Zanimljivost dana: Kada su Francuzi imali ultimativne luksuzne automobile

Kada pomislimo na francusku automobilsku industriju, verovatno nam prvo padnu na pamet inovativni modeli razvijeni od strane Citroena, i štedljivi gradski četvorotočkaši pod značkom Renaulta i Peugeota. Ali, sumnjamo da bi neko pomislio na luksuzne brendove, iako je Francuska nekada imala možda najjaču automobilsku industriju u ovom sektoru na evropskom tlu.

Naravno, neko će spomenuti brend DS, pa možda i koji specijalni Peugeot, Renault ili Citroen, ali na kraju dana, morali bismo da se vratimo daleko u istoriju, ako bismo tražili njihov automobil u kategoriji sa nemačkom velikom trojkom.

Situacija nije oduvek bila takva, i u predratnom periodu smo mogli da vidimo mnogobrojne francuske luksuzne legende pod značkom brendova kao što su Delahaye, Delage, Hotchkiss, Facel Vega, Talbot-Lago i mnoge druge. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na specijalne modele firme Facel Vega, uz doduše američku pomoć.

Istorijat ove firme počinje oko mesec dana nakon početka Drugog svetskog rata. Francuska firma Bronzavia je napravila posebnu diviziju za proizvodnju vojne opreme nazvanu Facel, što je bila skraćenica za „Forges et Ateliers de Constructions d’Eure-et-Loir“ (Kovačnica i građevinska radionica u predelu Eure-et-Loir).

Tim poslom se korporacija bavila sve do kraja rata, nakon čega odlučuju da se oprobaju i u automobilskoj industriji. Još uvek nisu pravili sopstvene četvorotočkaše, ali jesu školjke za imućne mušterije. Među njima su bili Simca, Ford, Panhard i Delahaye, a Facel vremenom stiče dovoljno znanja i finansija da napravi automobile i pod svojom oznakom.

Novonastala firma je nazvana Facel Vega i predvodio je čovek po imenu Žan Daninos. Ranije je imao iskustva s radom u Citroenu, gde je igrao veliku ulogu u razvoju inovantivnog modela zvanog Traction Avant, ali je imao daleko veća očekivanja kod Facel Vege. Njegov plan je bio proizvodnja luksuznog četvorotočkaša iz klase gran turismo, na kome bi pozavidio svaki konekurent.

Posle nekoliko godina razvoja i testiranja, premijera je zakazana za Salon automobila u Parizu 1954. godine. Model je nazvan FVS (skraćenica za Facel Vega Sport) i pružao je veoma elegantnu školjku, uparenu sa američkom mehanikom.

Lako je zaključiti na prvi pogled zašto je dobio toliko pohvala čim je predstavljen, a među ponosnim vlasnicima su bili Pablo Pikaso, Kristijan Dior, Frenk Sinatra, Stirling Mos i mnogi drugi velikani. Elegancija je svakako bila u prvom planu, a FSV nikako ne bi bio toliko popularan da nije imao mehaniku da parira ostatku vozila.

Facel Vega je pronašao pomoć u vidu američke korporacije Chrysler i dobio čuveni motor Hemi radne zapremine 4,5 litara sa 180 „konja“. I pored mase od preko 1,8 tona, FSV je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za manje od deset sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 190 km/h.

Većina prodatih primeraka je stizala u konfiguraciji kupea, ali je francuski proizvođač vozila ponudio i kabriolet po želji. Nakon što je prva serija od 47 primeraka brzo rasprodata, Facel Vega je predstavio i unapređenu verziju 1955. godine sa nešto većim benzincem radne zapremine 4,8 litara i 200 konjskih snaga.

I ovaj motor je isporučio Chrysler i to konkretno njegova divizija DeSoto. U samom početku je bio dostupan samo četvorostepeni manuelni menjač, ali je kasnije debitovao i trostepeni automatik. Prednje disk kočnice će takođe postati deo liste opcija nakon 1958. godine. Francuski gigant će nastaviti da povećava zapreminu motora do maksimalnih 5,8 litara iste godine, a snaga je iznosila 325 „grla“.

FSV će se proizvoditi do 1958. godine i u tom periodu će biti napravljeno tek 357 primeraka po ceni od četrnaest hiljada američkih dolara ili više od 149 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Kao što smo spomenuli, većina vlasnika je bila iz redova imućnih ljudi, ali neke od njih je FSV koštao života pošto nisu bili u stanju obuzdaju toliku snagu.

Naslednik FSV-a se zvao HK500 i pojavio se na tržištu 1959. godine. Zapravo je bio ništa više od osveženog prethodnika, ali sa većim 6,3-litarskim benzincem. Sa 360 „grla“ ispod haube, HK500 je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 8,5 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 237 km/h.

Ovaj novitet je bio dosta popularniji od prethodnika i pronašao je 489 kupaca do 1961. godine. Paralelno sa njim je postojala i limuzina i zvala se Excellence. Zapravo je bila ništa više nego FSV/HK500 sa dužim međuosovinskim rastojanjem i identičnom mehanikom, a Facel Vega se nadao većem uspehu na američkom tržištu i čak pregovarao sa firmom Studebaker-Packard o saradnji.

Plan je zahtevao da stigne „preko bare“ i onda se prodaje pod značkom Packarda, ali su Jenkiji na kraju postigli saradnju sa Mercedesom koja je predviđala prodaja njegovih modela u svojim izložbeno-prodajnim salonima. Excellence će na kraju da privuče tek 156 kupaca u periodu od 1958. do 1964. godine.

Facel Vega se nalazio na ivici odlaska u stečaj početkom šezdesetih godina prošlog veka i sve karte je bacio na dva modela. Jedan od njih se zvao Facellia i debitovao je 1960. godine. Sa cenom od četiri hiljade dolara (manje od 40 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), Facellia je bio najpristupačniji model brenda i ciljao je na rivale kao što su Alfa Romeo Giulietta, Triumph TR3 i Porsche 356. Takođe ga je pokretao relativno mali 1,6-litarski benzinac, ali je stigao prekasno da preokrene situaciju u firmi.

Poslednji model Facel Vege se zvao Facel II  i predstavljen je 1962. godine kao zamena za spomenute FSV/HK500. Ovo je ujedno najmoćniji automobil u istoriji firme pošto ga je pokretao Chryslerov 6,7-litarski motor sa 390 „konja“.

Ruku na srce, sa maksimalnom brzinom od 217 km/h nije bio najbrži, pošto je bio težak više od dve tone, ali i pored toga je dobio dosta pohvala. Međutim, Facel Vega se nalazio u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji i Facel II je nestao sa tržišta 1964. godine posle samo 180 isporučenih primeraka. Kompanija je otišla u stečaj nedugo posle toga.

Šest decenija nakon što je nestao sa tržišta, Facel Vega i dalje važi za jedan od ultimativnih francuskih ikada proizvedenih četvorotočkaša. Neki će mu osporavati spomenutu vezu sa Amerikancima, ali ni to ne može da umanji uticaj zahvaljujući eleganciji i stilu.

Vrednost se ceni između 200 i 500 hiljada dolara, zavisno od verzije i godine proizvodnje, što nam dovoljno govori o kakvoj ikoni je reč.

Zoran Tomasović

(1659)