Česta greška pri kupovini automobila je misao da je ubrzanje do stotke ključ za sigurno preticanje
Manevar koji zahteva najviše pažnje tokom vožnje jeste preticanje. Vozač je dužan da pronađe idealan trenutak da to uradi kada mu automobil ne ide u susret iz suprotnoga smera, ako se kreće državnim, regionalnim ili lokalnim putevima, ali i da prati retrovizore i da se uveri da neko već nije započeo preticanje. Podsećamo na to i da treba znakom i isprekidanom linijom da bude dozvoljeno preticanje!
Pored činjenice da se to uvek mora signalizirati, još jedan aspekt na koji neki ne obraćaju mnogo pažnje igra suštinsku ulogu: snaga i obrtni moment motora u odnosu na sam tip vozila. Malo je onih koji prilikom kupovine novog ili polovnih automobila obraćaju pažnju na podatke navedene u tehničkim listovima. Velika većina se fokusira na ključne detalje kao što je prosečna potrošnja goriva, drugi se takođe fokusiraju na ubrzanje od nule do 100 km/h i maksimalnu brzinu.
Od ova tri, druga je veoma cenjena i najčešća greška normalnih kupaca automobila. Ova vrednost je interesantnija kod velikih sportskih automobila, ali ne i kod porodičnih automobila i svakodnevne upotrebe, u kojima je kriva obrtnog momenta ključna. (Urednik ove vesti smatra ubrzanje do stotke za najnebitniji podatak o automobilu). Najčešći primer kada je bitno imati dobar moment jeste ubrzanje između 60 i 120 km/h, iliti elastičnost. U suštini, bitno je znati koliko je sekundi potrebno za to, a takođe je bitno da se to odigra na maksimalnoj udaljenosti od 250 metara – od početka do završetka ubrzanja.
I to je ono što su uradili stručnjaci iz Nemačke automobilske federacije, testirajući ukupno 600 modela, otkrivajući veoma zanimljive detalje o tome kolika je snaga potrebna automobilima da pomeraju tonu težine. ADAC ocenjuje vreme ubrzanja od 4,35 do 8,63 sekunde kao dobro ili dovoljno. Za pet i po sekundi automobil pređe 122 metra; za osam sekundi, 178 metara.
Nemačka organizacija je utvrdila da je za bezbedno preticanje potrebno 80 KS za automobile od jedne tone, 120 KS za tonu i po, 160 KS za dve tone i više od 200 KS ako je ono što želite automobil od dve i po tone.
Naravno, postoji jedan koji se istakao na sprovedenom testu i koji pokazuje da njegove performanse nisu dovoljne za sve situacije vožnje. To je Dacia Spring Electric. Sa svojih 45 KS, trebalo joj je 14,86 sekundi da ubrza od 60 do 120 km/h, prešavši 330 metara za to vreme. Jasno je da su mu prirodno stanište urbani centri i lokalni putevi, ali nije za preticanje.
AutoRepublika
(2520)
Za bezbedno preticanje je jedino vazna Procena situacije. Ako je losa procena, ni 500ks ne pomaze.
Preticu se vozila i sa snagom od 60ks i sa 500ks. Samo treba proceniti uslove, brzine, vozila iz suprotnog smera. I naravmo poznavati svoje vozilo. A moze se preticati i u 5oj, 4oj, 3oj brzini. Sa 2000 ili 6000 rpm…
Strategiju preticanja razvijao sam 70-tih godina na uvek preopterecenoj Ibarskoj magistrali. Za sigurnost preticanja najvaznije je da voznja levom stranom bude sto kraca. Da bih to postigao, u pripremi za preticanje prvo bih ostavio dovoljno rastojanje izmedju svog i prednjeg vozila. Zatim ubacujem u treci stepen i vozim na srednjim obrtajima, u zoni maksimalnog momenta, dok cekam da vozilo iz suprotnog pravca prodje. Procenjujem kretanje vozila iz suprotnog pravca – kada se priblizava mom prethodniku koga preticem, ja pocinjem zalet na desnoj strani – to je razlog zasto ostavljam vece rastojanje. Cim vozilo iz suprotnog pravca prodje prelazim na levu… Pročitaj više »
Ja sam upravo tu tehniku preticanja do savršenstva doveo sa Ladom Nivom 😊
To je jedini i najbezbedniji način za preticanje …! Tako možeš i kolonu da pretičeš sa brzim izlaskom iz kraćeg zaleta i odmah ulaskom bez gasa u kolonu, da bi što manje oprerećivao kočnicu. Tako vozim već 57 godina… A za to je potrebna maksimalna koncentracija,, tačna procena i iskustvo ! I nikad ne praktikovati sporo preticanje, tj paralelnu vožnju, bez obzira na prazan out, jer našem čoveku, kad ga pretičeš, noga sama daje gas…
To što autor navodi kao elastičnost je zapravo međuubrzanje. A iako elastični motori obično dobro ubrzavaju (i međuubrzavaju), to nije pravilo.
Po meni, važnije je ubrzanje od 60 do 100 jer je to opseg koji ganjaš na reginalnom putu. 100 i preko, već si na autoputu kada imaš dužine koliko hoćeš i nemaš auta u drugom smjeru… Međutim, još jedna faza ima veze sa ubzanjem i kritična je. Da je nazovemo mikro ubrzanja, tj. kada čekaš oz bočne ulice da se uključiš u glavnu, i unrzavaš od nula do, recimo 40. Mnoga savremena auta imaju dugačku prvu brzinu, pa ako neodlučno daš gas, motor se usadi (pogotovo atmosferci benzinci) a ako ga daš više onda proklizuju točkovi i pali se traction… Pročitaj više »
Sećam se da je u prastarim katalozima Volva serije 240 bilo navodjeno vreme ubrzanja u rasponu brzina od 70-110 km/h uz obrazloženje da je to „when you really need it“
Tu je Saab kralj od 60km 120km/h
Test ubrzanja izmedju 60 i 120 km/h vrsi se u jednom stepenu prenosa koji moze da podnese taj raspon – kod nekih vozila je to treci a kod drugih cetvrti stepen prenosa. To zaista test elasticnosti. Kod preticanja ne bih se bavio ovakvim eksperimentima vec bih se potrudio da preticanje zavrsim u sto kracem vremenu. To bi znacilo pocinjem trecom, teram do kraja obrtaja i prebacujem u cetvrtu. opet sve zavisi od snage motora. Kod FIATa 132 treci stepen je mogao da podnese ceo raspon 60-120.