AR test: Citroen Holidays 2.0 BlueHDi 180 Max

Kotrljajući salon

Citroen Holidays je mali kamper postavljen na bazi Citroena SpaceTourera, sposoban ugostiti četiri osobe. Kako bi se uverio u njegove kapacitete provedoh jednu sedmicu vozeći ga po gradu i okolini, a vikend na obali Atlantika.

Ruku na srce, dole potpisani slabo prati novitete na ovom polju, iako sam znao posetiti salone vozila za kampovanje i zaviriti u njihovu unutrašnjost. Upravo zato začudih se kada sam na parkingu pres centra grupacije Stellantis ugledao ovaj Citroen, za koji nisam ni znao da postoji ni kako se zove!

Holidays, reče mi francuski novinar koji ga je preuzeo, te odmah po povratku kući nazvah atašea za štampu, kako bi ga rezervisao za test vožnju. Mesec dana kasnije, s nestrpljenjem se smestih za njegov upravljač, uzbuđen kao klinac pred prvi randez-vous, ali i zabrinut kako ću se s ovim „čudom“ izboriti nedelju dana, znajući da njegova dužina dostiže pet metara, a visina dva metra!

Kompaktan u poređenju s ostalim kamperima, ovaj Citroen je ipak grdosija u gradskim uslovima vožnje, koja, kao prvo, nema pristup mnogim podzemnim parkinzima, često ograničenim na 1,9 m visine! Jer preuzet u ponedeljak, Holidays je morao sečakati do vikenda da bi se otisnuo „na pučinu“, u međuvremenu trebalo je raditi i koristiti ga kao vozilo za svaki dan.

Parkiranje na ulici i nije toliko komplikovano, s navedenih pet metara staje uglavnom na sve klasične parkinge na otvorenom, muka beše s podzemnim, svi parkinzi u supermarketima u mojoj blizini su ispod zemlje!

Osim toga, kao za inat, firma kojoj pružam razne servisne usluge zatražila mi je da se deplasiram dva dana izvan Pariza, kada vozilo s kojim se služim (privatno ili za potrebe testiranja) ostavljam u njihovom podzemnom parkingu. Praktičnije je i besplatno (na ulici u Parizu sat vremena košta 6 evra, odnosno 18 evra za ovaj Citroen, kao i za sva termička vozila teža od 1.600 kg), no na ulazu u parking stoji da maksimalna visina ovog iznosi 2 metra!

Muke moje, metar u ruke kako bih se uverio koliko je to tačno, shvatih na kraju da neću moći sići na drugi nivo ispod zemlje, gde su rezervisana parking mesta ove kompanije. Ostavih zato metar te uzoh dve buteljke vina iz podruma i pravac kod „gardijana“ (gardien, to je čuvar parkinga), gde mu objasnih moj problem.

Na prvi sprat ispod zemlje ladno staje moj Holidays (visina plafona iznosi i do 2,4 m), te mi čovek dozvoli da se parkiram na tuđe mesto par dana, i s zadovoljstvom prihvati ponuđeno vino. Korupcija na delu!

Dakle Holidays je postavljen na bazi restilizovanog Citroena SpaceTourera, koji je u suštini dostavno vozilo, ponuđeno i u verziji za transport putnika. Družio sam se njim po lansiranju, ukoliko me pamćenje dobro služi početkom 2019. godine. Razvijen je zajedničkim ulaganjima tadašnje grupacije PSA i Toyote, kao i njegova dva brata Peugeot Travaller i Toyota Proace Verso, postavljen je na modularnoj platformi EMP2, nekadašnjeg Citroena Grand Picasso i Peugeota 5008, te ponuđen u tri dužine, od 4,6 m do 5,3 m.

