Početna Glas Republike Opel Astra iz Kragujevca – neostvarena želja, lekcija za budućnost
Opel Astra iz Kragujevca – neostvarena želja, lekcija za budućnost
3

Opel Astra iz Kragujevca – neostvarena želja, lekcija za budućnost

9.53K
3

“Zastava” počinje proizvodnju “Opel astre”, Sklapanje “Opel astre” dogodine u Zastavi, Opel Astra će biti Zastava 20 ?!, La Zastava 20 sarà una Opel Astra II serie? – ko je pre desetak godina čitao domaće, pa i neke svetske medije, viđao je ovakve naslove mesecima.

Ono što je bila zajednička odlika tih članaka jeste iskazan ili neiskazan znak pitanja na kraju naslova. Danas znamo da od priželjkivane saradnje sa Opelom nije bilo ništa, ali ono što je malo poznato je da je kragujevačka Zastava bila bukvalno na pola koraka od sklapanja Opel Astre G krajem 2008. Medijska bomba potpisivanja ugovora sa Fiatom koja je protresla Srbiju nekoliko meseci kasnije, prekrila je taj projekat gustim slojem zaborava. Ovih dana, međutim, on dobija drugačiju dimenziju. Kao mogući vodič za budućnost? Nije isključeno…

Zastava Kragujevac

Malo je alegorija koje tako slikovito opisuju ekonomsku, društvenu i političku istoriju Srbije od Drugog svetskog rata naovamo kao sudbina Zastave iz Kragujevca. Posleratna industrijalizacija i ubrzana urbanizacija stvorila ju je 1953. godine i privukla hiljade ekonomskih migranata sa sela; ugovor s Fiatom o licenci već naredne godine učinio je „fiću“ najpoželjnijom svojinom miliona jugoslovenskih porodica i pokazatelj rastuće srednje klase u komunističkoj državi; Yugo je bio nacionalni ponos kao prvi samostalno realizovan automobil u vreme kada se „Hej, Sloveni“ sa suzama u očima pevalo od Julijskih Alpa do Dojranskog jezera; Yugo Amerika možda preambiciozan ali pažnje vredan projekat u državi čije se aspiracije nisu završavale u lokalnim okvirima; sveobuhvatni kolaps devedesetih je Kragujevac detronizovao sa pozicije jednog od najvećih balkanskih industrijskih centara i gurnuo u duboku provaliju grada bez nade; razaranje NATO bombama bilo je završni ciklus zastrašujuće decenije; socijalni program početkom dvehiljaditih značio je privremenu sigurnost, ali neizvesnu budućnost u državi koja je pokušavala da se uzdigne; najzad ugovor s Fiatom personifikovao je ostvarenje svih tranzicijskih snova: moćna strana kompanija koja „nas kupuje“, gasi domaći brend i uključuje nas u svetske tokove. Izgubismo identitet, ali dobismo posao – to je najbolje čemu evropska perfierija, a bogami i dobar deo evropskog „centra“ može da se nada.

Opel ili Fiat?

Ali đavo ne miruje. Poslednjih godina dovodi se u pitanje i posao i budućnost kragujevačkog giganta. Restilizovani 500L samo je zakratko u drugi plan gurnuo najvažnije pitanje – da li i kada kreće proizvodnja novog modela? A valjda je jasno i maloj deci da bez novog modela nema ni Fiata u Srbiji. Da li to znači da nema ni automobila proizvedenih u Kragujevcu? Što bi rekli naši malo južnije od Kragujevca – „mož’ da bidne al’ ne mora da znači“. Kapital je, znaju ekonomisti, stalno u potrazi za novim mestima za investiranje, plate u Srbiji su svakako niže nego u EU, a know-how je na visokom nivou, tako da nije nemoguće da za par godina umesto Fiata, Srbija bude ponosni izvoznik nekog drugog brenda. Priča koja sledi je, u tom smislu, ilustrativna, a u isto vreme i inspirativna. U nekom paralelnom univerzumu se umesto 500L u Zastavi proizvodi nova Opel Astra koja hrani hiljade porodica u Kragujevcu. Ili, prostije rečeno, šta bi bilo da je bilo. I šta može da bude.

Školjka Opela u Zastavinoj nosiljci (jedan od mogućih položaja)

Zastava 20?

I danas možemo videti na našim ulicama „puntaće“ sa izuvijanim slovom Z napred i natpisom Zastava 10 pozadi. U dogovoru s Fiatom, u Zastavi su se do pre desetak godina sklapali automobili koji su nosili navedenu oznaku, iako su, suštiniski, to bili osnovni modeli tadašnjeg Fiat Punta. Reč je o tipu poslova koji nisu nepoznati velikim proizvođačima i uključuju davanje licence za proizvodnju njihovih modela pri kraju tržišnog života, a za tržišta na kojim postoji potreba za takvim automobilima. U obzir, po pravilu, dolaze istočna Evropa, Azija i Latinska Amerika. Ono što na ulicama ne možemo videti jeste model Zastava 20. Manje-više (više više nego manje) to bi bila Opel Astra G (poznata i kao Opel Astra II). Poslednji automobili koji su nosili navedene oznake sišli su sa proizvodnih traka 2009. godine i i dalje su vrlo popularni među kupcima polovnih automobila kod nas.

