Zašto mislim da će najveći budući skandal nositi ime: Teslagate?

Naša zapažanja formiraju očekivanja, a spram očekivanja se dalje oblikuju naši planovi i buduće akcije. Ovaj univerzalni mehanizam funkcioniše na identičan način u raznim životnim segmentima, bilo da govorimo o međuljudskim odnosima, naravno uključujući i svevišnju ljubav, ili da pričamo o biznis sektoru. Ne znam kako stoje stvari sa vama, ali na mene je, u celokupnom periodu do zaključno sa 16 godina, najjači utisak ostavila knjiga, ne Robinson Kruso, ne „Blago cara Solomona“, niti „Orlovi rano lete“, već bezvremeni bestseler klasik „Put do ženskog srca“. Iako to tada nisam mogao ni da naslutim, radi se o jednom sveobuhvatnom priručniku za zdrav život.

I lepo tamo piše, ma koliko vam se neka devojka dopala, u momentima dok početna simpatija raste, a leptirići prave nered po abdomenu, samo polako. Ne gubite razum, budite svesni da je vidite u najlepšoj verziji, kroz prizmu ružičastih naočara koje vam se, sve više i gušće obojene roze bojom, nabijaju na nos. U stvari, taj objekt zaljubljivanja, vidite u najlepšoj, ali nemogućoj verziji.

E sad, sva tajna uspeha kod suprotnog pola, krije se u sposobnosti da na što efikasniji način, te iste pink naočare navučete na oči devojci koja vam se toliko dopada. Sve ovo, najbolje se uči kroz život, a knjiga služi više kao štoperica koja meri prolazno vreme, odnosno pokazuje vam gde ste stigli sa razvojem ovih ličnih veština, koje neki, u svojoj trivijalnosti, zovu veština zavođenja, a u stvari, radi se o razvoju, za uspeh, ekstremno bitne, emotivne i socijalne inteligencije.

Ilon Mask je ove vidove inteligencije očito apsolvirao, pa ga često opisuju i kao vrhunskog motivatora i inovatora. Nekome se čak omakne da ga nazove i vanserijskim biznismenom, odnosno preduzetnikom. Međutim, kao što ćemo da vidimo, sasvim je sigurno da uspešan privrednik nije, a deluje čak i da su motivacione sposobnosti podstaknute, laički nagađam, poremećajem ličnosti, pre nego li nekim promišljenim delovanjem razumne osobe.

Veliko interesovanje svetske publike za sve ono što radi, nebrojeno intervjua datih vodećim medijskim grupama, more priloga i dokumentarnih programa o kompaniji Tesla, i Ilonu Masku, svedoče o tome da se zaista radi o jednoj intrigantnoj ličnosti koja ume da skrene pažnju na sebe. Broj afirmativnih komentara i sledstveno ushićenje primalaca poruka koje plasira Mask, lično, jasno stavljaju do znanja da je reč o osobi koja je u stanju da generiše ogromnu podršku za svoje ideje, što ga momentalno deklariše kao pravog motivatora. Međutim, ako pogledate, pa čak i samo novinske naslove, videćete da su teme kojima on privlači javnost, pre materijal za scenario nekog od Spilbergovih filmova, nego što imaju utemeljenje za uspeh i praktičnu primenu.

Čitali smo tako o Boring Company (Dosadnoj kompaniji) koja ima planove da prokopavanjem tunela, uspostavi superbrzu konekciju vozom (Hyperloop) između Njujorka i Vašingtona, ali i drugih važnih tačaka u SAD, Los Anđeles – San Francisko, na primer, za šta je neophodna investicija od 6 milijardi američkih dolara. Pa smo onda čitali o Maskovim idejama da se kolonizuje Mars, ali i o superbrzim interkontinentalnim putovanjima koristeći svemir kao prolaznu stanicu. Na zvaničnom sajtu kompanije Tesla, možete videti izjavu prema kojoj su sva njihova vozila opremljena hardverom koji podržava tehnologiju pune autonomne vožnje. O statusu Autopilot projekta, letos smo pisali. Ovo je samo, inače veoma ilustrativan delić, onoga što Mask plasira u javnost, u duhu „samo što nije“ ili „mačiji kašalj da se izvede“.

O psihološkom profilu Maska, više bi mogli da kažu stručnjaci iz te oblasti. Iako je jasno da su genijalci veliki čudaci, poput opšte poznatih navika i fobija našeg Nikole Tesle, ipak, nijedan od njih nije sklon ovakvoj promociji svojih (u tom trenutku) „ludih“ ideja. A posebno nije zainteresovan za biznis i prikupljanje finansijskih sredstava od investitora, koje se mere u desetinama milijardi američkih dolara, za realizaciju ideja koje još nisu ni obrađene kroz projekte.

