Francuska vojska otkrila renesansni brod na dubini od 2,57 km

U hladnom Sredozemnom moru, na dubini od 2,57 km, francuski vojni tim otvorio je nezamisliv prozor u prošlost. U blizini Sen Tropea, renesansni trgovački brod izronio je iz zaborava kao izuzetno arheološko otkriće.

Lokalitet se nalazi na dubini od 2.567 metara, gde tama, niske temperature i ogroman pritisak gotovo u potpunosti zaustavljaju organsko propadanje. Za podvodnu arheologiju u Francuskoj, ovo predstavlja nacionalni rekord sa dubokim i dalekosežnim implikacijama.

Plovilo, privremeno nazvano „Camarat 4“, dugačko je oko 30 metara i odlikuje se izuzetno očuvanom ukupnom strukturom. Gotovo potpuni mrak, minimalne morske struje i veoma niske temperature zajedno su omogućili retko viđen stepen očuvanosti.

Stručnjaci ga opisuju kao „savršeno očuvanu vremensku kapsulu“ koja otkriva pomorsku aktivnost 16. veka sa do sada neviđenim nivoom detalja. Na toj dubini, ambijentalni pritisak premašuje 250 puta vrednost na površini, što pogoduje očuvanju krhkih materijala, ali istovremeno predstavlja ogroman izazov za svu opremu i metodologiju istraživanja.

U brodskom skladištu nalazi se gotovo 200 keramičkih posuda, ukrašenih cvetnim motivima, krstovima i svetim monogramom IHS. Ovi predmeti odražavaju pobožnu praksu i vizuelni jezik trgovine svog vremena.

Među nalazima se ističu:

• strateški važni gvozdeni ingoti, pažljivo umotani u biljna vlakna,
• kompletni servisi za sto iz tog perioda, iznenađujuće očuvani,
• sačuvan top sa pripadajućom municijom,
• potpuno netaknuto sidro, masivno i funkcionalno,
• navigacioni instrumenti ligurskog porekla, tipični za trgovačke brodove.

U doba renesanse, gvožđe je bilo ključni resurs, uporediv sa današnjim kritičnim metalima za baterije. Zaštitna vlakna oko ingota pokazuju kako su posade štitile teret od vlage tokom dugih plovidbi, što omogućava zaključke o trgovačkim rutama, lukama i mrežama klijenata.

Otkriće je rezultat saradnje između DRASSM-a i jedinica francuske ratne mornarice. Napredni daljinski upravljani podvodni roboti (ROV), opremljeni 4K kamerama, trodimenzionalnim mapiranjem i preciznim manipulatorima, radili su sa milimetarskom tačnošću na ekstremnoj dubini, bez dodirivanja osetljivih površina.

Na 2.567 metara dubine, materijali i elektronika moraju da izdrže neprekidno izlaganje pritisku tokom dugotrajnih misija. Tim planira selektivno vađenje ključnih predmeta, njihovu kontrolisanu konzervaciju u laboratoriji, kao i izradu sveobuhvatne digitalne arhive koja će služiti istraživačima decenijama.

„Ovu olupinu smatramo ključnim izvorom za proučavanje renesansne pomorske kulture, retko kada tako celovitom i retko kada tako rečitom“, izjavio je jedan član naučnog tima, naglašavajući njenu vrednost za razumevanje trgovine, tehnologije i verske simbolike.

Za Francusku, ovaj lokalitet predstavlja novi rekord po dubini, ali je i dalje daleko od olupine razarača USS Samuel B. Roberts na 6.895 metara u Filipinskom moru. Ovo poređenje ističe širinu savremenih istraživanja dubokog mora i raznolikost stanja očuvanosti podvodnih nalaza.

Kombinacija gotovih proizvoda i sirovina ukazuje na široku mrežu sredozemnih tržišta. Dekorativni motivi i natpisi upućuju na radionice i zajednice čiji su proizvodi kružili morem, dodatno precizirajući postojeće modele zanatstva, vere i trgovine.

Izuzetna očuvanost omogućava uvid u konstrukciju broda, spojeve i izbor drveta, detalje koje bi inače uništili brodski crvi i morske struje. Ovde su ti elementi i dalje čitljivi, produžavajući „biografiju“ broda od kobilice do tereta i prakse posade.

Čak i u bezdanu, istraživači su uočili tragove savremenog doba: komade plastike, plutajuće mreže i zalutalu limenku u blizini petovekovne olupine. Taj kontrast između kulturnog nasleđa i otpada predstavlja tihi podsetnik na krhkost okeana.

Kako tehnologija napreduje, arheologija dubokog mora pomeraće nove granice uz bolju robotiku, gušće skupove podataka i unapređene protokole konzervacije. Camarat 4 ne označava samo rekord, već i metodološki iskorak – precizan, obazriv i interdisciplinaran – koji spaja nauku sa zaštitom kulturne baštine.

AutoRepublika

(78)