Lansiran ekstremni superautomobil Ferrari SF90 XX

Program nazvan Ferrari XX je do sada podrazumevao pripremu isključivo trkačkih automobila koji ni u kom slučaju nisu bili namenjeni civilnoj upotrebi, niti su bili legalni za vožnju po javnoj putnoj infrastrukturi. Ali, sada je predstavljen prvi drumski model, a tu govorimo o hibridnom superautomobilu kom je dodeljeno ima Ferrari SF90 XX. 

Dodatno, oba modela su doživela jednovremenu premijeru. Tu mislimo, kako na kupe SF90 XX Stradale, tako i na onaj s vetrom u kosi koji će se zvati SF90 XX Spider.

Glavnu ulogu u razvoju ovog dueta su naravno preuzeli stručnjaci iz trkačke divizije XX, ali pošto će automobil moći da voze i obični vozači, oni bez aspiracija za dokazivanje na stazi, u priču je bio uključen i Ferrarijev dizajnerski centar kojim rukovodi Flavio Manconi.

Rezultat njihovog zajedničkog delovanja nije reflektovan samo kroz dodavanje dodatnih elemenata od značaja samo za aerodinamiku  na osnovni model SF90, već su pristupili ozbiljnoj rekonstrukciji školjke, sve kako bi obezbedili dodatnu dozu vertikalnog aerodinamičkog pritiska.

Rad je bio toliko sveobuhvatan po prirodi da bukvalno nije ostao nijedan spoljašnji deo karoserije koji bi bio identičan ekvivalentu s originalne mašine. A na stražnjici je čak i okvir različit, pa je primenjena jedinstvena svetlosna traka umesto tradicionalna četiri stop svetla.

Uvećani su kanali prednjih i bočnih usisnika za vazduh dok su se pojavili i prorezi iznad lukova točkova kako bi olakšali tokove vazduha. Izmenjena je i konfiguracija podvozja, pa je instaliran veći prednji razdelnik. Zahvaljujući toj odluci je došlo do prirasta vertikalnog vazdušnog pritiska na celih 325 kilograma pri punoj brzini kretanja. Pričamo o prednjoj osovini.

Na zadnjem delu superautomobila je ugrađen veliki spojler na otvorenim pilonima. Poslednji put kada je Ferrari posegao za takvim rešenjem kod putničkog, drumskog automobila je bilo kod aduta Italijana s oznakom F50. On je bio aktuelan tokom devedesetih godina prošlog veka.

Zadnji spojler poseduje fiksnu poziciju dok se pri brzini kretanja od 250 km/h, zahvaljujući istom kreira vertikalni vazdušni pritisak od čak 315 kilograma. Konstruktor je kod modela Spider tako konfigurisao aerodinamičke elemente da je delovanje sila fokusirano na određene tačke. Pri svemu je zadržan standardni aluminijumski krovni panel a koji može biti sklopljen za svega 14 sekundi, i to dok je automobil u pokretu, doduše ne sme se kretati brže od 45 km/h da bi radnja bila moguća.

Unapređen je hibridni pogonski sklop, ali ne tako radikalno. Biturbo motor V8 4.0 je instaliran u prostoru između dve osovine. Dobio je nove klipove i uvećani kompresioni odnos. Pride su i kanali za usis i odvod izduvnih gasova dodatno usavršeni.

Zvuk motora je dodatno postao zlokobniji zahvaljujući oslanjanju konstruktora na nove rezonatore i različito konfigurisan put protoka gasova. Sveukupno, vozilo je dobilo i veću snagu, ali samo za nijansu, pa umesto 780 „konja“ i 800 njutn metara, ovde imamo 797 „grla“ i najviših 804 Nm obrtnog momenta.

Snažniji je postao i trio električnih motora (od kojih su dva na prednjoj osovini, dok je jedan na zadnjoj). Tako umesto nekadašnjih 220 „konjića“ oni sada nude 233 KS u zbiru. Rezultanta ove promene se ogleda u tome da je najveća snaga hibridnog pogonskog sklopa sada na nivou od 1.030 „konjića“, a ne više 1.0o0 KS.

Međutim, pored toga, dodatno je obezbeđena i kalibracija celokupne pogonske postavke, što je uključilo i rad na osmostepenom robotizovanom menjaču s dvostrukom spojnicom. Odgovorni u kompaniji naglašavaju da očekuju da će se Ferrari SF90 XX na traci ponašati još direktnije, s boljim odzivom i posledično impresivnijom voznom dinamikom.

Na primer, u kvalifikacionom režimu, elektronika ne štedi trakcionu bateriju, obezberđujući maksimalno dostupnu snagu za instant reakciju na pritisak papučice gasa, što se uobičajeno dešava na izlasku iz krivina. U isto vreme, u civilnom načinu upotrebe, kada je baterija skroz napunjena, a pruža kapacitet od 7,9 kWh ona je dovoljna za 25 kilometara bešumne autonomije. Čak i tada ovaj Ferrari poseduje prenos snage na sva četiri točka. Setite se, električni agregati su razbacani na obe osovine.

Kočni sistem je takođe prerađivan pa su obezbeđene nove površine za trenje, dok je unapređen i sistem hlađenja napred. Instalirani su i veći kočni diskovi na zadnjem delu vozila.

Putnička kabina je dodatno oplemenjena novim količinama materijala od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima. Ugrađena su sedišta od kompozitnog materijala i pojednostavljeni su paneli trima. Upravo je radom na ovim „sitnicama“ obezbeđeno sniženje mase vozila za nekih desetak kilograma. Kupe s oznakom SF90 XX Stradale krasi neto masa (bez tečnosti) od svega 1.560 kilograma, dok je spajder malo gojazniji – 1.660 kg.

Jasno, unapređene su vozne osobine verzija XX. Sprint do “stotke” sada traje kraće. Bazni model tu radnju obavlja za 2,5 sekundu, dok je sada to vremen, čak i nezavisno od karoserijske forme, sniženo na 2,3 sekunde. Iz mesta do dvesta se sada stiže za 6,5 sekundi, dok je nekada trebalo 6,7 sekundi. Kod Spidera se sada za ovu radnju troši pomenutih 6,7 sekundi, a i to je napredak jer je ranije trebalo celih sedam sekundi. Za kraj ćemo reći da je implementacija veoma napadnih aerodinamičkih elemenata uticala na to da se najviša brzina kretanja snizi sa 340 na 320 km/h.

Ekstremne verzije je već moguće poručiti. Na ovaj način, ponuda Ferrarija u ovom segmentu se širi, a nju već čine slični modeli nazvani 799 SF90 XX Stradale (kupe) i 599 Spyder.

AutoRepublika

(1085)