Često zaboravljamo na skriveno blago, koje automobilske kompanije čuvaju u svojim muzejima. Ipak, kada dođe vreme za neki jubilej, to nas podseti na bogato nasleđe.
Trajati 120 godina u automobilskoj industriji nije mala stvar. Ipak, Renault je nešto više od proizvođača automobila, njegova istorija je blisko povezana sa revolucionarnim tehnološkim, društvenim i političkim promenama, koje su definisale modernu istoriju Francuske od kada se Luj Reno provozao Rue Lepicom u Type-A sa 0,75 ks na Božićno veče 1898. godine.
Renaultova istorija je isprepletana sa francuskom, u najvećoj meri naravno, tokom 20. veka. Tokom prve polovine prošlog stoleća, sudbina kompanije je, uz sve uspone i padove, bila pre svega povezana sa osnivačem, dok je od Drugog svetskog rata ona postala praktično državna institucija, sa ulogom mnogo značajnijom od one po kojoj je poznajemo.
Burna istorija
Ipak, ono što nas najviše interesuje su automobili. Renaultova kolekcija broji čak 750 modela. Većina je locirana u proizvodnom centru Flins, savršeno održavana, i naravno u voznom stanju.
Za ovu jubilarnu godinu, odabrano ih je 120, što praktično simbolizuje svaku godinu od nastanka Renaulta.
Tu je neizbežni 4CV, sa trostepenim manuelnim menjačem, vratima koja se „kontra“ otvaraju, i jasno, bez zaštitnih pojaseva. 4CV takođe označava haotičnu i traumatičnu tranziciju od privatne kompanije koju je vodio osnivač, do preduzeća u vlasništvu države.
Zašto haotičnu? Naime, 4CV je razvijen dok je Francuska, a samim tim i Renault, bila pod nemačkom okupacijom, tako da je projekat praktično podržavao nacističke namere.
Postoji i ona druga, romantična verzija, po kojoj su inženjeri pokreta otpora shvatili da kada god da se rat završi, postojaće potreba za jeftinim i pouzdanim modernim vozilom, koje je u tajnosti dizajnirano od strane Daimler-Benz nadzornika i Renaultovog menadžmenta.
Zašto traumatičnu? Reno je bio optužen da je saradnik nacista, što je na kraju dovelo do njegovog hapšenja kada je Francuska oslobođena, i rezultiralo smrću dok je bio u pritvoru, što je bacilo senku na njega kao čoveka.
4CV
Ipak, da se vratimo na 4CV. Primerak koji je Renault izložio datira s kraja proizvodnje, godinu dana pre nego je ona ukinuta, 1961. godine. Krase ga mala, minimalistička kabina, skromne performanse, koje možda jesu u skladu s njegovim vremenom. Ipak, osećaj koji je pružao je bio više vezan za četrdesete nego šezdesete godine.
Njegov mali motor radne zapremine 0,750 litara je ipak elastičan i živahan, tako da se vozilo bez problema kreće brzinom od 70 km/h na krivudavim francuskim putevima.
Naravno, neizbežne su paralele s „bubom“, s obzirom na to da oba modela simbolizuju posleratni preporod, „buba“ u Nemačkoj, 4CV u Francuskoj. Kako se razvijala mreža puteva a kolovozi postali sastavni deo krajolika, postajalo je jasnije zašto se Volkswagenovo originalno rešenje pokazalo uspešnijim, a samim tim i dugotrajnijim. 4CV je ostao automobil svog vremena, ali i „duha vremena“, za razliku od „bube“, koja se menjala zajedno s duhom vremena. Ipak, to francuski model ne čini manje privlačnim, naprotiv.
Flins
Kompleks Flins sadrži ogroman broj vozila koja takođe zaslužuju pažnju. Neka od njih su čak dostupna za vožnju i testiranje. U tu svrhu, tu su replike originalnog Type-A iz 1898., i Type-AG iz 1905. (pariski taksi), koji je bio prvi model sa flotnom prodajom i koji je učinio zaokret ka masovnoj proizvodnji. Portfolio u Flinsu je toliko bogat, da može da se vidi sve, od FT17 lakog tenka, pa do RE 40 F1 bolida Alena Prosta iz 1983. godine. Atraktivni Group B 5 Maxi Turbo sa širokim bokovima, učiniće da svakom automobilskom entuzijasti krene „voda na usta“, a poštanski Renault 4 van će učiniti da svakom ljubitelju oldtajmera srce zakuca brže.
Može se uskočiti i u Renault 16 iz sredine šezdesetih. Reč je o jednom od prvih modernih porodičnih hedžbek modela, a tu je i Vivastella iz 1933. Potonji model je jedan od prestižnih međuratnih primeraka, tipičnih za Renaultov rani status luksuzne marke.
Do vremena kada se pojavio ovaj model sa šestocilindarskim motorom i 60 ks, Renault je proizvodio blizu 50.000 automobila godišnje i imao 25.000 zaposlenih, koji su sklapali sve, od dizel lokomotiva do kamiona i traktora. Ipak, recesija je žestoko udarila i Renault, jer je apetit za grandioznim mašinama bio u velikom padu.
Ipak, lepo je znati da je Renault bio proizvođač luksuznih, prestižnih automobila, koji baš i nisu prilagođeni današnjim ležećim policajcima i malim kružnim tokovima, tako da vlasnici ovih oldtajmera – pažljivo birajte rutu!
