Vrhunsko licemerje “uvoznika vozila i delova”

Iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, sa sedištem u Beogradu, juče je stiglo saopštenje za medije u kome se iznose podaci o broju i starosnoj strukturi uvezenih polovnih vozila u prethodne dve godine, od kada se vodi evidencija.

Prema tim podacima, u Srbiju je 2016. godine uvezeno 117.413 polovnih automobila, a trend rasta je nastavljen u proteklom periodu pa je tako u prvom kvartalu 2018. godine, uvezeno 17% više vozila nego u istom periodu prošle godine. 

Ono što uvoznici doživljavaju najvećom pretnjom, odnosi se na utvrđenu činjenicu da je među uvezenim vozilima, najviše onih starih između 13 i 18 godina, što ima ekstremno loše implikacije na stepen zagađenja naših gradova, zbog zastarelih sistema prečišćavanja izduvnih gasova, kao i zbog bezbednosti naših građana.

U tom smislu, uvoznici su uputili molbu, poruku ili zahtev, kako god hoćete, državnim organima da ograniče uvoz polovnih vozila u Republiku Srbiji.

Humanisti ili poslovni ljudi

Sve što je navedeno u saopštenju koje je dostavljeno medijima je istina. Velika je tuga i nesreća koja je dovela narod u situaciju da mora da vozi prevaziđene, demodirane, i uglavnom neispravne stare automobile uvezene iz inostranstva.

Broj prodatih polovnih automobila na tržištu Srbije, višestruko premašuje broj prodatih novih primeraka.

Država bi zaista morala da reaguje, iz svih (u Saopštenju) navedenih razloga.

Međutim, ima nešto što bi i uvoznici mogli da urade.

Osnovno, mogli bi da počnu da uvoze automobile (uglavnom) od matičnih firmi iz inostranstva po realnim, odnosno tržišnim cenama. Nije tajna da se novi automobili mnogih marki, u Srbiju uvoze po cenama koje su više od tržišnih, čime se deo profita ostavlja (na oporezivanje) u zemlji izvozniku a ne u Srbiji.

Na ovaj način, mnogi članovi Srpske asocijacije bi uvećali svoja izdvajanja za porez na dobit u Republici Srbiji, ali bi omogućili istovremeno, istoj onoj Vladi koju pozivaju na reakciju, da ima novca za ulaganja u smislu minimiziranja ekoloških izazova.

Dalje, neki od članova ove asocijacije umesto zaposlenih, angažuju ljude preko omladinskih zadruga iako im je radni angažman, u suštini klasičan radni odnos, onemogućavajući ih na taj način da ostvare prava iz radnog odnosa, a istovremeno uskraćujući državi poreze i doprinose na ime zarada. Nisu retki ni slučajevi da uvoznici isplaćuju eksterna lica, koja su suštinski angažovana po osnovu (nepostojećeg) Ugovora o delu, putem agencija, kako bi, na nelegalan način, platila što manje poreza.

Zatim, bezbednost građana – vozača i putnika – bila bi drastično uvećana, ako se uvezeni novi automobili ne bi pakovali na način da se iz opreme izostave bezbedonosne stavke, od čega su vazdušni jastuci najjasniji primer. Pritom, ti isti automobili se hvale rezultatima sa testova sudara, iako su njima podvrgnuti primerci sa potpunom osnovnom opremom, a ne ovakvi kakvi se prodaju kod nas, i koji su bezbedni kao oni polovnjaci na čiji uvoz se žalimo.

Nije sve tako crno. Nešto su članovi asocijacije već preduzeli i promenili stanje iz godine na koju se u analizi pozivaju, odnosno iz 2016. godine. Više se ne reklamiraju garantni uslovi koji važe samo na (nepokvarive) delove motora, kao garancija na celokupan proizvod (automobil). Pored toga, polako iščezavaju i ponude “beskamatnih kredita”.

Primera je mnogo, ali jedno je jasno i nedvosmisleno:

Uvoznici kada misle na profit, oni kažu ekologija, bezbednost i dobrobit građana.

Nije li to definicija političara?!

AutoRepublika

(7963)