Moje učešće u projektu razvoja Ineosa Grenadiera

Godina 2019, početak januara, pre podne. Moj telefon zvoni, na displeju vidim ime bivšeg šefa iz firme EDAG, znamo se od 2001. godine. U EDAG-u sam radio sedam godina i za to vreme učestvovao sam u većem broju projekata, uglavnom kratkoročno kao „hitna pomoć“. To znači da su me zvali u pomoć kada ostale kolege ne bi mogle da pronađu neko rešenje. Na kraju karijere radio sam u firmi RLE, opet mi je šef bio isti čovek. Dakle, poznavali smo se veoma dobro, to je bio razlog zašto me je nazvao.

Naš razgovor bio je kratak:

~ „Vladimire, kako si?“

~ „Dobro.“

~ „Imam jedan posao za tebe, da li bi želeo da radiš?“

~ „Naravno, samo ako je interesantan!“ Ovo je bio moj poznati uslov da prihvatim zadatke. Svi moji šefovi su to poštovali.

~ „Dođi sutra oko podne da razgovaramo.“

~ „Dogovoreno.“ Klik.

U to vreme on je imao visoku rukovodeću poziciju u firmi AKKA, koja je francuska firma sa filijalama širom Evrope i sveta.

Sutradan u podne bio sam na prijavnici AKKA-e. Moj nekadašnji Šef odmah je došao i poveo me u njihov restoran, bio sam pozvan na ručak. Za stolom je bilo nekoliko njegovih kolega iz rukovodećeg kruga, upoznali smo se i započeli sasvim konvencionalan razgovor. Nisu me ništa pitali, što je znak da im je moj šef već dosta toga rekao. Upitao sam o kakvom projektu se radi i šta bi bio moj zadatak. Odgovor je bio: projekat je Ineos Grenadier a moj zadatak bio bi ugradnja stuba upravljaca i papučica. Pogledali su me upitno, očekivali su neku reakciju a od mene su dobili samo jedno mrtvo-ladno OK.

~ „I?“ – bilo je pitanje. „Ne vidimo da te je ovo uzbudilo!“

~ „Nema razloga, to su rutinske teme kojima sam se često bavio.“

Već sutradan počeo sam sa radom, tačnije s upoznavanjem s budućim kolegama i sa samim projektom. Moj novi šef tima sa ponosom mi je pokazivao video snimke starog Defendera koji je bio uzor za novog terenca zvanog Grenadier. Vlasnik korporacije Ineos, koja se inače bavi tehnološkim proizvodima, Englez Džim Ratklif, milijarder i avanturista, posle odluke Land Rovera da okonča proizvodnju Defendera, odlučio je da napravi njegovu kopiju. Ratklif je prvobitno želeo da odkupi sva prava na ime i proizvodnju Defendera ali Land Rover je to odbio. Tako je Ratklif došao na ideju da napravi njegovu kopiju. Dakle, ceo tim je govorio samo o tome šta sve stari Defender može da uradi, kako je konstruisan, koje su mu karakteristike, itd, itd. Za one koji ne znaju šta je Defender – to je terenski automobil jednostavan, robustan, grub i na terenu veoma sposoban kao neki traktor. Sve to po pristupačnoj ceni.

Projekat je trajao sve do kraja oktobra, kada je iznenada prekinut a firma AKKA predala je svu dokumentaciju čuvenoj firmi Magni iz Austrije. Razlog je bio neefikasan rad tima AKKA-e, mnogi problemi ostali su dugo nerešeni ili sa nepraktičnim rešenjima. Pored svog redovnog zadatka samoinicijativno sam pružao pomoć kolegama u svim mogućim oblastima vozila. Moj rad se pročuo u firmi, dobio sam nekoliko ponuda da predjem u druge projekte. Medju nama, bio sam začuđen neznanjem personala, ne samo tehničkim već i nedostatkom pregleda postojećih rešenja u automobilskoj industriji! Tempo rada bio je ispod svakog optimalnog nivoa!

S druge strane, Magna je poznata kao veoma efikasna i pouzdana  firma, sposobna da konstruiše automobil od nule i da ga proizvede! Takođe je veoma važno da Magna ima veliko iskustvo u konstruisanju i proizvodnji svih mogućih vozila sa pogonom na sve točkove, što je upravo bio slučaj sa Grenadierom.

Tokom projekta, koncept Grenadiera se stalno menjao, tačnije njegov karakter. Automobil je stvarno ličio na Defender, ali se karakterom sve više udaljavao od njega. Grenadier je sve više postajao luksuzni terenski automobil. Džim Ratklif opredelio se za motor i menjać BMW-a, koji su ugrađivani u njegove luksuzne limuzine.

To je prefinjena ali i veoma osetljiva i skupa tehnika. Enterijer je bio prvobitno zamišljen sa robusnim sedistima otpornim na vodu, na podu su bile predviđene gumene prostirke koje se lako vade i peru. Sve to je zamenjeno kožom i drugim skupocenim materijalima. Grenadier je ostao po prvoj definiciji veoma sposoban na terenu ali, na žalost, suviše osetljiv i skup! Originalni Defender nekada je dominirao u Africi i Australiji, delio je divljinu sa Toyotom. Nasuprot njemu, Grenadier nikada neće naći put do afričke divljine!

