Kako je Toyotin Prius zauvek izmenio automobilsku industriju?

Prošlo je više od tri decenije otkako je Toyota otvorila put hibridnoj tehnologiji plasiranjem prve generacije modela Prius.

Početkom devedesetih godina prošlog veka svet se nalazio na raskršću. Briga o klimatskim promenama i životnoj sredini postala je svakodnevna tema, a pritisak na automobilsku industriju da se menja i prilagođava novim realnostima ili birokratskim uslovima postajao je sve veći.

Proizvođači su birali različite opcije, eksperimentisalo se na raznim poljima, od novih tipova goriva, preko drugačijih motora, sve do naprednijih sistema za filtriranje emisionih gasova. Pre ili kasnije, sve navedene opcije postale su deo automobilske svakodnevnice, no na Dalekom istoku u potpunoj tišini nastajao je jedan neočekivani pionir.

Tako je Toyota potpuno nezapaženo predstavila svoj novitet Prius koji je isprva bio namenjen isključivo domaćem, japanskom tržištu. No, već nakon prve prezentacije ovog hibridnog automobila i njegovog tada nesvakidašnjeg, pogonskog sklopa, interesovanje za predmetni automobil premašilo je granice matične zemlje Toyote.

Prva iteracija Priusa kao rEVolucija

Japanci su demonstrirali da električni motor i mala baterija mogu izuzetno mnogo da pomognu u smanjenju potrošnje goriva, a samim tim i emisije štetnih gasova. Originalni Prius oslanjao se na 1,5-litarski motor koji je dostavljao 58 ks, dok je sa njim bio uparen elektromotor snage 40 ks.

Danas nam je opšte poznato da se snaga dva agregata ne sabira, ali je tada ovakva matematika bila potpuno nejasna široj javnosti, ali i onima koji su profesionalno pratili automobilsku industriju. Izvorni Prius je ukupno dostavljao vozaču na raspolaganje skromna 72 “konjića”, što su kritičari koristili za ozbiljno ismevanje japanske marke.

No, Prius nikada nije bio zamišljen kao vozilo koje će nekoga “oduvati” sa performansama, akcenat je bio na izuzetno niskoj potrošnji. Tako je ovaj hibrid prema zvaničnim podacima mogao da ostvari neverovatno malu konzumaciju benzina od svega 3,5 litara na prevaljenih 100 kilometara. Naravno, i ove tvrdnje su dočekane “na nož”.

Ipak, već prve recenzije automobilskih novinara ukazale su da je u određenim uslovima vožnje, pre svega u gradskom režimu, tako nešto sasvim izvodljivo. Osim toga, Toyota nije stala samo na primeni hibridne tehnologije odnosno sinergije između potrošnje električne energije i benzina.

Prius je ponudio i druge novitete. Tako je inkorporiran sistem regenerativnog kočenja koji je omogućavao da se pri kočenju inače protraćena energija koristi za napajanje malene baterije, što je bilo dovoljno da ne mora nikada da se koristi eksterni izvor za dopunu iste. Osim toga, tu je bio i start-stop sistem, koji je, bar u teoriji, pomagao da se umanji potrošnja u gradskim uslovima vožnje “od semafora do semafora”.

Toyota gleda širu sliku

Interesovanje koje je pobudila prva generacija Priusa na globalnom nivou motivisalo je pragmatične Japance da ispitaju i potencijlalna druga tržišta. Testovi koje su sproveli evropski i američki automobilski novinari (iza zatvorenih vrata) ukazali su Toyoti da ovaj model ima perspektivu i van pacifičkih ostrva, sa naravno određenim izmenama.

Priusu su u startu zamerili polarizujući dizajn, no uprkos kritikama, Japanci nikada suštinski nisu odustali od ovog pristupa za Prius, po čemu je ovaj model i ostao prepoznatljiv. Dalje, ni performanse nisu bile na dovoljno visokom nivou – izvorna iteracija je do “stotke” stizala za nekih 13 sekundi, i nije bila u stanju da prebaci više od 140 km/h.

Bilo je i zamerki na račun vozne dinamike, prostora unutar kabine, kao i nedovoljno velikog prtljažnika… Japanci su se brzo vratili razvoju i u rekordnom roku ponudili još jednu generaciju Priusa, ovaj put namenjenu globalnom nastupu.

Toyota je na kraju posustala, pa je Prius kroz prvu generaciju ipak stigao i van granica Japana, pa se ovaj model našao i na evropskom, kao i američkom tržištu.

Prius MK2 – napredak u svakom smislu

Već 2003. godine Toyota plasira novo izdanje Priusa, sa unapređenjima na većini polja. Tako je novitet značajno porastao u odnosu na pretka te je uspeo da ponudi više komfora u samom enterijeru.

Inženjeri pomenute marke svojski su se potrudili da obezbede bolje performanse, što je i postignuto, a bolji raspored mase učinio je da se i vozna dinamika popravi na bolje. No, Prius je uz opšti napredak malo dobio i na masi, što su pokušali da koriguju odličnim koeficijentom otpora vazduha od svega 0,26 cd.

No, to nije bilo dovoljno, pa je tako Prius Mk2 ipak imao nešto veću potrošnju benzina naspram svog pretka. Ipak, i sa takvim rezultatima, ovaj hibridni automobil bio je izuzetno štedljiv na tom planu. U zavisnosti od tipa vožnje, ovaj četvorotočkaš umeo se zadovoljiti sa manje od 5 litara benzina za pređenih 100 kilometara…

Kakve su suštinske razlike napravljene između dva modela najbolje se da videti kroz uporedni tabelarni prikaz ispod:

Toyota je fokusirana na bateriju

Japanci su brzo shvatili da je “zdravlje” baterije ključno za uspeh samog modela. Mnogi potencijalni kupci bili su zastrašeni skupom potencijalnom zamenom baterije kod hibridnog automobila.

