AR test: Dacia Duster 1.3 TCe/150 ks EDC6

Duster Express

Priča u vezi Dustera nema kraja! Ovoga puta, družili smo se s nedavno osveženim, a sve u išćekivanju treće generacije, najavljene dogodine.

Dacia Duster opet je prošla estetsku hirurgiju ulepšavanja i zatezanja bora! Proizvođač to naziva „New Brand Identity“ (novi Dacijin identitet), koji se pored Dustera odnosi i na ostale modele, a ogleda se pre svega u novom zaštitnom znaku ovog rumunskog brenda. Zaboravite na nekadašnji „otvarač za pivo“, na koji zapravo podseća, sada su na „nosu“ dva velika restilizovana slova DC, što bi verovatno trebalo da znači Dacia!

E sad to „D“ mi pre deluje kao obrnuto C, no dobro novi „logo“ svakako je moderniji od bivšeg, što je uostalom i bio cilj. Ujedno su s prednje maske odstranjene hromirane lajsne, sada su mat i za nijansu tamnije. Svetlosna grupa i branik su neizmenjeni, dok na zadnjem delu isto tako konstatujem odsustvo bivšeg znaka, koji je sada zamenjem punim imenom Dacia (slova su opet stilizovana i reljefna), dok je naziv modela, dakle Duster, na petim vratima s leve donje strane. To je dakla ta „restilizacija“, druga po redu druge generacije, koja je ujedno iskorišćena da bi se obogatila oprema i pre svega podigla cena, uz par suptilnih izmena enterijera…

Pronađite razliku

Na pre par meseci završenom Salonu automobila u Parizu, Dacia je bila jedan od retkih proizvođača koja je izložila čitavu gamu osveženih modela, tek onako u prolazu bacih pogled i na njih. Ni tada, pa ni nakon prvih par sati provedenih za upravljačem ovog Dustera, ne primetih neku razliku, opet izuzmemo li slova Dacia na upravljaču, gde je nekada bio spomenuti znak.

Posve normalno jer prethodno nisam pročitao zvanično saopštenje o svim izmenama, nevidljivim na prvi pogled. Dakle upravljač nije izmenjen, sedišta i platno na njima isto tako, instrument tabla s dva klasična pokazivača za brzinu i obrtaje motora ista je kao i pre, tvrda plastika na komandnoj tabli nije postala mekana… No sve dok nisam pogledao fotografije iz prethodnih test vožnji, nikako da uočim da izduvi za vazduh na njoj nisu više okrugli!

Vlasnici Dustera verovatno će brže od mene zapaziti da su sada elegantniji, bolje integrisani, kao i da je prekidač za električno podešavanje spoljašnjih retrovizora s leve strane upravljača premešten na vrata, odmah pored tastera za podizače prozora.

Tim bolje, nažalost svi zajedno postavljeni su previše unazad, svaki put kada se želi posegnuti za njima ruka i šaka se moraju neprirodno povući unazad. Sve ostalo je kao kod poslednje restilizacije od pre nepune dve godine, korektno, ali daleko od savršenog!

Kvalitet materijala je neizmenjen, bazičan ali robustan, tako da ne šokira previše! Barem ne nakon par dana adaptiranja, nakon što sam Duster zamenio znatno modernijim Citroenom C5 Aircross, isto tako osveženim. Sama sedišta su poboljšana prilikom prve restilizacije, no i dalje su tek prihvatljivo udobna, sva sreća te se mogu dovoljno spustiti/podići, uz podesiv lumbalni oslonac za leđa.

Ukoliko spuste pogled vlasnici starijih Dustera primetiće da je centralna konzola između sedišta drugačija, te da je ubačen tapaciran naslon za laktove, nažalost isto tako smešten previše nisko i unazad, te iako se podešava po horizontali od njega nema veće koristi. U njemu je omanji boks zapremine 1,1 lit, dok su s zadnje strane, koja „gleda“ na putnike pozadi, ugrađena dva USB priključka.

Podsećanja radi, Dacia je prilikom prve restilizacije od pre dve godine uvela i dva nova multimedijalna sistema Media Display i Medija NAV, u kombinaciji s ekranom od 8 inča. Iako je postojao i ranije, vredi spomenuti sistem s četiri kamere, koji pokriva sve uglove oko vozila, praktičan je i upotrebljiv u svakodnevnoj vožnji!

Zamerke bi se mogle uputiti i instrument tabli s klasičnim instrumentima, obrtomer i dalje ne poseduje obeleženo crveno polje, neoprostivo kada se radi o jednom „sportskom“ Dusteru! Što se tiče pozicije za upravljačem nalazim da je korektna, isti se podešava po dve ose, no pri dnu široka centralna konzola neprijatno „reže“ desnu nogu ispod kolena.

Baš ništa novo nema ni na zadnjoj klupi, kako je Duster verovatno svima poznat zadovoljiću se konstatacijom da je dovoljno prostran za dve odrasle osobe. Nije loše za vozilo od 4,34 metra, koje je pre u segmentu gradskih SUV-ova nego li kompaktnih. I zapremina prtljažnika od 475 lit je korektna, osim kada se radi 4×4 verziji, kod koje je smanjen na 411 litara, s tim da je ova isključivo u ponudi s dizel agregatom, ne i sa voženim 1.3 TCe.

Brzi Gonzales

Trenutno u Dusteru možemo pronaći tri agregata, mali trociliondarski 1.0 TCe 90/100 ks, zatim spomenuti dizel 1.5 BluedCi/115 ks i četvorocilindarski 1.3 TCe. U verziji od 130 ks, uparen je s ručnim šestostepenim menjačem, dok je ovde predstavljen od 150 ks, obavezno u sprezi s automatskim šestostepenim EDC-om.