Najkraća verzija ponuđena je s 5 i 8 sedišta, odnosno, kada se radi o luksuznoj verziji nazvanoj Business Lounge, sa samo 6 sedišta. Druga dva u serijskoj opremi imaju 8, to jest 9 sedišta, gde je pored vozača klupa za dve osobe. Visina je uvek ista i ograničena na 1,9 m, shvatili ste cilj je bio omogućiti pristup podzemnim garažama.

Inače sva tri modela fabrikuju se na severu Francuske, u fabrici Sevel Nord, specijalizovanoj za proizvodnju lakih transportnih vozila. Spolja gledano, svaki proizvođač personalizovao je svoje čedo po vlastitom ukusu, restilizovani SpaceTourer, odnosno Holidays, deluje mi veoma privlačno za ovakav tip vozila.

Iako ovo nije presudno prilikom kupovine jednog kampera, trebalo bi reći da prednji deo deluje moderno, „nabildovano“, a čitavo vozilo kompaktno i proporcionalno. Voženi se razlikuje lepim aluminijumskim naplacima od 17 cola, natpisima Holiday i modifikovanim krovom koji se otvara, zbog čega je i viši za 9 cm od Space Tourera.

Ništa dakle posebno što ga distancira od kvazi vanova koje srećemo na svakom koraku u razvijenim zapadnim zemljama (često ih koriste taksisti i UBER-ovi vozači, odnosno mali preduzetnici, kada je reč o transportnim verzijama), razlike se kriju u unutrašnjosti.

Striktni minimum

Vozila za kampovanje očigledno su u modi, u poslednje vreme to su pre svega raznorazni vanovi i kombiji, adaptirani ovoj nameni. Potražnja za njima trenutno je veća od velikih, to jest klasičnih „camping-cars“, koji pored realnih mana, kao što su gabarit i visoka cena, imaju reputaciju vozila za „matorce“!

Znatno diskretniji, skromnijih dimenzija, jeftiniji i performantniji na putu, mali kamperi osvajaju mlađu populaciju, koja prednost daje navedenim kvalitetima nad udobnošću. Prilika za proizvođače automobila da promovišu sopstvene modele, uz malu pomoć specijalista za ovakva vozila. Navešću samo nekoliko kao što su legendarni VW s modelom Californija, te Mercedes Marco Polo, Ford Nugget, Renault Trafic SpaceNomad (sve u galeriji ispod).

Sve to u iščekivanju Dacije, koja je najavila svoj mini kamper. U međuvremenu pozabavimo se našim Citroenom Holidays, koji spada među najmanje i najjeftinije u ovom segmentu. Recimo odmah, početna cena u Francuskoj iznosi 53.490 evra, odnosno za voženi, kakav je na fotografijama, 64.440 evra!

Ubedljivo jeftinije od gore navedenih konkurenata, iako u unutrašnjosti pronalazimo sve što se očekuje od jednog ovakvog „avanturiste“. Dakle kao i konkurenti, i Citroen je pozvao u pomoć specijalistu za kamp vozila, radi se o kompaniji Bravia iz nekada nam bratske republike Slovenije.

Ovi su bili zaduženi za „nameštaj“, odnosno transformaciju i opremu, sličnu kao kod Peugeota s oznakom Traveller Swan 495. Radi se o klasičnom uređenju unutrašnjeg protora s kuhinjom postavljenom s bočne strane, kojoj je spoljašnji pristup omogućen kroz leva klizna vrata. Kažem spoljašnji pristup jer je predviđeno da se montažni sto postavi i s te strane, kako bi se jelo napolju.

Pristup unutrašnjosti je s desne strane, kroz isto tako velika klizna vrata, gde se na zadnju klupu mogu smestiti dve osobe. Ova je na klizačima kako bi se obezbedio maksimalni utovarni prostor, sve što je neophodno za boravak četiri osobe staje u njega. Mislim pre svega na preklopive stolice, suncobran, ćebad, jastuke, prateći prtljag…

U njemu pronađoh i uredno upakovan mobilni toalet, nikad upotrebljen, u ovako malo prostora nemoguće je instalirati nekakav normalan, još manje tuš kabinu. Toalet je pre svega namenjen za decu u slučaju nužde, odrasle osobe bolje da se olakšaju u prirodi ili eventualno nekom kampu.

