Praktično svaki novi automobil teži da bude na neki način inovativan, ali postoje i vozila koja su svojom kombinacijom brojnih noviteta daleko ispred svog vremena, postajući vanvremenske ikone. Mnoga su time stekla izuzetan status, dok su neka ostala zaboravljena.
Tatra 77
Teško je započeti priču o vanvremenskim automobilima a da se ne spomene češka Tatra 77, koja se smatra prvim serijski proizvedenim automobilom sa aerodinamičnim dizajnom. Automobil, koji se proizvodio od 1934. godine, osmislili su Hans Ledvinka i Paul Jaray, stručnjak za aerodinamiku i dizajner cepelina. Tatra 77 se proizvodila do 1938. godine i bila je poznata po naprednom dizajnu i tehničkim inovacijama.
Jedna od najznačajnijih karakteristika bila je fluidna karoserija, testirana u aerodinamičkom tunelu. Ovaj dizajn značajno je smanjio otpor vazduha i unapredio performanse i efikasnost automobila. Vazduhom hlađeni osmocilindrični motor bio je smešten pozadi, što je, prema Tatri, doprinosilo boljoj raspodeli težine i stabilnosti, ali u praksi nije baš tako.
Posebno je interesantno rešenje šasije, sa nezavisnim vešanjem prednjih točkova i oscilujućim poluosovinama na zadnjoj osovini. Rezultat je bio visok nivo udobnosti u vožnji i, navodno, stabilnost, iako je Tatra 77 zahtevala iskusne vozače. Hlađenje motora vazduhom eliminisalo je potrebu za složenim sistemima vodenog hlađenja.
Tatra 77 (slike preuzete sa portala Novinky) mogla je postići brzinu od čak 145 km/h, što je za to vreme bilo izuzetno impresivno. Tokom okupacije postala je veoma popularna među nacističkim oficirima, koji su, međutim, često stradali zbog njene velike brzine. Britanski pisac Stiven Kol nazvao je čak Tatru 77 „tajnim oružjem Čehoslovačke“, jer je, prema njegovim rečima, usmrtila više nacističkih oficira nego što ih je poginulo na frontu.
Uprkos teškim vremenima i relativno kratkom periodu proizvodnje, luksuzna limuzina Tatra 77 postala je simbol tehničkog napretka i inovacija u češkoslovenskoj automobilskoj industriji. Ukupno je proizvedeno 255 primeraka, uključujući unapređenu verziju Tatra 77a, koja je imala snažniji motor i poboljšane aerodinamičke osobine.
Citroën DS
Ne možemo da ne spomenemo još jedan aerodinamični automobil, francuski Citroën DS, koji je predstavljen 1955. godine i smatra se jednom od najvećih ikona među evropskim automobilima 20. veka. Automobil su dizajnirali Flaminio Bertoni i André Lefèbvre, a proizvodnja je trajala sve do 1975. godine. DS je bio prepoznatljiv po futurističkom dizajnu i aerodinamičnom obliku, koji je za svoje vreme bio izuzetno napredan. Bio je dostupan u verzijama sedan, karavan i kabriolet.
Jedna od najvažnijih tehničkih inovacija Citroëna DS-a bilo je hidropneumatsko samonivelišuće ogibljenje, koje je obezbeđivalo odličnu upravljivost i, u kombinaciji s mekanim sedištima, izuzetno udobnu vožnju. Sistem je omogućavao vozilu da automatski prilagođava visinu podvozja prema opterećenju, a zanimljiv detalj bila je mogućnost zamene točka bez dizalice, kao i nužna vožnja na tri točka.
Još jedna značajna inovacija bili su rotirajući farovi, uvedeni 1967. godine, koji su se okretali zajedno sa volanom, poboljšavajući vidljivost u krivinama. Automobil je imao i jedinstven dizajn enterijera, uključujući volan sa samo jednom masivnom prečkom i instrument tablu dizajniranu za intuitivno korišćenje i moderan izgled.
Citroën DS je postao simbol francuske elegancije i inovacija, a zahvaljujući ulogama u mnogim filmovima, smatra se i kulturnom ikonom. Proizvedeno je približno 1,5 miliona primeraka u mnogim verzijama i s različitim pogonskim jedinicama.
Klasični Mini
Prelazimo sa velikih i luksuznih automobila na vozila za širu publiku, poput klasičnog Minija, predstavljenog 1959. godine. Mali automobil, koji je dizajnirao sir Alek Isigonis, a proizvodila British Motor Corporation (BMC), postao je simbol britanske automobilske kulture i praktičnih rešenja.
Pametno osmišljen, Mini je postao poznat po kompaktnoj veličini, koja je omogućavala lako manevrisanje u gradovima i parkiranje, a istovremeno je pružao iznenađujuće prostran enterijer za četiri odrasle osobe i njihov prtljag. Prema legendi, prilikom dizajniranja vozila, Isigonis je postavio četiri radnika na pod i obeležio njihov položaj kredom.