Ovoga puta rekoh sam sebi hajde da se „izludujemo“, odnosno poželeh da proverim šta zna i ume najsnažniji Duster Journey, za koji vam u Srbiji treba 23.000 evra! Opa bato, kažete, pa za te pare može da se kupi „pravi“ automobil, greška, mogao je možda do pre godinu-dve, ne i danas!

Uostalom ovaj Duster ima sve što se očekuje od „pravog“ automobila, počevši od motora pa sve do opreme. Pored gore navedene, treba spomenuti i automatski klima uređaj, senzore i kameru za vožnju unazad, električne spoljašnje retrovizore s preklapanjem po zaključavanju, karticu slobodne ruke koja automatski otključava/zaključava vozilo po približavanju i udaljavanju, LED svetla, krovne nosače, aluminijumske naplatke od 17 cola…

Dobro, nije sve u superlativima, daleko od toga, posebno kada se malo zaviri ispod skuta, iako više puta poboljšana platforma potiče još od Clija 2, dakle iz 2004. godine. E da, Duster je davno rođen, tada nije postojala znatno savremenija platforma CMF-B, na kojoj su postavljanji novi Sandero i Jogger.

No dobro, sve dok je ritam onakav kakav priliči jednom porodičnom SUV-u, nema nikakvih problema, uz sve savremene elektronske sisteme, Duster je siguran, ukoliko ne i zabavan za vožnju. Uz to je i udoban, njegovo ogibljenje zaista odlično upija raznorazne rupetine, čak i kada se radi o verziji sa samo prednjim pogonom, kada je pozadi polukruta osovina (multilink kod 4×4).

Jednostavno ni u jednom trenutku se ne osetih ugroženim za njegovim upravljačem, iako je sigurno da savremeniji SUV-ovi bolje koče (i dalje doboši na zadnjim točkovima) i da je njihova vozna dinamika superiornija. Naprotiv, uz ovaj mali ali temperamentan blok, perfomanse su za pohvalu, posebno jer je Duster u lakoj kategoriji, drugim rečima posao agregatu olakšan je zahvaljujući skromnoj težini od 1.263 kilograma.

Iako sam u godinama kada mi jurcanje i nadmetanje s drugim vozačima više ništa ne znači, baš sam se zabavljao ostavljajući ih začuđene iza sebe na semaforu. Da, da, bez obzira što nije nikakav sportista, Duster 1.3 TCe/150 ubrzava do stotke za manje od 10 sekundi, bogami ni međubrzanja nisu za potcenjivanje. Iako Renault poseduje moderniji automatski menjač EDC s 7 prenosa, ni ovaj s 6 nije za bacanje, mada bi mu još jedan dobro leg’o!

Naime, sve dok je vožnja umerena nema mu se šta prebaciti, no u komplikovanijim situacijama ponekad okleva, to jest, ili predugo zadrži angažovani prenos, ili  prerano prebaci u viši! Naravno da mnogo toga zavisi od pritiska na pedalu gasa, bilo kako bilo, družio sam se i s boljim, „inteligentnijim“, menjačkim kutijama.

Za svaki slučaj predviđeno je i manuelno menjanje brzina, pomeranjem ručice napred/nazad. Tako proverih i elastičnost motora, počevši od nekih 2.000 o/min, vuče sasvim korektno (maksimalni obrtni moment iznosi 250 Nm), pa sve do 6.000, kada bez obzira što je u manuelnom režimu, elektronika prebaci u viši prenos.

Zvuk koji ispušta ne podiže adrenalin, iako je u kabini znatno bučniji nego li kod pojedinih Renaultovih modela. Posve razumljivo jer Duster nema pravo na podjednako dobru izolaciju, tako da su pri višim brzinama na autoputu prisutniji šumovi od strujanja vazduha i buka od kotrljanja. Ništa strašno i nepodnošljivo, tek da se zna!

A kada spomenuh brzinu kretanja moram da „oladim“ pojedince koji su se već videli za upravljačem ovog Dustera kako „piče“ po nemačkim autobanovima brzinom od 200 km/h!? Neće moći, od sada maksimalna brzina je umesto 199 km/h, elektronski ograničena na „samo“ 180 km/h. Pri autorizovanih 130 km/h računajte na nepunih 7 litara potrošnje, a u kombinovanoj vožnji put/autoput i do litre manje.

Nije loše za jedan SUV ove snage s automatskim menjačem, nažalost situacija se komplikuje u gradskoj voznji. Pri jačim  gužvama, kada vam za desetak kilometar treba sat vremena, kreće se između 10-11 lit, odnosno oko 9 lit ukoliko je vožnja koliko toliko podnošljiva. Sve u svemu nakon nepunih 1.000 pređenih kilometara izvukoh se s 7,7 lit u proseku, u povoljnijim uslovima verujem da bi bila niža za 0,5 lit.

Ostaje nam još cena, na domaćem tržištu Duster 1.0 TCe/90 startuje s veoma povoljnih 16.290 evra, no za voženi Journey treba vam 22.990 evra. Uz isti završni nivo (najviši) može se uštedeti čitavih 3.000 evra ukoliko se odluči za nešto slabiju verziju 1.3 TCe/130, s ručnim menjačem, lično verujem da je ova imala znatno bolji odnos uloženo/dobijeno.

Kao što rekoh integralni pogon nije više u ponudi uz benzinski agregat (prevelik nivo emisije štetnog jedinjenja CO2), kome je ovaj neophodan mora posegnuti za dizelom 1.5 BluedCi/115, čija početna cena iznosi 22.190 evra (završni nivo Expression).

Cene su znači i dalje osetno niže nego li kod konkurencije, tipa Škoda Kamiq ili Peugeot 2008, no Duster nema više toliku prednost kao nekada. