AR pijaca klasika: „Lisice“ nikada dosta

Neki će ga osporavati uz reči da „ne liči na pravi Ford Mustang“ (ma šta god to značilo), ali većina koja je imala prilike da se sretne s njim, ima samo reči pohvale. Reč je o trećoj generaciji jednog od omiljenih američkih automobila i uglavnom ga poznajemo pod nadimkom Fox („Lisica“).

Razlog za tako nešto leži u istoimenoj platformi sa pogonom na zadnje točkove, koja je pokretala većinu modela brendova Ford, Mercury i Lincoln tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Fox je bio veliko odstupanje od ranije Mustangove škole. Ne samo što je doneo potpuno novi aerodinamičniji dizajn, već je zapravo formula bila kako napraviti veći model, sa modernijim bezbednosnim standardimana umu, a da pritom bude lakši. I konstruktor Foxa je zaista uspeo u toj nameri, pošto je bazni kupe bio težak svega 1.183 kilograma ili tek deset kilograma više od originala iz 1964. godine.

Ford je nudio za svakoga po nešto, pošto su u ponudi bili motori sa četiri, šest i osam cilindara, zatim atmosferci i turbobenzinci, manuelni i automatski menjači, tri verzije školjke (kupe, fastbek i kabriolet) i mnoštvo paketa opreme (LX, GT, SVO, Ghia, Cobra, Cobra R, itd.). Lisica će imati izuzetno dugačku istoriju i proizvodiće se čak četrnaest godina (od 1979. do 1993), a napravljeno je oko 2,3 miliona primeraka. To znači da govoro svaki četvrti Mustang ikada napravljen potiče iz ove generacije.

I zašto je onda bio toliko popularan? Kao što smo rekli, nudio je za svakoga po nešto, ali ključni razlog je ležao u tome da je pružao izuzetne performanse za svoju cenu. To se posebno primetilo 1983. godine, kada je Ford predstavio novu generaciju svog motora koji je dobio nadimak „small block“ i koji je nudio radnu zapreminu od 5,0 litara (zapravo 4,9 litara, ali je bio reklamiran kao 5,0-litarski da bi se razlikovao od benzinca sa šest cilindara iste zapremine).

Snaga će vremenom da skoči do maksimalnih 225 „konja“ i to sve po ceni od 12.507 američkih dolara (oko 29.440 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). To voziloje pružalo ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za samo 6,1 sekundu i maksimalnu brzinu kretanja od 224 km/h.

Spomenućemo da je menjač bio petostepeni manuelni, mada je u opciji bio i trostepeni automatik. Ovaj „mali blok“ je nudio i veliki potencijal za tjuning po razumnim cenama, pa mlađariji nije bilo teško da kupi polovnjaka i da „nabije“ snagu na 400 ili 500 „grla“ (što je ujedno razlog zašto često viđamo omladinu kako sa Mustangom završava u publici – mnogo snage za malo novca u kombinaciji s neiskustvom).

Većina kolekcionara danas želi fastbek ili pak kabriolet, ali je kupe taj koji pruža najbolje performanse zbog najniže mase. Primerak iz današnjeg oglasa je iz 1990. godine i do sada je prešao tek 3.040 kilometara. Poseduje sve one karakteristike koje tražimo u Foxu, kao što su 5,0-litarski motor, manuelni menjač i originalnost.

Vozilo se nalazi u gradu Benicia unutar američke savezne države Kalifornije, ali dokumentacija pokazuje da je originalno pripadao izložbeno-prodajnom salonu u Mičigenu. To verovatno i objašnjava zašto je prešao tako malo, pošto je uglavnom služao za marketing. Spomenućemo da od opreme poseduje 15-inčne felne, prozore sa staklima pokretanim pritiskom na dugme, centralnu bravu, tempomat i još mnogo toga.

Aukcija je donela deset ponuda, a najviša je iznosila 61 hiljadu američkih dolara.

Zoran Tomasović

(621)