Promena koncepta Grenadiera žestoko se osvetila njegovom vlasniku, Džimu Ratklifu! Automobil je na tržištu od sredine 2022. godine, od tada do danas prodato je samo oko 2.000 primeraka. Šta su uzroci?

~ Visoka cena.

~ Kompleksna tehnika i luksuzna oprema.

~ Nedostatak vlastitog identiteta.

Rezultat je fatalan:

~ Prva dva uzroka odbila su grupu kupaca koji su očekivali modernu varijantu starog Defendera – jeftin, robusan i efikasan. Ovo je opšteprihvaćeno objašnjenje u stručnim medijima.

~ Treći uzrok je moja definicija, a po svom uticaju mogao bi da zauzme prvo mesto! Ovaj uzrok odbija grupu kupaca koja može da plati visoku cenu, ali ne nalazi opravdanje za to! Radi se o dizajnu Grenadiera. Po želji njegovog vlasnika trebalo je da što vise liči na stari Defender. Dizajneri su u tome uspeli, sličnost je evidentna ali samim tim Grenadier nije originalan, nije svoj. Za poredjenje, uzmimo primer VW Bube koju su Kinezi kopirali – liči, ali nije Buba, Kinezima je to svejedno ali nama nije, za nas je to samo plagijat! Čovek koji za Grenadier mora da izbroji najmanje 80.000 evra pita se „šta ja to zapravo kupujem?“

Ovo je primer za promašeni identitet. Već na prvi pogled je jasno da je ovo kopija VW Bube. Liči ali nije Buba. Ovako nešto u Evropi ne bi kupio niko!

Isto to se dogadja sa Grenadierom, liči na stari Defender ali nije on. S pokušajem kopiranja Defendera, Grenadier nije izgradio svoj vizuelni identitet! Ali to još nije sve: s komplikovanom i osetljivom tehnikom i luksuznim enterijerom, Grenadier se jako udaljio od starog Defendera. Sve zajedno odbija kupce.

Da bi problem identiteta bio još jasniji, objasnićemo njegov značaj i uticaj na novoj generaciji Defendera. Šta se dogodilo? Novi Defender postao je elegantno i luksuzno vozilo koje deli tehniku sa Jaguarom. Na terenu je i dalje veoma sposoban, ali nikome ne pada na pamet da sa njim ide u divljinu! I pored svih ovih promena, novi Defender se veoma dobro prodaje, za razliku od Grenadiera. Objašnjenje: novi Defender je pronašao svoj novi identitet i kompletirao ga je bez kompromisa!

Stari Defender jos nije „umro“ – njegov identitet je toliko jak da JLR stalno izbacuje njegova „specijalna izdanja“ i to po astronomskim cenama! Postao je kultni automobil kao Mercedesova G Klasa!

Godine 2023. radio sam u Magni u projektu nazvanom Rivian. Nedelju dana proveo sam u Gracu, u njihovoj centrali. Tu sam video veći broj prototipova Grenadiera raznih vrsta. Imao sam dovoljno vremena da razmislim i definišem zbog čega me taj automobil ne privlači. Sve što sam napred rekao, nastalo je u tih nedelju dana.

Pre nekoliko dana, 13. jula, imao sam najzad priliku da vidim Grenadier na ulici i da se vozim njime. Vozio je profesionalni vozač, ja sam sedeo pozadi desno. Motor je snažan, ubrzava vozilo sa lakoćom. Ponašanje u krivini je sasvim neutralno, bez naginjanja karoserije, udobnost kotrljanja je primerna i ako su točkovi bili opremljeni grubim terenskim gumama.

Čisto tehnički, automobil je uspeo! Greška je u njegovoj estetici: spolja je plagijat a unutra nehomogen, kao da je sastavljen od komponenti skupljenih sa raznih strana. U vozilu ima puno prostora, ipak imam zamerku na poziciju nogu, tačnije stopala: za njih je predvidjen uzak prostor izmedju šina prednjeg sedišta, ograničen i po dužini. Uzrok je pogrešno konstruisan zadnji nosač prednjeg sedista – to je greška koja se sreće kod mnogih automobila.

Na kraju posete (13. jula), slikao sam se sa Grenadierom za uspomenu. Pri tome sam se dobro opekao, naslonio sam se golom rukom na karoseriju! Vreme je bilo sunčano, nešto preko 30°C a tamna karoserija zagrejala se na oko 80°C, možda i više! Mislim da će ovo biti poslednji susret sa njim, automobil me uopšte ne interesuje.

Nehomogenost dizajna, srednja konzola:

~ Dole je „militantni dizajn“ s četvrtastim komponentama i zavrtnjima. Perfektno!

~ Iznad toga je dizajn izduvnih mlaznica klime koji podseća na prve bakelitne elemente iz ranih šezdesetih.

~ Na vrhu konzole je tablet „zadenut“ u nekakav otvor.

~ Dizajn volana je detinjast, kao da je rađen za stari Smart ili neki novi kineski gradski autić.

~ Ispred vozaca je minijaturni displej koji pokazuje „Boga pitaj šta“?

Osim toga, automobil je veoma visok, dok na stubovima vrata nema ručica za držanje koje bi olakšale pentranje u vozilo i silazak iz njega. Jedino suvozač ima takvu ručicu.

Vladimir Matijašević

(1460)