nije radio samostalno. On je kontaktirao poznatog proizvođača Heinkela, a ovaj razvio prototip He 178. Kada je poleteo 27. avgusta 1939. godine, He 178 je postao prvi avion na svetu na mlazni pogon. Test je urađen svega sedmicu dana pred napad Nemačke na Poljsku, tako da niko nije znao za njega, uključujući i glavne ljude nemačkog vazduhoplovstva.

Razvoj

Kako su Nemci imali relativno mnogo uspeha u početnim godinama rata, tako i program aviona na mlazni pogon nije bio prioritet. Heinkel je uradio demostraciju za prvog čoveka nemačkog ratnog vazduhoplovstva, Hermana Geringa, ali on nije bio preterano oduševljen. Maksimalna brzina He 178 je iznosila tek 600 km/h, a potrošnja se pokazala toliko velikim problemom, da je avion mogao da bude u vazduhu svega desetak minuta. Uz sve to, Gering je smatrao da tadašnji propelerski avioni kao što su Messerschmitt Bf 109 i novi Focke-Wulf Fw 190, su dovoljno dobri da se poraze neprijatelji. Do tog momenta, Nemačka je već pokorila većinu Evrope, uključujući i Francusku, i spremala napad na Veliku Britaniju i Sovjetski Savez.

I pored toga što je razvoj trajao sporo, Hitler je naredio da novi avion mora da ima dvostruku ulogu, pa pored toga što je trebalo da bude lovac, on je morao da bude i takozvani jurišnik, što znači da je trebalo da nosi bombe. To će u velikoj meri promeniti razvoj, pa se Heinkel brzo povukao posle samo šest proizvedenih koncepata. Međutim, Messerschmitt se nije predavao i 18. aprila 1941. godine prvi Me 262 je bio spreman za testiranje. Kako BMW-ovi mlazni motori još uvek nisu bili spremni, prvi Me 262 je imao tradicionalne Jumo agregate sa propelerom. BMW-ov motor je konačno stigao oko godinu dana kasnije, dok je Jumo nastavio da razvija sličnu tehnologiju. Ona se u početku pokazala dosta nestabilnom i posebno po visokoj potrošnji pa je sa 2.000 litara pilot mogao da opstane u vazduhu svega 60-90 minuta.

Masovna proizvodnja

Krajem 1943. godine, situacija u ratu se naglo promenila. Direktni porazi protiv Crvene armije su označili da su Nemci sada u bekstvu pa je Hitler postao otvoreniji za modernije naoružanje. Na papiru, Me 262 je imao impresivne performanse sa maksimalnom brzinom od 900 km/h, dok je čak i North American P-51 Mustang, najbrži lovac saveznika, mogao da dostigne „samo“ 700 km/h.

Analiza

Oni koji su imali priliku da upravljaju Me 262, su imali veoma promenjivo mišljenje o njemu. Dok je brzina svakako bila za pohvalu, Me 262 je zahtevao mnogo veću distancu za poletanje, pošto je priraštaj potiska mlaznih motora značajno sporiji od vučne silne sa klipom. Sletanje se takođe pokazalo problematičnim iz razloga što ovaj avion nije imao „vazdušne kočnice“ tj. elisu koja pravi otpor kada se oduzme gas. To je bila i vrlina, pošto je Me 262 lagano mogao da pobegne od neprijatelja, ali i mana, pošto pilot nije imao vremena da precizno cilja pre nego što otvori vatru. Tokom kasnijeg perioda i samo gorivo za mlazni pogon će se pokazati problematičnim. Ono je bilo veoma zapaljivo, pa je bilo dovoljno samo nekoliko preciznih metaka da avion završi u plamenu. Iz tog razloga, Me 262 je uglavnom napadao u formaciji i retko kada se upuštao u direktan duel.

Proizvodnja

Nemci su imali velikih problema sa proizvodnjom, pošto su do tog momenta bombardovanja saveznika postala sve češća. Veruje se da je proizvedeno oko 1.400 Me 262, ali svega 200 njih je videlo akciju. Saveznici su uništili „samo“ 100 jedinica u vazduhu, dok su ostali uništeni dok su bili na zemlji.

