Minivenovi pali na testovima sudara (VIDEO)
U 2023. godini prilično je teško iznenaditi bilo koga odličnim rezultatom kreš testa: proizvođači automobila su već naučili kako da naprave bezbedne automobile i prilagode ih pravilima testiranja.
Međutim, Američki institut za osiguranje na autoputu (IIHS) povremeno raduje inovacijama. Ovoga puta, zaposleni su primetili da se lavovski deo svih poslova na poboljšanju pasivne bezbednosti obavlja u odnosu na vozača i suvozača. Šta je sa ostalim putnicima? Da bi to saznali, stručnjaci iz Virdžinije sproveli su opsežna testiranja četiri minivana: Kije Carnival, Toyote Sienne, Chryslera Pacifice i Honde Odissey.
U okviru kreš testova posebna pažnja je posvećena nivou bezbednosti putnika u drugom redu. Da bi to uradili, testeri su postavili lutku Hybrid III iza „vozača“, koja simulira 12-godišnjeg tinejdžera. A ako indikatori koje prenose senzori prednjih „odraslih“ lutki nisu izazvali nikakve pritužbe stručnjaka (skoro svi podaci su u sigurnoj zoni), onda je u slučaju putnika pozadi sve mnogo gore.
Dakle, tri od četiri automobila su dobila konačnu ocenu Marginal („na granici prihvatljivog“), a jedan je potpuno pao na testu.
Što se tiče zaštite glave i vrata suvozača pozadi, minivenovi su se ovde ponašali drugačije: Toyota je dobila odličnu ocenu, Chrysler je dobio dobru ocenu (istovremeno, bočna vazdušna zavesa se nije aktivirala), Kia je prošla test „na ivici” (zabeležen je visok momenat savijanja vrata lutke), a Honda je dobila ocenu „neuspešno” zbog postavljanja glave lutke opasno blizu naslona vozačevog sedišta.
Sva četiri automobila su pokazala značajan rizik (procenjen „na ivici“) od povreda grudnog koša: stručnjaci su bili nezadovoljni pojasevima – oni ne pristaju baš dobro uz telo lutke i pri udaru stvaraju veliki pritisak na grudi „tinejdžera“. Od svih testiranih vozila, samo je Toyota bila opremljena zatezačima zadnjih pojaseva. Ali ispostavilo se da je verovatnoća povreda karlice niska za sve automobile – stručnjaci su dali maksimalnu ocenu za ovo.
Toyota Sienna je takođe bio jedini automobil u ovom kvartetu koji je dobio ocenu „neuspešno“ za celokupni dizajn bezbednosnih funkcija putnika pozadi i njihovu kinematiku. Tokom kreš testa, lutka koja je sedela u Toyoti je zaronila ispod krilnog pojasa na odskoku, što je stisnulo donji deo trbušne duplje vozača. Ovo predstavlja visok rizik od ozbiljnih povreda.
Zaključci su razočaravajući: IIHS-ovi testovi su pokazali da četiri popularna porodična automobila u Sjedinjeni Američkim Državama nisu bila baš bezbedna za putnike na zadnjim sedištima. Čini se da inženjeri iz Kije, Toyote, Honde i Chryslera imaju mnogo posla da poprave svoj oštećeni imidž.
Za kraj, podsetnik za sve da uvek treba biti vezan u vozilu!
AutoRepublika
(2262)
Pa auta sa spuštenim krovom i ne mogu povrijediti putnike na zadnjim sjedištima, jer tamo ne mogu ni sjesti… A rezultate ovog testa treba iskoristiti i sve autobuse izbaciti iz saobraćaja…
Ovaj svijet je otišao u …
Na primeru Toyote se lepo vidi koliko su bitni zatezači i zadnjih sigurnosnih pojaseva. Ali, Balkan je, bojim se, veoma opasno mesto za polemike po pitanju bezbednosti automobila. 😊
Treba to i osetiti, ne samo videti.
Tema nije uopste nova, u poslednjih dvadesetak godina zastita putnika u drugom i trecem redu povremeno je lansirana u javnost a proizvodjaci sigurnosne opreme prikazivali su svoja resenja. Medjutim proizvodjaci vozila nista ne preuzimaju! Razlog je jednostavan: za zastitu putnika u drugom i trecem redu ne postoje nikakvi propisi. Da bi smanjili troskove proizvodjaci zadovoljavaju samo ono sto je propisano.
Pravo resenje zastite putnika pozadi jeste ugradnja erbegova u naslone zadnjih sedista. To vazi za glavu i isto tako za kolena.
Upravo zbog vazdsnog jastuka deca ne smeju da sede na prednjem sedistu zato sto mogu da nastradaju od istog.
Nije to do mini vanova, no do Azije…. Cuclaš, je odavno poznata kršavela
Dvanaestogodišnji tinejdžer? Tinejdžeri su od 13 do 19
Actually 13 to 17. 18+ are young adults.
Ako se ne računa ono teen u brojevima…😜
Zavisi sa kim razgovaras. Podseca me na izraz koji sam ili ngde cuo ili procitao — ‘more da bidne al’ ne mora da znaci…’