BMW-ovi benzinski motori uskoro dobijaju tehnologiju Formule 1 za smanjenje potrošnje?
Ranije rezervisana za dizel motore, tehnologija komore za predsagorevanje vratila se u benzinske motore Formule 1, zatim u Maserati MC20. BMW je podneo patent koji pokazuje da je takođe zainteresovan za to, posebno u cilju smanjenja zagađivača i emisije CO2.
Za razliku od drugih proizvođača, BMW nikada nije najavio da će prestati da razvija svoje termičke motore. Kao i Toyota, njegov partner za razvoj vodoničnih pogonskih sistema, nemački brend je, naprotiv, sledbenik „multi-energetskog“ pristupa. Stoga ne veruje da je električni automobil jedina poluga koja se koristi za smanjenje emisije CO2. Jedna od najnovijih patentnih prijava to potvrđuje. Istražuje novi način smanjenja potrošnje benzinskih motora: komoru za predsagorevanje.
Ovo ime može podsetiti starije ljude na sistem koji se dugo koristi na dizel motorima sa direktnim ubrizgavanjem. Ali za motore sa pogonom na bezolovni benzin, njegova upotreba je ređa i novija.
Već široko rasprostranjen u Formuli 1, nedavno je stigao na put zahvaljujući proizvođaču opreme Mahle na veoma elitnom modelu: super sportskom automobilu Maseratiju MC20, a italijanska marka ga nije iskoristila na svojim novim modelima GranTurismo i GranCabrio, koji ipak koriste derivat istog tvin-turbo V6, koji se zove Nettuno. BMW bi stoga mogao biti prvi koji je komoru za predsagorevanje na benzinskom motoru uveo međ’ masovnije proizvedene modele, ovog puta više u cilju smanjenja emisije CO2 i potrošnje goriva.
Opremljena sopstvenim injektorom, predkomora se nalazi između svećice i konvencionalne komore za sagorevanje. Ova dva prostora povezana su nizom otvora. Deo mešavine vazduh-gorivo se tako može zapaliti u predkomori. Mlazovi plamena na veoma visokim temperaturama koji se dobijaju zahvaljujući tome zatim stižu kroz otvore u glavnoj komori, gde se koristi mešavina mnogo siromašnija u gorivu. Ovo omogućava postizanje veoma visokog stepena kompresije bez preteranog povećanja rizika od kucanja, ovog abnormalnog sagorevanja koje se često može pokazati fatalnim za benzinski motor.
Patent takođe detaljno opisuje upotrebu prilično posebne svećice na nivou predkomora, sa uzemljenom elektrodom odvojenom od elektrode za paljenje. Druga konvencionalna svećica ostaje na nivou komore. Kao i na Maseratiju MC20, predkomora stoga ne bi trebalo da se koristi u svim uslovima.
Činjenica da je ova tehnologija najpre stigla u Formulu 1, a zatim na super sportski automobil, podseća da može biti od interesa za dobijanje značajnih prinosa, samim tim i velike snage. Za proizvođača kao što je BMW, koji još uvek ima mnogo sportskih modela u svom asortimanu, ovo je očigledno daleko od detalja. Ali mogu postojati i prednosti za mnogo više uobičajenih vozila. Upotreba siromašnije smeše u stvari omogućava smanjenje potrošnje goriva, samim tim i emisije CO2.
Čak i u F1, to je postalo ključno pitanje otkako su propisi stupili na snagu 2014. Ova tehnologija je pomogla današnjim jednosedima da postanu znatno štedljiviji od svojih prethodnika. Pored toga, smanjenjem rizika od kucanja, predkomora bi mogla pomoći da se dodatno produži životni vek motora. Konačno, optimizovano sagorevanje omogućava smanjenje azotnih oksida (NOx), ovog opasnog zagađivača, u poređenju sa konvencionalnim motorom sa direktnim ubrizgavanjem.
Na papiru, sistem ima samo prednosti. Kao bonus, može se koristiti na trocilindričnom kao i na V8. Ali njegov dizajn ostaje složen i doprinosi povećanju troškova u poređenju sa trenutnom mehanikom. U početku, stoga ne bi bilo iznenađujuće da je rezervisan za prilično visokosportske modele, kao što je budući termički M3 na primer. Činjenica da je Maserati odbio da ugradi predkomoru u Granturismo i Grancabrio, iako koštaju minimum 180.000 evra, ne govori baš u prilog omasovljenju ove tehnologije. Štaviše, prijavljivanje patenta od strane BMW-a čak ni ne garantuje budući dolazak u serijsku proizvodnju.
Brend bi mogao da odluči da ga odustane ako smatra da ravnoteža između prednosti i mana nije povoljna. Za sada je nemoguće dati datum dolaska jer još ništa nije urađeno. Ali činjenica da je proizvođač toliko napredovao u dizajnu ovog rešenja i dalje je dobar znak za one koji odbijaju da vide kako termički motor umire sporom smrću… Ne, uprkos pretnjama koje ga opterećuju, to još nije dalo njen poslednji krik.
AutoRepublika
(1312)
Predkomorni motori stari su vec 116 godina. Vreme brzo prolazi! Poznato je da pouzdano paljenje benziskog motora zahteva bogatu smesu – vise goriva nego sto vazduh u cilindru moze da sagori, tako da uvek ostaje nesagorelo gorivo. Da nesagorelo gorivo ne bi odlazilo u atmosfesru ili sagorevano u katalizatoru, razvijeni su sistemi za povracaj izduvnih gasova u cilindar radi dodatnog sagorevanja. Predkomora treba da omoguci uspesno paljenje male kolicine bogate smese a taj plamen prenosi se u glavni cilindar gde pali siromasnu smesu. Ukupan rezultat ovakvog sistema bilo bi 100% sagorelo gorivo i cist izduv. Sto se tice „smrtne presude“… Pročitaj više »
„Već široko rasprostranjen u Formuli 1, nedavno je stigao na put zahvaljujući proizvođaču opreme Mahle na veoma elitnom modelu: super sportskom automobilu Maseratiju MC20, a italijanska marka ga nije iskoristila na svojim novim modelima GranTurismo i GranCabrio, koji ipak koriste derivat istog tvin-turbo V6, koji se zove Nettuno. BMW bi stoga mogao biti prvi koji je komoru za predsagorevanje na benzinskom motoru uveo međ’ masovnije proizvedene modele, ovog puta više u cilju smanjenja emisije CO2 i potrošnje goriva.“ MC20 ima 1.540 kg ( 2.4 kg/ks ), dok GranTurismo (u verziji Trofeo) ima 1.795 kg i 3.3 kg/ks. Oba imaju Vmax… Pročitaj više »
Zasto laksi auto trosi vise goriva?