U poslednjim mesecima rata, nacisti su čak izgradili i podzemnu fabriku (Weingut) za proizvodnju Juno agregata, ali je ovaj potez stigao previše kasno da bi napravio neku razliku. Tokom jednog perioda fabrike su počele nicati i u šumama blizu „autobanova“, koji su korišćeni za poletanje, ali ova  strategija je kratko trajala i nije trebalo proći mnogo vremena pre nego što su ih saveznici primetili.

Saveznici su nakon pada Nemačke pronašli nekoliko stotina šasija koje su čekale motore. Isti agregati su pokretali i bombarder Arado Ar 234, koji je bio dosta sličniji Hitlerovoj viziji, pa se njemu davao prioritet. Dodatni problem je bio i taj što su u ovoj podzemnoj fabrici uglavnom radili robovska radna snaga iz lokalnih koncentracionih logora, a oni nisu imali iskustvo i znanje da proizvode tako savremene avione.

Akcija

Me 262 je imao svoj borbeni debi 25. jula 1944. godine, kada je oborio špijunski deHavilland Mosquito iznad Minhena, dok je gubitak zabeležen narednog meseca od strane američkog Republic P-47 Thunderbolta.

Narednih meseci Nemci su uglavnom koristili ovaj avion za individualne napade, a u martu 1945. godine je usledio prvi zajednički napad. Naime, 37 Me 262 su napali grupu od 1.221 savezničkih bombardera i još 632 lovca i uspeli da obore 12 bombardera uz samo tri izgubljena sopstvena aviona. Nemci su očekivali sličan balans (do kraja rata Me 262 će oboriti između 350-400 protivničkih aviona), a do kraja rata uglavnom su korišćeni za odbranu od napada Sovjeta.

Saveznici su odgovorili sa svojim prvim sličnim proizvodom (Gloster Meteor), ali on je u ratu korišćen relativno malo. Iako je Meteor zapravo imao bolje naoružanje i domet, on nije mogao da parira Messerschmittu po brzini i okretnosti. Najviše uspeha je imao čuveni nemački pilot Adolf Galand, koji je oborio čak 104 saveznička aviona tokom 425 poletanja, čime je stekao veliko poštovanje neprijatelja i posle rata postao blizak prijatelj sa mnogo njih. On je ujedno bio jedan od retkih iskusnih pilota koji su upravljali Me 262, što je ujedno bio još jedan od problema sa kojim se Messerschmitt suočio. Većina iskusnih pilota su poginuli u ratu, tako da su nacisti u završnom periodu koristili mlađe pilote sa minimalnim iskustvom i to tokom noćnih napada.

Istraživanja saveznika

Tokom početka 1945. godine, saveznici su pronašli nekoliko oborenih Me 262 i poslali ih nazad u Veliku Britaniju na proučavanje, a za dodatne informacije se saznalo i od francuskih radnika nakon iskrcavanja na Normandiju. Pošto pravi rivali još uvek nisu bili spremni, saveznici su zaključili da imaju najbolju šansu za uspeh ako napadnu Me 262 prilikom sletanja i uzletanja, što i nije bio toliki problem kada se zna da je Messerschmitt imao limitirano vreme u vazduhu.

Legenda

Me 262 nije uspeo da napravi razliku u ratu, ali je igrao veliku ulogu u razvoju posleratnih aviona. Pošto se deo proizvodnje odvijao u Čehoslovačkoj, ova država je kasnije na istoj bazi predstavila novi Avia S-92. Zanimljivo je da je Me 262 bio jedan od svega tri lovca sa mlaznim pogonom u Drugom svetskom ratu, uz spomenuti britanski Gloster Meteor i američki Lockheed P-80 Shooting Star.

Veruje se da je određeni broj primeraka završio i u Sovjetskom Savezu, gde su detaljno proučeni u razvoju novog MiG-a 15. Veruje se da je najviše uspeha protiv Messerschmitta imao britanski Hawker Tempest zahvaljujući jakom naoružanju i visokoj pokretljivosti pri nižim visinama. Veruje se da je do današnjeg dana preživelo oko 11 primeraka, ali mali broj je originalnih aviona i većina je sklopljena od raznih delova srušenih jedinica. Teško je znati da li bi Nemačka dobila rat da je Hitler ranije odobrio svoja „čudesna oružja“, ali sasvim je sigurno da ne bi bio završen 1945. godine.

Zoran Tomasović

(6571)