I tuširanje se obavlja napolju, u tu svrhu je predviđeno crevo koje se prikopča na kanister od 25 lit, smešten u zadnjem delu vozila, odmah pored petih vrata. Ne i za jeftiniji završni nivo, već samo za Pack Max kao kod voženog, uz koji ide i sistem Webasto, za nezavisno grejanje enterijera od motora.

Naprotiv, obe verzije imaju klima uređaj koji se napaja strujom iz dopunske baterije, ista se dopunjuje solarnim panelom na krovu (opcija za jeftiniju verziju), to jest u vožnji ili na „šteker“, spoljašnjim izvorom energije. Kao što možete videti na jednoj od fotografija, predviđena je komandna tabla u kabinskom prostoru, gde se može kontrolisati stanje baterije i uključiti razni potrošači, kao što je pumpa za vodu, ukoliko se žele oprati sudovi.

U tu svrhu predviđena su dva omanja rezervora od po 10 lit, jedan za čistu vodu i drugi za otpadnu. Po zaustavljanju, dva prednja sedišta se po želji zaokrenu za 180°, kako bi se unutrašnjost transformisala u omanji salon, sa stolom u sredini.

Ovaj je pričvršćen na desnom boku prtljažnog prostora, sama manipulacija je izuzetno jednostavna. Kako „posada“ ne bi morala da bude povijena prilikom boravka u vozilu, moguće je podići plafon i uspraviti se, gde je ujedno ležaj za dve osobe. Iznad glave vozača i suvozača nalaze se ručice koje treba odblokirati, te pogurati čitavu krovnu konstrukciju naviše.

U tome pomažu hidraulični nosači, kada se oslobađa prostor za spavanje širine 120 cm, i dužine 195 cm. Tanki madrac, ispod kojeg je nekakva elastična potpora, dovoljno je udoban za prenoćiti. S obe strane nalaze se veliki plastični prozori sa zastorom, noću omogućavaju predivan pogled na zvezdano nebo.

Pristup ovom krevetu je preko suvozačevog sedišta, koje je pre toga treba preklopiti kako bi poslužilo kao stepenik. Ukoliko ste iole pokretljivi i elastični nije nikakav problem, u protivnom bolje je trasformisati zadnja sedišta u krevet.

Prvo se obore nasloni, a zatim se izvade produžeci za noge ispod sedišta, kada se dobija ležaj dimenzija 195 x 115 cm. Tvrđi je i neudobniji od gornjeg ležaja, tako da je bolje prepustiti ga deci ili mlađim osobama. Pre nego li pređemo na vozačevo radno mesto pozabavimo se još malo kuhinjom, gde se može pripremiti skromniji obrok.

Za to su predviđene dve ringle na gas, dovoljno da se isprže jaja ili meso, odnosno skuva supa ili testenine. Levo od njih je omanji frižider od 16 lit zapremine, dovoljno tek za nekoliko svežih namernica, ne i za limenke piva i buteljke vina. No kako u unutrašnjosti pronađoh klasičnu utičnicu od 220 V, preporučujem zainteresovanima da kupe mali mobilni frižider gde će ohladiti svo navedeno piće.

Nažalost, u Citroenu nisu našli za shodno da ugrade nekakvu spoljašnju tendu koja bi zaštitila putnike od kiše ili Sunca (kod konkurenata je pronalazilo), ukoliko se smeste napolju. Zaklon mogu pronaći eventualno ispod velikih vrata od prtljažnika, ili ispod suncobrana, ukoliko su ga poneli.

Dobri „stari“ dizel

Znajući da je ponuda agregata u grupaciji Stellantis svedena na dva slova, pre nego li sam saznao, zapitah se šta to pokreće ovaj kamper? Dizel gospodo, dobri stari dizelaš od dve litre, koga su izvadili iz naftalina, jer jedino ovaj agregat može da se nosi s bezmalo 2,4 tone, koliko prazan teži Holidays Max.

Ponuđen je u dve verzije, 2.0 BlueHDi od 145 KS, u sprezi s ručnim šestostepenim menjačem, odnosno od 180 KS, kada je menjač obavezno automatski EAT8. O njemu malo kasnije, pozabavimo se vozačevim radnim mestom, iako je vozilo ovakvoga tipa u principu podređeno pre svega putnicima.

No kako profesionali vozači u njemu provode mnogo vremena (mislim na SpaceTourer, kako kombi tako i putničku verziju) neophodno im je obezbediti dobre uslove za rad. I jesu, nakon što se popne na svoje radno mesto (dve stepenice), ovaj lako pronađe željenu poziciju, iako je upravljač previše horizantalno postavljen. Podešava se po dve ose, kao i sedište, s integrisanim naslonom za desni lakat (suvozačevo isto tako).

Levi lakat prirodno se oslanja na širok obod prozora, gde su uostalom smeštene komande za podizače prozora. Nekada veliki i pregledni klasični instrumenti (pogledajte fotografiju komandne table kod Space Tourera pre restilizacije) zamenjeni su ekranom od 10 inča, na kom se mogu očitati svi neophodni podaci, i koji se po želji personalizuje (boja i grafika).

Nekada je centralni ekran bio integrisan u komandnu tablu, danas je zamenjen većim od isto tako 10 inča, te nakačenen iznad izduva za vazduh. Ukoliko se radi o slabijijoj verziji s ručnim menjačem, njegova ručica postavljena je na donji deo centralne konzole, na dohvat ruke, upravo kao i sklopska automatskog menjača kod voženog.

U svakom slučaju tu su i male ručice pored upravljača, s kojima se uvek može manuelno izabrati željeni prenosni odnos. Oblik komandne table je manje-više ostao isti kao i pre restilizacije, kao i kvalitet materijala, na nivou očekivanja za vozila ovakvog tipa.

Što se tiče praktičnog aspekta moglo je i bolje, vozač može odložiti mobilni telefon jedino u udubljenje pored ručice upravljača, kod voženog s induktivnim punjenjem. Na gornjem delu vrata je omanja polica, a na donjem delu, pri dnu, još jedna ogromna. No da bi se dohvatila flaša vode ili nešto drugo, neophodno je imati ruke dugačke kao majmun, ili se neprirodno sagnuti preko upravljača.

Naprotiv, znatno su praktičniji zatvoreni boksovi ispred suvozača, zajedno s još jednim ispod vetrobranskog stakla. Između dva prednja sedišta je prostor širine četrdesetak santimetara, koji omogućava odlaganje poveće torbe, ili recimo frižider za plažu.

Ukoliko između nema ništa od toga, suvozač se može lako provući u vožnji i zameniti sedišta s putnicima pozadi. Tako stigosmo i do njih, kao što rekoh predviđena su samo dva sedišta, svako s podešavajućim naslonom i ogromnim prostorom za noge i glave. Tek onako usput, međuosovinsko rastojanje iznosi čitavih 3,28 m, što mnogo toga govori u vezi unutrašnjeg prostora!

Po startovanju agregat (na dugme, bez potrebe da se ključ izvadi iz džepa) jasno je da je reč o jednom dizelu, ima sigurno više godina kada sam poslednji put vozio 2.0 BlueHDi. Relativno diskretan u radu na mestu, znatno je grlatiji prilikom ubrzanja, kako zbog same koncepcije, tako i zbog relativno slabe izolacije kabinskog prostora.