Moguće je da su moja zapažanja neutemeljena, da nisam dobro protumačio signale i govor tela čoveka koji se predstavlja nekim ko će oblikovati budućnost čovečanstva. Moguće je takođe, da me Mask podseća na nekadašnjeg profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je osnovao privatni univerzitet, a bombardovao nas je jednako neverovatnim pričama, poput onih da je bio više puta u kliničkoj smrti, da su ga miševi na Romanijskim poljima vratili u život, da je kučni prijatelj sa Karlom Biltom i sličnim fantazijama, koje odreda deluju kao plod fikcije i unutrašnjeg disbalansa, pa sam zato subjektivan prema Masku.  Ali, postoji ceo niz objektivnih, unutrašnjih i spoljnih faktora, koji „uspeh“ i budućnost kompanije Tesla, kao osnovnog subjekta interesovanja i interesa Ilona Maska, razotkrivaju i bacaju svetlo na izuzetno lošu perspektivu ove biznis priče.

Unutrašnji faktori

Prema finansijskim izveštajima kompanije za 2016. godinu, Tesla je zabeležio poslovni kao i neto gubitak, kao i godinu ranije, a sigurno i pre toga. Uz to, tokovi gotovine pokazuju visoke neto odlive iz svih tokova, izuzev finansijskih, što u prevodu znači da se gubici pokrivaju zaduživanjem ili emisijom novih akcija. Zvuči poznato odnekud? Pritom, ovi finansijski izveštaji nisu bili predmet revizije, koja bi sigurno bacila svetlo na još neke poražavajuće pokazatelje. Ovakvi pokazatelji, prema Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, navode na ozbiljne sumnje u mogućnost kompanije Tesla, da nastavi sa poslovanjem u doglednoj budućnosti.

Iako čitamo ovih dana o par stotina ljudi (400 do 700 zavisno od izvora) koji su dobili otkaz Ugovora o radu, čitamo i o najavama novih zaposlenja, u kontekstu analize doprinosa zaposlenih, koju kompanija redovno sprovodi. Međutim, istina je da je odnos broja zaposlenih spram broja proizvedenih automobila u kompaniji totalno deprimirajuć. U istom fabričkom kompleksu gde su General Motors i Toyota, pre dvadeset godina (znači sa odavno prevaziđenom tehnologijom), proizvodili 350.000 novih vozila (74 automobila po zaposlenom), danas Tesla proizvodi samo 84.000 sa šest do deset hiljada radnika (8 do 14 vozila po zaposlenom). Pritom, čak ni linije za proizvodnju modela Tesla 3 nisu postavljene u kompletu, pa zaposleni manuelno sklapaju automobile. Avansne uplate kupaca su već u najvećoj meri potrošene, proizvodnja najjeftinijeg modela kompanije je daleko od planirane dinamike, a deklaracije o proizvodnji 500.000 vozila godišnje predstavljaju optimističku verziju najluđih snova.

Uprkos svemu ovome, tržišna kapitalizacija kompanije Tesla, koja se definiše kao berzanska cena akcije pomnožena sa brojem akcija (reprezentujući time tržišnu vrednost ukupnog kapitala) je skoro 11 puta veća od knjigovodstvene vrednosti (konzervativan pogled na vrednost kapitala – imovina minus obaveze). Ovako visok iznos razlike između vrednosti kapitala na berzi i u knjigama je, za ovu granu industrije, kao i more drugih pokazatelja, potpuno alarmantan.

Pogledajte grafikon, kada se u odnos stavi broj prodatih vozila sa vrednošću kompanije na berzi, Tesla je za više od 30 puta (ne 30%) prevazišao BMW, koji je uzgred rečeno, apsolutni lider po profitabilnosti u automobilskoj industriji (ne računajući proizvođače egzotičnih automobila) sa profitnim stopama od 8-10%. Da vas podsetim da Tesla beleži gubitke, a i da vas vratim na prvi deo o (crno)magijskim motivacionim moćima Ilona Maska kojim je stimulisao akcionare da mu toliko veruju, uprkos svim ovim dostupnim podacima. Nakon ovog poređenja, da skrenemo pažnju i na poređenje sa Fordom i General Motorsom.

Niz spoljašnjih faktora

Mnoge države, odnosno Vlade tih država, su promovisale politiku subvencionisanih cena za elektrifikovana vozila, što je umnogome pomoglo kompaniji Tesla. Međutim, ovi podsticaji nisu bili ni približno dovoljni da se ispune prognoze Morgan Stanleyja prema kojima bi do 2040. godine, bilo prodato 526 miliona električnih vozila. I ne samo to, ovih dana stižu vesti o ukidanju predmetnih podsticaja.

Izračunato je da za izgradnju infrastrukture punjača baterija treba investirati iznos od 2,7 hiljada milijardi američkih dolara, što je obeshrabrujuća cifra.

Ali osnovno pitanje je hoće li i u kojoj meri kupci prihvatiti električna vozila, i da li će se kroz praksu pokazati dovoljno praktičnim i ekološki čistim, o čemu smo pisali u više navrata do sada.

Bilo kako bilo, na osnovu svega iznetog, ponašanje Maska deluje kao da je čuo i primenio vic koji sam čuo od oca pre više decenija: Jedan kolega pita drugog iz kancelarije kako da se približi rasnoj, prsatoj crnki iz odleljenja nabavke. Ovaj mu odgovara: „pa daj joj sto marke, ali ako nemaš, obećaj petsto, efekat je isti“.

Zvezdan Božinović

(5715)