AR pijaca klasika: Kada Toyota krene da eksperimentiše

„Tajna“ Toyote kao veoma uspešnog automobilskog proizvođača sa visokom pouzdanošću zapravo i nije nešto komplikovana. Čelnici japanskog giganta su odavno shvatili da automobile ne prodaje stil, niti inovacije, već koncept jednostavnog prevoznog sredstva za šire narodne mase koje će biti jeftino za kupovinu, još jeftinije za održavanje, pouzdano, i koje će na kraju imati solidnu preprodajnu vrednost.

Ono na šta se Toyota jako intenzivno orijentisala kroz svoju istoriju, s izuzetkom nekih retkih slučajeva, jeste izbegavanje eksperimentisanja. Obično bi gledali konkurenciju, učili na tuđim greškama i usavršavali već proverenu tehnologiju.

Ali kao što smo rekli, postojalo je i nekoliko slučajeva koji ne spadaju u navedenu priču. Jedan od njih je bio čuveni model FJ Cruiser i proizvodio se od 2007. do 2022. godine. Njegova mehanika zapravo i nije bila nešto revolucionarna (kao što navedosmo da važi i celu marku) pošto je pozajmio mnogo toga sa modela Toyota 4Runner i Lexus GX, ali pogledajte samo taj stil.

Da li biste ga ikada pomešali sa nekim drugim terencem na ulicama? Ideja o njemu se rodila pre dvadesetak godina kada je Toyotin dizajnerski tim spremio istoimeni koncept za Salon automobila u Detroitu. Stil je bio inspirisan originalnim terencem po imenu FJ40, a čija je proizvodnja prestala još 1984. godine.

Reakcije publike su bile toliko pozitivne da će Toyota na kraju da odobri i serijsku proizvodnju i to prvo za američko tržište, a nakon toga i u ostatku sveta. FJ Cruiser nikada nije imao visoke cifre prodaje, ali je imao vernu grupu kupaca u državama gde je terenska vožnja izuzetno popularna. To se odnosi na Sjedinjene Američke Države, Bliski istok, Afriku i Australiju.

FJ Cruiser se nudio samo sa jednim motorom tokom cele svoje istorije, i to 4,0-litarskim benzincem sa šest cilindara. Razvijao je 239 konjskih snaga u periodu od 2007. do 2009. godine, odnosno dvadeset „grla“ više nakon toga. Snaga se prenosila na zadnje ili na sva četiri točka preko šestostepenog manuelnog ili petostepenog automatsko menjača.

Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 8,2 sekunde uz maksimalnu brzinu od 230 km/h. Ovakvo zadovoljstvo je inače koštalo 27 hiljada američkih dolara ili 34.311 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak koji smo izabrali za današnju pijacu je iz 2014. godine i nalazio se u gradu Solt Lejk Siti unutar američke savezne države Jute. Ono što ga čini posebnim jeste podatak da je pred prodaju prešao tek 64 milje ili 102 kilometra. Nema poželjni manuelni menjač već automatik, ali je zato popularni paket opreme Trail Teams Ultimate Edition onaj koji pruža gotovo svaku opciju kao deo standardne opreme.

Ovi modeli su omogućavali vozaču da se u enterijeru oseća kao da sedi u Lexusu, a istovremeno da savlada sve terene. Nismo baš sigurni kako je neko mogao da kupi ovo vozilo a da onda odoli da ga ne vozi, a u oglasu se samo spominje da je originalno prodat preko izložbeno-prodajnog salona Toyota-Scion u gradu Norman unutar američke savezne države Oklahome za sumu od 43.450 dolara. Kako je završio u Juti i zašto nije vožen i sada je nepoznanica, ali novom kupcu je svakako drago.

Desetodnevna aukcija je donela dvanaest ponuda od čega je najviša iznosila 56 hiljada američkih dolara.

Zoran Tomasović

(1671)