Oprašta mu se, jer 400 Nm obrtnog momenta obezbeđuje dobre performanse. Citroen nigde ne navodi koliko vremena je neophodno da bi uzbrzalo iz mesta do 100 km/h, kao ni maksimalnu brzinu, no verujte mi na reč, vozači iza neće vas psovati zato što na uzbrdici vozite znatno ispod dozvoljene brzine.

U saradnji s automatskim menjačem s osam prenosa, vuče „k’o blesav“, ja sam ga vozio kao bilo koji putnički automobil. Jedino sam u jačim krivinama morao da usporim, ipak se oseća velika masa vozila. Testiranja radi na auto putu sam ostvario brzinu 160 km/h, OK buka je prilična izražena, kako od agregata tako i od parazitnih šumova, ali je „ladno“ mogao da pogura još barem desetak km/h više!

Kad spomenuh parazitne šumove nisam mislio samo na strujanja od vazduha, već i na krcanje i škripanje „nameštaja“, posebno po lošem putu ili prilikom transfera mase u zavojima. Jedno je sigurno, s ovim Citroenom možete na put oko sveta, snaga njegovog agregata i vozna dinamika su na željenom nivou.

Ogibljenje je na momente previše mekano, tako da kada sam se uverio u njegove kapacitete, zauzeh „cool“ stav, kakav i priliči za upravljačem ovakvog vozila. Kao što rekoh, par dana sam ga vozio i po gradu, nema problema, Holidays može imati dvostruku ulogu, dakle ukoliko nemate neko manje vozilo za svakodnevni upotrebu, odnosno za otići na dug put.

Možda ne za provesti s njim više nedelja na istom mestu, jer se na kraju nameće pitanje higijene, već za vikend, posebno kada je lepo vreme i tuširanje napolju. Mi smo planirali prespavati dve noći, no nakon žestoke svađe s madame Rajković, jedne od sve češćih u poslednje vreme (35 godina braka, nadam se da nije došlo vreme da se razilazimo pod stare dane), sedoh sam u moj kamper i pobegoh od kuće!

Pravac severozapad Francuske, u region Somme, pre svega jer sam poznavao par mesta gde sam mogao na miru prespavati i otići do javnog toaleta na plaži. Na istoj toj plaži predviđeni su i „punktovi“ za kampere, gde se za par evra može dopuniti pijaća voda i priključit se na struju. U Francuskoj se i dalje smete zaustaviti manje-više gde poželite s vašim kamperom i prespavati (osim ukoliko to nije zabranjeno saobraćajnim znakom, mada ni to većina ne respektuje), kažem ovo jer sam na društvenim mrežama ušao u raspravu s pojedincima iz Hrvatske, koji bi da zabrane kamperima svako zaustavljanje izvan kampova!

Da, da treba im naplatiti i vazduh koji dišu, nikada nisam razumeo polemiku koju potenciraju stanovnici turističkih mesta (bilo gde u svetu), u stilu kako ne mogu da podnesu turiste i kako su im se isti zgadili, zaboravljajući da od njih žive i da za par meseci, koliko traje sezona, zarade za celu godinu!

Elem, ovo je bilo prvo od više posećenih mesta koje sam vam već par puta predstavio, jedno se zove Crotoy (čita se Krotua), miran porodični gradić gde nikada nema previše gužve, čak ni na putu do tamo. Naime radilo se o prvom vikendu u avgustu, gužve su u čitavoj Francuskoj bile strahovite, te je izmereno preko 1.000 km ozbiljnih začepljenja, jer su se ukrstili „julovci“ s „avgustovcima“ (u slobodnom prevodu tako ih nazivaju u Francuskoj).

