Veštačka inteligencija: Kinezi rado isprobavaju

Uz SAD, Kina je lider u oblasti veštačke inteligencije. Ovo nema veze samo sa državnim finansiranjem. Stavovi ljudi su drugačiji nego u Evropi, kaže berlinski informatičar Hans Uskorajt.

Hans Uskorajt provodi dosta vremena u Kini. Svakodnevno zapažanje koje renomirani berlinski kompjuterski naučnik i suosnivač novoosnovanog društva koje se bavi pitanjima veštačke inteligencije i koje se zove Niconic ponavlja iznova i iznova: „Za razliku od rezervisanijih Evropljana, Kinezi su izuzetno voljni da eksperimentišu kada su u pitanju nove tehnologije.“

Ako tokom vaše pauze za ručak u kancelariji hranu odjednom isporučuje robot umesto čoveka, neka bude tako. „Glavna stvar je da je hrana topla i da stigne na vreme“, kaže Uskorajt (73), sumirajući stav. „Kinezi jednostavno vole da isprobaju stvari“, kaže istraživač.

To je razlika koja se može posmatrati iznova i iznova u svakodnevnom životu. Na primer, na kasi: pre dobrih deset godina kineske kompanije su počele da nude plaćanje putem koda QR i pametnog telefona. Danas se gotovina gotovo ne koristi u svakodnevnom životu – jer ljudima je zgodnije plaćanje pametnim telefonom.

Prema mišljenju Uskorajta, slična je situacija i u oblasti veštačke inteligencije. Kina je lider pored SAD. Za ovo nije odgovorno rukovodstvo komunisticke partije. Ni industrija. Ali, svi zajedno jesu. „Cela zemlja, vlada, partijsko rukovodstvo, industrija, ali i svi su bili oduševljeni veštačkom inteligencijom. „Potpuno drugačije od skeptične Evrope, gde su ljudi dugo razmišljali o tome sa kakvim opasnostima možemo da se suočimo“, kaže Uskorajt u podkastu koji organizuje Wirtschafts Woche.  Inače, WirtschaftsWoche“ je veoma cenjen časopis i portal koji se bavi analizama privrednih zbivanja!

Kina je brzo prepoznala mogućnosti aplikacija vezanih za veštačku inteligenciju (Artificial Inteligence – AI). Kineska vlada je identifikovala AI kao strateški sektor i mnogo ulaže u istraživanje i razvoj. Cilj je postati globalni lider do 2030. godine. Kineske tehnološke kompanije kao što su Alibaba, Tencent i Baidu imaju svoja velike odeljenja veštačke inteligencije sa značajnim resursima. Pored toga, osnovane su brojne nove kompanije za veštačku inteligenciju.

Univerziteti takođe slede taj primer: svake godine proizvedu veliki broj diplomaca predmeta iz klase STEM (Science, Technology, Engeneering and Mathemathics) što je skraćenica za nauku, tehnologiju, inženjerstvo, matematiku koji imaju neophodno znanje za rad u industriji veštačke inteligencije. „Gotovo su preterali nudeći kurseve veštačke inteligencije u „normalnim“ školama i na dodiplomskom nivou. „Drugim rečima, gde to zapravo ne čini toliko dobro“, kaže Uskorajt.

Na ovaj način, AI je praktično svuda postala društveno prihvatljiva. Gotovo da nema straha od kontakta. AI nije samo prisutnija u svakodnevnom životu u Kini nego u Evropi, već u nekim slučajevima čak više nego u SAD.

Upravo ove godine je postalo jasno koliko je kineska industrija veštačke inteligencije prilagodljiva. Dok AI chat-bot ChatGPT američke kompanije OpenAI sve više raste na zapadu, a koristi se i u Evropi, kineske kompanije su odmah imale spremne sopstvene alternative.

Konkretno, Ernie Bot, koji je objavila kineska internet kompanija Baidu, ima veliku bazu obožavatelja u Kini. Iako je prva prezentacija na proleće delovala pomalo nezrelo, sistem je sada uspeo u poređenju sa američkim modelom. Ali Alibaba i druge kineske kompanije su takođe objavile svoje botove, koji se sada takmiče jedni sa drugima – i tako postaju sve bolji.

Međutim, prema stavu Uskorajta, Kina takođe ima nedostatak kada je u pitanju razvoj ovih elektronskih sagovornika (chat-botova). AI koja je oslobođena krajnjeg potrošača bi, naravno, trebalo da pruži samo odgovore koji su „politički korektni“ sa tačke gledišta menadžmenta. „Ovo je poseban kineski problem“, kaže Uskorajt.

Objavljivanje modela sadržaja generisanih veštačkom inteligencijom u Kini je predmet odobrenja od leta. Vlasti žele da obezbede da budu odobreni samo algoritmi koji se uklapaju u opšti politički okvir. A kineski programeri jezičkih modela AI takođe su pod pritiskom drugih strana. SAD ograničavaju izvoz naprednih procesora veštačke inteligencije u Kinu, što bi moglo usporiti napredak u razvoju modela AI sledeće generacije.

„Samo algoritmi koji se uklapaju u opšti politički okvir“ – ovo je vrlo delikatna rečenica koja u Evropi sugeriše stav da u Kini vlada diktatura! Nemačka ministarka inostranih poslova, Elena Berbok, dozvolila je sebi slobodu da kineskog predsednika javno okarakteriše kao diktatora! Zbog ovoga je dobila žestoke kritike političara iz Nemačke! Nije uvek pametno govoriti na glas ono što misliš i što svi znaju… Čak ni u razvijenim demokratijama.

AutoRepublika

(101)