Stoga su u Toyoti poseban fokus stavili na upravljanje potrošnjom električne energije. Kod Priusa druge generacije poseban softver starao se o tome da se popunjenost kapaciteta baterije kreće između 40% i 80%, s tim da se neki prosek kretao negde oko 60%.

Predstavnici ovog brenda kasnije su isticali da je ovo bio ključ da mnogi primerci drugog po redu Priusa komotno prevale i više od 300.000 kilometara bez ikakvih problema sa baterijom.

Dobitna kombinacija

Toyota je uspela da Prius mk2 postane pravi planetarni fenomen. “Ružno pače” probilo se zahvaljujući svojoj naprednoj tehnologiji i pre svega niskoj potrošnji.

Vrednosti koje su prepoznali potrošači na globalnom nivou vrlo lako su se ukazale na prodajnim listama. Tako je proizvođač iz zemlje izlazećeg sunca uspeo da ubeleži gotovo 1,2 miliona isporučenih jedinica ovog modela.

Prius je uspeo da se okiti i prestižnim nagradama, pa je 2005. godine proglašen za Evropski automobil godine, što je bila tek druga pobeda Toyote na tom izboru.

Japanci ulažu u alternative

Razvojno odeljenje brzo je shvatilo da su kapaciteti tada aktuelnih nikl-metal hiDridnih baterija nedovoljni za velike ambicije koje su uveliko nastale. Već 2006. godine na drumovima se našlo više od 120 primeraka opitnih vozila koja su se oslanjala na drugačiji, danas opšte prisutni, tip baterija. Radilo se o litijum-jonskoj varijaciji.

Pomenuti testni automobili prolazili su kroz ispitivanja u Japanu, Severnoj Americi i Evropi. Toyota se posebno posvetila razvoju novog sistema punjenja baterije kroz eksterne izvore, pa se tako iza oblaka nazirao i novi tip hibridnog pogona, tzv. PHEV.

Plug-in hibridi su za razliku od klasičnih verzija bili u stanju da koriste punjenje spolja, pa da i funkcionišu u kompletno 100% EV režimu vožnje što se videli kao naredni iskorak u domenu primene ove tehnologije.

Treća generacija stupa na scenu

Već 2009. godine, Prius dobija i svoje treće izdanje. Toyota je dodatno unapredila automobil na praktično svim poljima, pa je tako tokom razvoja nove generacije upisano čak 1.000 patenata! Jedan od noviteta je i dolazak plug-in verzije Priusa koja je stupila na tržište 2012. godine.

Interesantno je da je klasični hibrid zadržao u upotrebi “stare” baterije, dok je plug-in varijanta prešla na litijum-jonsku opciju. Očito da je u međuvremenu tržište dodatno pojačalo apetit za hibridnim automobilima, pa je treća iteracija Priusa indeksirala više od 1,6 miliona registracija, od čega je na PHEV opciju otpalo nekih sedamdesetak hiljada.

Uspeh koji traje, zaveštanje tehnologije koje opstaje

Uprkos brojnim kritikama na račun izgleda koje je doživeo Prius, to mu nije smetalo da u dosadašnjoj karijeri ubeleži milione prodatih automobila. Još jedan dokaz da ne prolazi na tržištu samo ono što je lepo…

Prius je uveo hibridnu tehnologiju na globalnu scenu i zauvek je na tom mestu zacementirao. Toyota je hibridni pogonski sklop dovela praktično do savršenstva i danas je planetarni lider na tom polju. Naravno, osim pomenutog pionira hibrida, taj sklop našao je primenu u ogromnom delu game japanske marke, pre svega na Starom kontinentu.

Dok su se drugi brendovi, mahom oni iz Evrope i Severne Amerike, rugali nesvakidašnjem izgledu Priusa, ovaj se tiho i suptilno probijao na tržištu. Takav slučaj je bio i sa hibridima koji su danas neizostavni deo portfolija velikog broja proizvođača.

Čak je i Volkswagen grupacija promenila stav povodom hibridne tehnologije koju su toliko dugo kritikovali kao izlišan korak u prelasku na električnu mobilnost. Međutim, najnovije najave kažu da će upravo naredni Golf da se osloni na hibridni pogonski sklop…

Mala digresija – tokom testiranja druge generacije Priusa, “nezavisnim merenjima” utvrđeno je da VW Polo, Škoda Fabia i Seat Ibiza u 1,4 TDI izvedbi imaju manju emisiju štetnih gasova. Naravno, desetak godina kasnije doći će do bizarnog otkrića da “Švabe” vole da lažu i nameštaju emisione testove…

Prius je danas u petoj generaciji, koja je na tržištu od 2023. godine. Evropski potrošači mogu računati samo na plug-in varijantu, jer je ponuda klasičnih hibrida izuzetno velika kod drugih modela ove marke na našem kontinentu. Upravo ovaj plug-in hibrid bio je na skeneru Perice Rajkovića 2023. godine, a njegove utiske možete pročitati na ovom linku. 

Stoga ne čude ni skromne prodajne brojke koje beleži aktuelni Prius. Tako je u prvoj polovini tekuće godine do kupaca stiglo tek nešto više od 1.900 primeraka ovog automobila. No, značaj pomenutog modela treba sagledati u drugom svetlu – učešće elektrifikovanih vozila u prodaji japanske marke u Evropi tokom prvog polugođa 2025-e iznosi neverovatnih 76%!

Upravo to je zaveštanje Priusa, automobila koji je zauvek promenio svetsko tržište. Stoga je sasvim sigurno da će njegov naziv biti zlatnim slovima upisan u istoriji japanske marke!

Đorđe Platiša

(56)