Vreme otužno, kakvo je često na Atlantiku, preciznije rečeno La Manche (Lamanš, prolaz između Engleske i Francuske), ništa od kupanja, turisti se moraju zadovoljiti šetnjama po beskrajnim plažama, a deca igranjem u pesku i puštanjem zmajeva. Vetra ovde ne nedostaje, uostalom mora ni nema, kada je oseka ode par kilometar dalje, ka pučini. Produžih sutradan malo južnije, obalom, gde su nakon pedesetak kilometara ogromne litice, kao otsečene velikim nožem (u Francuskoj se zovu „falaise“, izgovara se faleze), gde je jedan malo veći primorski grad Le Treport (tako se i izgovara).

E tu nema više peska ni za lek, samo kamene plaže s milijardama takozvanog galeta, odnosno zaobljenim kamenjem, uglavnom veličine pesnice. Užas jedan za hodanje po plaži i ulazak u vodu, bez specijalne obuće eto muke! Čak i kada je leto retko se kupam na ovakvim mestima, lepa su za obići i popeti se na litice, kao i za posetu ribljim restoranima kojih je na svakom ćošku.

Zapravo radi se o luci, veliki ribarski brodovi se ne mogu izbrojati, svako jutro donose ogromne količine sveže ribe na pijacu, pravi spektakl za oči! Tu negde u blizini prespavah drugu noć, nakon večere koju sam poneo u frižideru. Sam nisam imao želje ići u restoran, uz dobru buteljku belog vina zaspah na krovu Holidays-a k’o beba! Muka je jedino bila sići par puta u sred noći i olakšati se, prostata šezdesetpetogodišnjaka ne može da izdrži celu noć…

Srećom te u Holidaysu postoji lampa i LED osvetljenje na dohvat ruke, dopunska baterija je bez problema izdržala dve noći. Tu negde poče i kiša, rekoh sebi vreme je da se vratiš kući, a i bes me je popustio, šteta za moju lepšu polovinu (ako tako može da se kaže) što nije provela vikend sa mnom.

Elem, ako ništa drugo skoncentrisao sam se na ovaj Citroen, koji se pokazao na visini očekivanja. Uz rezervoar za gorivo od 70 litara i prosečnu potrošnju nešto nižu od 10 lit, nisam se ni zaustavio na benzninskoj pumpi. Može 2.0 BlueHDi biti i mnogo ekonomičniji, laganom vožnjom na otvorenom putu zadovoljava se s oko 7 lit, naprotiv po gradu treba računati na 11-12 lit.

Autonomija je dakle veoma dobra, što se može reći i za cenu. Snažniji dizel 2.0 180 EAT8 može se dobiti i uz niži završni nivo po ceni od 56.490 evra. Nema brige, kuhinja i kreveti su uračunati u cenu, završni nivo Max (64.440 evra) skuplji je pre svega zbog opreme vezane za vozačevo radno mesto (ključ slobodne ruke, induktivno punjenje smartfona, integrisani GPS, kamera 3D, zatamnjena zadnja stakla, aluminijumski naplaci), plus poseduje spoljašnji tuš, mobilni toalet, Webasto i solarni panel.

Kome je i to mnogo, slabiji 2.0 BlueHdi 145 jeftiniji je za 3.000 evra, opreme je ista ali se mora zadovoljiti slabijim performansama i ručnim menjačem. To bi bilo to za moje prvo druženje s jednim kamperom, zanimljivo iskustvo iako se s njim nisam upustio u višenedeljno putovanje.

No kao što rekoh, nije ovaj namenjen za takvu avanturu, barem ne ukoliko od njega očekujete vrhunski komfor. Ovde se mora zadovoljiti s minimumom prostora, bez sanitarnog čvora, dakle kamper za mlađe osobe, sa ili bez dece, te česte ali ne previše duge ekskurzije.

Relativno pristupače cene, ima voznu dinamiku na nivou jednog vana, te ukoliko od njega ne očekuje hotel s pet zvezdica, dobar je uvod u svet kampera. Kome je i navedena suma misaona imenica, ima rešenje, ništa jeftinije od jednog šatora i eventualno omanje prikolice, pa od kampa do kampa…

Tekst i slike: Perica Rajković

(971)