AR pijaca klasika: Šurda bi bio ponosan

Model Chevrolet Impala iz ranih šezdesetih godina prošlog veka najviše pamtimo po automobilu čuvenog Borivoja Šurdilovića iz popularne serije „Vruć vetar“. Promenio je mnogo profesija kako bi pronašao sebe i svoju sreću, a jedan od poslova kojima se bavio bio je i posao taksi vozača.

Njegov izbor četvorotočkaša je bio Chevrolet Impala iz 1961. godine i nije mu doneo dosta sreće, ali Amerikanci pamte treću generaciju ovog automobila kao jednog od najboljih u istoriji General Motorsa.

Impala je predstavljala drugu najveću stepenicu u ponudi Chevroleta i popunjavala je poziciju ispod luksuznog modela Caprice. Treća generacija se proizvodila od 1961. do 1964. godine i proslaviće se zbog nekoliko razloga. Prvi se odnosio na stil, posebno na model iz 1964. godine o kome danas možemo da čujemo u mnogim pesmama od čega je najpoznatija ona sa nazivom „409“ od strane Bič Bojsa.

Ova generacija će se kasnije proslavili i u takozvanog kulturi „low-rider“, a detalj koji ga je stavio na „mapu sveta“ se odnosi na čuveni motor radne zapremine 409 kubnih inča (6,7 litara). Razvijao je 409 konjskih snaga i u svoje vreme bio jedan od najmoćnijih agregata u automobilskom svetu.

Ova generacija je označila i novi dizajnerski pravac za Chevrolet. Čuveni stilista Harli Erl se penzionisao 1958. godine posle više od tri decenije kao glavni dizajner General Motorsa, a preferirao je glomazne dimenzije, sa dosta hroma i visoko postavljenim haubama.

Njegovi naslednici su želeli automobil koji će da bude niži, bliži do zemlje, sa elegantnijim linijama i s minimalno hroma uz izuzetak branika. Vrhunac je stigao 1964. godine i takav automobil možete da vidite baš na priloženim fotografijama. Nije baš kao onaj tri godine stariji koji je vozio Šurda, ali je svakako bio popularniji, pošto je Chevrolet imao najbolju prodajnu godinu baš tada. Isporučio je oko 2,3 miliona putničkih vozila i izdvojio se kao bestseler u moru rivala.

Voleli bismo da možemo reći da je model sa priloženih fotografijama neki sa jednim od glomaznih motora, ali to nažalost nije istina. Ispod haube se krije najmanji V8 ponuđen u Impali tokom te treće generacije, radne zapremine 283 kubna inča (4,6 litara).

Razvijao je 195 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko izbora manuelnog menjača sa tri i četiri stepena prenosa, odnosno dvostepenog ili trostepenog „automatika“. U ovom slučaju možemo pronaći onaj najmanje poželjan, to jest dvostepeni automatski. I pored toga, Impala je mogla da ubrza od nule do 100 km/h za 10,7 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 170 km/h, što su bile solidne brojke za svoja vremena.

Kada se zna da je ovo verovatno najmanje poželjna konfiguracija, zašto bismo uopšte pisali o njoj? Iz prostog razloga što je danas teško naći Impalu treće generacije u originalnom stanju. Verzija sa dvoje vrata je već retka, a i ono malo što ih je preživelo, uglavnom je prerađeno u koncept „low-rider“.

Iz tog razloga, ovaj primerak iz grada Ist Medov (američka savezna država Njujork) se svakako izdvaja, posebno zato što je do sada prešao tek 48 hiljada kilometara. Vlasnik napominje da su menjani samo potrošni materijali dok je jedina modifikacija, ona na račun modernijeg audio sistema.

Mnogim kolekcionarima se očigledno dopala originalnost. Vlasnik je dobio čak 45 ponuda, a najviša je iznosila 45.600 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(2279)