Jedna od značajnih inovacija Minija bila je konfiguracija sa poprečno postavljenim motorom napred i pogonom na prednje točkove, što je omogućilo maksimalno iskorišćenje unutrašnjeg prostora. Motor je pružao solidne performanse uz relativno nisku potrošnju goriva. Mini se isticao i jednostavnom i efikasnom konstrukcijom, uključujući spoljašnje šarke vrata i mogućnosti personalizacije kroz različite boje i dekoracije, čime je omogućeno izražavanje individualnosti kupaca.
Mini se proslavio i zahvaljujući uspehu u motosportu, posebno u reli takmičenjima. Modeli Mini Cooper i Cooper S, razvijeni u saradnji sa Džonom Kuperom, osvojili su reli Monte Karlo 1964, 1965. i 1967. godine. Ovi uspesi značajno su doprineli popularnosti i prestižu ovog malog automobila.
Tokom proizvodnje, koja je trajala do 2000. godine, proizvedeno je više od 5,3 miliona primeraka Minija. Ovaj automobil postao je kulturni fenomen i bio omiljen među slavnim ličnostima, uključujući članove grupe The Beatles.
Toyota RAV4
Bilo bi lako zadržati se u prošlosti, ali pogled na današnje puteve jasno pokazuje da trendove dominiraju SUV-ovi i krosoveri. Njihova masovna popularnost započela je sa Toyotom RAV4, predstavljenom 1994. godine, koja se smatra prvim kompaktnim SUV-om (Sport Utility Vehicle) na svetu.
Toyota RAV4 je dizajnirana tako da kombinuje osobine putničkog automobila, uključujući udobnost, dobru upravljivost i aerodinamičnu karoseriju, sa prednostima terenskih vozila, poput veće visine od tla, robusne konstrukcije i pogona na sve točkove. Zahvaljujući svestranosti, pouzdanosti i praktičnosti, „RAV4“ je brzo postao popularan i inspirisao druge proizvođače da se uključe u segment SUV-ova i krosovera.
RAV4 je bio dostupan u različitim verzijama karoserije, nudio je prostranu unutrašnjost i benzinske, kao i dizel motore. Između 1997. i 2000. godine Toyota je na odabranim tržištima ponudila i potpuno električnu verziju sa baterijama, čime je značajno ispred svog vremena.
Nije iznenađenje što se Toyota RAV4 ubrzo pozicionirala kao jedan od najprodavanijih SUV-ova na svetu, a taj status zadržava i danas. Model se neprekidno prilagođava novim trendovima i tehnologijama, uključujući hibridne i električne pogone, zbog čega RAV4 i dalje ostaje ključni igrač na tržištu SUV-ova.
GM EV1
Ne postaju svi nadahnuti automobili uspešne ikone. Jedan od primera za to je električni automobil GM EV1, predstavljen 1996. godine, koji je postao prvi serijski proizvedeni električni automobil američke kompanije General Motors.
Dvosed EV1 je dizajniran sa ciljem smanjenja zagađenja i promocije vozila koja koriste obnovljive izvore energije. Model je imao futuristički dizajn, laganu konstrukciju, aerodinamičnu karoseriju i uveo brojne inovativne tehnologije koje su danas standard kod električnih automobila.
GM EV1 je, na primer, bio opremljen gumama sa niskim otporom kotrljanja, regenerativnim kočenjem, sistemom za kontrolu pritiska u gumama, beskontaktim startovanjem, toplotnom pumpom i funkcijom predgrevanja kabine. Baterije su bile postavljene ispod poda, što je poboljšalo raspodelu težine i stabilnost vozila, omogućivši impresivnu autonomiju od 250 kilometara po jednom punjenju.
Iako je EV1 bio tehnički napredan i pozitivno prihvaćen među kupcima, projekat nije uspeo. GM je odlučio da obustavi proizvodnju i uništi većinu proizvedenih vozila (navodno zbog straha od obaveze isporuke rezervnih delova), što je izazvalo proteste i kontroverze. Razlozi za prekid projekta uključivali su visoke proizvodne troškove, ograničeno tržište i zabrinutost zbog nedovoljne profitabilnosti. Neki kritičari su takođe optuživali naftnu industriju i konkurentske proizvođače automobila za pokušaj da spreče razvoj električnih vozila.
GM EV1 ostaje značajna prekretnica u istoriji električnih automobila. Uprkos neuspehu, inspirisao je dalji razvoj i inovacije u oblasti električnih vozila. Njegovo nasleđe vidljivo je u savremenim električnim automobilima, koji koriste tehnologije i koncepte koje je EV1 pomogao da uvede.
Vredno pomena
Postoji mnogo automobila čija napredna koncepcija nije postigla uspeh u svoje vreme, iako su kasnije doživeli priznanje. Nekima od njih zasluženo ćemo posvetiti posebnu pažnju.
Možemo započeti sa danas gotovo zaboravljenim modelom Jensen FF (slika ispod sa češke Profimedije), koji se proizvodio između 1966. i 1971. godine. Bio je to prvi serijski automobil sa pogonom na sve točkove i sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS).
Ovaj luksuzni grand tourer bio je opremljen snažnim V8 motorom kompanije Chrysler, pružao visok nivo udobnosti i izvanrednu trakciju. Međutim, zbog visoke cene i ograničene dostupnosti, proizvedeno je samo oko 320 primeraka. Njegove tehnološke inovacije, međutim, značajno su bile ispred svog vremena.
Pogon na sve točkove nudio je i model AMC Eagle, predstavljen 1980. godine, koji se može smatrati jednim od prvih krosovera na svetu. Spojio je šasiju putničkog modela AMC-a Concorda sa pogonom na sve točkove poznate marke Jeep.
Blago povišena karoserija dolazila je u oblicima praktičnog porodičnog karavana ili sportskog kupea. Eagle je pronašao novu nišu na tržištu, ali je proizvodnja trajala samo do 1987. godine, nakon čega nije dobio naslednika. Ipak, inspirisao je druge modele konkurentskih marki.
Još jedan nadahnuti model bio je sedan NSU Ro80, zahvaljujući aerodinamičnoj karoseriji, rotacionom Wankel motoru i sofisticiranoj šasiji. Proizvodio se između 1967. i 1977. godine. Rotacioni motor bio je poznat po mirnom radu i visokoj snazi, dok je aerodinamična karoserija bila lagana, a nezavisno oslanjanje i disk kočnice pružali su izvrsne vozne karakteristike.
Ipak, NSU Ro80 nije postigao veliki komercijalni uspeh zbog neefikasnog i nepouzdanog motora. Njegova inovativna tehnologija i dizajn, međutim, čine ga jednim od najvažnijih automobila svog doba. Zanimljivo je da je Mazda nastavila razvoj Wankel motora i sada ga vraća na tržište, ali samo kao generatora električne energije.
AutoRepublika
(788)
Hvala redakciji, izabrali ste lepu temu!
Tatra 77, 1934 godina – vec na prvi pogled je jasno da je karoserija oblikovana po principima aerodinamike: zaobljen nos i dugacak konusan rep. Ono sto momci tada nisu znali, nagib zadnje povrsine, tacnije odstupanje od horizontale, suvise je velik. Po danasnjim kriterijumima maksimum je 15°, preko toga pozadi se formiraju vrtlozi. Pitanje za Yankeea: da nije ovo mozda kopija nekog americkog automobila? 🙂
Bio bi to veoma dobar auto, samo da je jos motor napred.
Kazi ti meni 😉
Prototip onoga sta ce kasnije da postane Lincoln Zephyr.
Pronasao sam ga u internetu! Prateci tekst: 1934 Scarab Tjaarda Prototype The Lincoln Zephyr was influenced by the 1934 Scarab Tjaarda prototype model from Briggs Manufacturing. In fact, Ford President Edsel Ford and John Tjaarda at Briggs, along with a couple of Ford Motor Company’s top designers, Eugene Turenne Gregorie and Bob Koto, worked on creating the Zephyr. Edsel Ford, son of the company founder Henry Ford, was definitely motivated to create cars with a sense of style. It was Edsel’s influence that led to the company purchasing the Lincoln brand in the first place in 1922. Tatra i Scarab… Pročitaj više »
Model sa moje i tvoje slike nije isti.
Model sa moje slike je 1930 Sterkenburg koji je dizajnirao John Tjaarda (o kome smo nedavno pricali na temi o italijanskoj Corvetti). Model sa tvoje slike je 1934 Briggs Dream Car, isto dizajniran od Tjaarde, napravljen od strane Briggsa (samostalna dizajnerska kuca) kao musterija za Forda.
U to vreme (pocetak 1930-ih godina) je bilo dosta eksperimenata sa aerodinamikom. Meni je recimo zadnji deo Tatre jako slican ovom Rolls-Royceu.
https://autorepublika.com/2023/05/26/zanimljivost-dana-zasto-je-rolls-royce-uvek-iznad-svih/
U profilu postoji slicnost. Medjutim, ako pogledas direktno od pozadi primetices da Rollsu nedostaje bocni konus – kod njega se bocne ivice krova paralelno spustaju do branika. Tatra i Tjarda imaju pozadi prostorni konus – u bocnoj i vertikalnoj projekciji. Ovo je za aerodinamiku najbolje resenje. Na zalost, nije prakticno jer auto cini dugackim i „unistava“ koristan prostor pozadi. Danasnji automobili imaju zato „odsecen“ zadnji deo – to je kompromis izmedju aerodiinamike, dimenzija vozila i korisnog prostora.
Toyota RAV 4, 1994 godina, je prvi SUV na svetu? Prvi pravi SUV je ugledao svetlost dana mnogo ranije – Lada Niva, 1977 godina. Njene karakteristike: samonoseca karoserija, nezavisno vodjenje tockova napred, kruta poluzno vodjena osovina sa spiralnim oprugama nazad, dobra i za put i za teren. Koncept sa spustenim oprugama napred kasnije su mnogi kopirali, Hummer na primer, i ja isto na A075.
Svaka čast svima, ali meni je Jensen FF fantastičan auto
Zar nije Opel Frontera Bila prije Tojote Rav4?? I to europski proizvodjac!!
Opel Frontera je bila rebrendirani Isuzu.
U diskusiju možemo da ubacimo i Vitaru, iz 1988.