Kako su tridesete godine tekle, situacija je postajala teža. Renault je revidirao svoj pristup i okrenuo se tržištu velikoserijskih automobila. Konačno, 1937. je lansiran Juvaquarte sa samonosećom karoserijom, koji je trebalo da se nosi sa čuvenim Citroen Traction Avantom i Peugeotom 202. To je bilo upravo ono što je Renaultu bilo neophodno, jer se kompanija nalazila u industrijskim previranjima, dok je među radnicima vladao politički aktivizam. Juvaquarte je bio značajan za kompaniju, mada se prodavao u manjim brojkama u odnosu na domaću konkurenciju i mada mu je proizvodnja prekinuta tokom ratih godina. Ipak, oživeo je kao lako komercijalno vozilo.
„Državna era“
Godina 1945. i formiranje državne kompanije pod nazivom Régie Nationale des Usines Renault. Počinje nova era modernizacije, masovne proizvodnje i kreiranja odgovora na zahteve tržišta koji su se ubrzano menjali. Pod vođstvom Pjera Lefošoa i Pjera Drajfusa, Renaultova (de facto) uloga komercijalnog političkog ogranka francuskih vlasti, bila je osnažena političkim vezama između menadžmenta i državnih ministara.
Ovo možda nije toliko bitno kada je reč o poslovanju, dizajniranju i proizvodnji automobila, ali zapravo pokazuje kako se rodila ideja iz koje su proistekli modeli kao što su čuveni Renault 4 i Renault 16, čije je odbacivanje trozapreminske postavke sa motorom pozadi (koje je krasilo 4CV, Dauphine i Renault 8), demonstriralo kako firma želi da odgovori, pa i utiče na društvene trendove.
Lansiran 1961. godine, Renault 4 je proveo lep vek, sve do početka devedesetih godina prošlog veka. Poput Citroena 2CV, postao je jedan od simbola Francuske, istinsko otelotvorenje vrednosti egalitarizma. „Četvorka“ je bila pravi „blue jeans“ automobil, a od ranih šezdesetih, marketinški se obraćala direktno ženskim vozačima, i to u partnerstvu sa magazinom Elle, kroz program nazvan „Ona je na vozačkom sedištu.“
Prestižnije interpretacije praktičnog, svestranog hedžbeka, rezultirale su modelima kao što je Renault 16. Prosto je neverovatno da su se 4CV i 16 proizvodili u istoj dekadi. Pored razlike u tehnologiji i savremenosti, u potpunosti im je bio različit i karakter.
Moderni minimalizam Renaulta 16, njegova veličina i doza luksuza, učinili su automobile sa petoro vrata prihvatljivim za porodice, ali i poslovne potrebe. Ovaj automobil je bio kao stvoren za život u predgrađu, simbolizujući entuzijazam da se ide napred, što i jeste karakterisalo brojne Renaultove modele.
Još jedna legenda francuske marke je, takođe legendarna, „petica“. Začeta je pod dirigentskom palicom jednog američkog đaka, Bernara Anona, pod snažnim uticajem mladalačke kulture, uticavši na populaciju s obe strane Atlantika. Čak i danas, rani modeli koji su lepo održavani i u voznom stanju, izgledaju atraktivno, sveže, pa i moderno. Plastični odbojnici, prepoznatljiva silueta, čini se da je Renault 5 postavio temelj za nešto što danas nazivamo B segment automobila.
Ono što je takođe fascinantno, kada je ovaj automobil u pitanju, pored odsustva bilo kakvih kompromisa kada govorimo o stajlingu, jesu njegove vozne osobine. Čak i nakon 45 godina, Renault 5 se vozi veoma lepo. Naravno da su moderni ekvivalenti bolje opremljeni, brži i bezbedniji, ali fundamentalni koncept je tu zahvaljujući kreaciji Bernara Anona i njegovih kolega.
Nisu svi proizvodi i inicijative koje su usledile, pratile tako visoke standarde, ali su ideali koji su iznedrili „četvorku“ i „peticu“ oživeli tokom osamdesetih godina. Tada su se pojavili čija imena i dan danas igraju važnu ulogu u automobilskoj industriji. Spomenimo samo Espace i Scenic.
Prvonavedeni, kreiran u saradnji sa Matrom, doneo je upotrebu novih materijala i napredno viđenje u vezi s tim kako unutrašnji prostor automobila može da bude izveden u monovolumenskom maniru. Ovo je bez dileme najznačajnije dizajnersko dostignuće Renaulta u novijoj istoriji. Šarm ovog automobila ne leži u voznim osobinama, već u ambijentu, prozračnosti enterijera, inovativnoj postavci sedišta… Nažalost, vrhunska praktičnost u današnje vreme masovno popušta pred najezdom bezličnih SUV/krosovera.
Ipak, Espace se hrabro drži svog izvornog koncepta, u tipično francuskom stilu, što iz sve snage pozdravljamo. Ovaj model je ostao jedan od poslednjih musketara u procesu uniformizacije u okviru svetske automobilske industrije, i jedan je od Renaultovih modela koji u sebi nosi izvorni DNK, iz doba kada je kompanija bila u vlasništvu Luja Renoa.
Priredio: Pavle Barta
(826)
http://www.politika.rs/sr/clanak/69122/Region/Reno-na-placu-Miranovica