Zanimljivost dana: Vanzemaljski minivan

Ne krijemo da smo veliki ljubitelji slavnog italijanskog dizajnera Đorđeta Đuđara ovde na AutoRepublici. Osnivač cenjene kuće ItalDesign je napravio ime za sebe uglavnom sa modelima za šire narodne mase, ali nije bila retkost ni da se pozabavi onim egzotičnim. U ovom izdanju ćemo obratiti pažnju na jedan model koji bi Italijan verovatno najradije zaboravio.

Zvao se Columbus i napravljen je da do maksimuma iskoristi tada popularno tržište vozila tipa MPV.

Columbus je debitovao 1992. godine i ime je dobio po čuvenom Kristiferu Kolumbu pošto se iste godine navršavalo pet vekova od kada je otkrio „Novi svet“. Razvoj ovog vozila je zapravo započeo nekoliko godina ranije kada je kategorija takozvanih „Multi Purpose Vehicles“ eksplodirala, ne samo među porodičnim kupcima već i kod biznismena (poslovnih ljudi, preduzetnika).

Đuđaro će kasnije reći kako je uočio mnoge imućne osobe da se voze na zadnjim sedištima baš MPV-a, umesto neke skupocene limuzine, pa je odlučio da im napravi takvo ultimativno vozilo. Ono nije bilo namenjeno „običnim smrtnicima“ već samo bogatašima koji bi se u njemu vozili na poslove i sastanke.

Već na prvi pogled je bilo jasno da se ne radi o običnom vozilu pošto je bio dugačak preko šest metara i pozicija vozača je bila viša od putničke. Za tako nešto su postojala dva razloga. Jedan od njih je bio taj da je Columbus imao centralno postavljen motor ispod drugog reda sedišta, ali su putnici takođe želeli svoju privatnost i prijalo im je da budu u praktično različitoj kabini od vozača.

Još jedan zanimljiv detalj je bio onaj da je vozačevo sedište bilo postavljeno u sredini vozila, a iza njega su se nalazila još dva. Ukoliko bi putnici želeli još više privatnosti (intime), onda bi morali da pređu u zadnja dva reda.

Ko je čitao brošure, mogao je da sazna da je Columbus pružao mogućnost da komotno smesti devet putnika, mada nam priložene fotografije pokazuju „samo“ sedam sedišta. Pretpostavićemo da je Đuđaro planirao nekoliko konfiguracija što bi nam dalo objašnjenje zašto je to tako na slikama.

Enterijer je bio „napucan“ svom opremom popularnom pre tri decenije. Spomenućemo da je svaki putnik, osim naravno vozača, imao sopstveni televizor sa satelitskim priključkom. Ukoliko bi putnik želeo da gleda neki film na video kaseti, i taj problem je rešen ugrađivanjem VHS sistema.

Sedišta su se takođe mogla spustiti u komforniji stil, dok se krov mogao „pohvaliti“ s nekoliko šibera. Vrata su bila u stanju da se otvore u tradicionalnom stilu ili klizeći. Ovaj zadnji detalj ne možemo da vidimo na priloženim fotografijama, ali ga možemo pronaći u zvaničnoj brošuri.

Columbus je pokretao centralno postavljeni 5,0-litarski motor sa dvanaest cilindara isporučen od strane BMW-a. Razvijao je 300 konjskih snaga i maksimalnih 450 Nm obrtnog momenta, dok je pogon bio na sva četiri točka. Petostepeni manuelni menjač je takođe pozajmljen od nemačke firme. U teoriji je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 210 km/h, ali nikada nije testiran.

Iako je privukao dosta pažnje svojom pojavom, Columbus se nije pojavio u serijskoj proizvodnji nakon svetske recesije iz ranih devedesetih godina prošlog veka. Tada je kupovna moć interesenata za posed mnogih egzotičnih vozila opala, pa ne verujemo da bi pronašao dosta kupaca.

ItalDesign je zadržao jedini primerak i u njegovim rukama se nalazi do današnjeg dana, a Đorđeto Đuđaro nam je pokazao šta ume kada dobije odrešene ruke.

Zoran Tomasović

(9167)