Školjka – podužno

U potrazi za novim poslovima koji bi sačuvali nešto radnih mesta, ali još važnije, pokazali svetu da kod nas ima i te kako sposobnih inženjera, menadžera i majstora, kao preporuka za neku veliku investiciju, tadašnje rukovodstvo Zastava automobila, stupa u pregovore sa Opelom. Ideja je da se montaži Zastava 10 doda i Zastava 20, koja bi izgledom i performansama bila istovetna sa Opel Astrom.

Korak po korak, usporenim tempom

Delegacije nemačkog proizvođača dolaze da najpre „izvide situaciju“, tj. upoznaju se sa fabrikom i ljudima. Isprva potcenjivački nastrojeni, oni uviđaju da razgovaraju sa ljudima jednako kompetentnim, a u nekim aspektima i kompetentijim.  Fabrika je stara ali i dalje u upotrebljivom stanju. Krvav posao obnove srušene fabrike dao je rezultate. Još važnije, višedecenijsko iskustvo u proizvodnji automobila i plejada talentovanih inženjera stvorenih na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, čine Zastavu simpatičnom za investiranje.

Za one manje upućene, sve faze od ideje do realizacije u automobilskoj industriji su detaljno razrađene i uključuju pitanja od transporta, tehničkih rešenja, usvajanja znanja i obuka radnika, menadžerskih procedura do poštovanja standarda kvaliteta. Jedno po jedno, pitanja su rešavana na liniji: predstavnici Opela – Zastavin menadžment.

Montaža – tok proizvodnje

Veliki upitnici i ček liste polako se popunjavaju. Čini se da nema pitanja na koje Zastavini inženjeri nemaju odgovor. S tehničke strane, jasno je obema stranama da se Opel Astra G može bez problema montirati u Zastavi. Mediji se interesuju – od osamdesetih godina nije bilo potencijalno boljeg posla za Zastavu. A i „običan svet“ nije ravnodušan. Bilo bi lepo imati novi (koliko-toliko domaći) automobil po ceni ispod evropske, a sa obučenim automehaničarima i rezervnim delovima u obilju kada dođe vreme za popravke. Deo javnosti je, poučen iskustvom, skeptičan. Ali pregovori idu dalje.

Ipak Fiat?!

Na red dolaze manje važna tehnička pitanja i čini se da vreme za otvaranje šampanjca nije daleko. Količine automobila koje se dogovaraju nisu velike. Za 3 godina ukupno 8.300 komada modela T3000 CBU i 6.500 komada modela T3000 CKD. Ipak, ono što je na stolu je i proizvodnja novog modela (Opel Astra H) od 2010. godine. Zapravo, ono čemu se nadaju u Zastavi je da je sve to samo uvod u proizvodnju novog modela Opela u Kragujevcu u aranžmanu sličnom onom koji je kasnije imao Fiat. Dok mnogima to deluje nemoguće, u Zastavi znaju da je to i te kako realno. Potonji ugovor sa Fiatom dao im je za pravo. Ne treba podsećati ni da, van Kragujevca, Zastava nije bila naročito popularna. Oni bolje stojeći ih doživljavaju kao prepreku bescarinskom uvozu stranih automobila, dok „gubitnici tranzicije“ zavide radnicima Zastave na povlašćenom tretmanu i nadoknadi koju su godinama dobijali od države, a da mnogi nisu ni išli na posao.

Ono najvažnije, vapeću potrebu domaće industrije da stane na noge, ne zanima mnogo skoro nikoga. S time se ne slažu u Zastavi i guraju projekat „na mišiće“. Korak po korak, ulazi se u završnu fazu. Studije, analize i ostala dokumentacija se gomila i optimizam ulazi među ekipu zaduženu za projekat. Čini se da preostaje još samo potpis i da se krene sa radom. Proceduralna „razvlačenja“, pomeranje rokova od strane Opela tanje živce Zastavinih radnika, ali svi su i dalje uvereni da je posao, manje-više završen. Pregovori s Fiatom sve više dolaze u centar pažnje, dok je Opel na nekoj vrsti pozitivnog stand-bya. I onda je odjeknulo: Fiat dolazi u Kragujevac, posao vredan milijarde evra, nove investicije, novi model. Na kraju i šampanjac. Ali ne sa Opelom. Ukratko, Italijani su bili hrabriji i pametniji da iskoriste potencijal koji je ležao u Kragujevcu poput zlatne žice ispod naslaga kamena. Ostalo je istorija.

Pitanja koja ostaju

Istorija, opet, često deluje kao spirala u kojoj se događaji nižu u istom krugu sa ponešto izmenjenim okolnostima. Godina je 2018., ugovor između Fiata i Vlade Srbije ističe, aktuelni model 500L je na kraju svog puta, a od novog modela za sada ništa. Da li se vraćamo u 2008. godinu? To niko ne može sa sigurnošću da odgovori. Pre godinu dana je, nakon višedecenijskog bivstvovanja pod kapom General Motorsa, Opel postao deo francuskog PSA i uprkos teškoćama, i dalje predstavlja simbol dostupnog, izdržljivog automobila za srednju klasu.

Važno je osvrnuti se povremeno u prošlost i ponoviti neke naučene lekcije. Da jednom zauvek zapamtimo važnu lekciju: čuvajmo domaću industriju, inače ćemo izvoziti samo maline, sportiste i folk pevače vikendom za Švajcarsku.

AutoRepublika

(9528)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Pomponije
Gost

Poslednja recenica najbolje opisuje stanje u nasoj zemlji.

Yankee
Gost

Bravo.

Mitar
Gost

Poslednja rečenica je najvažnija i najrealnija, na žalost.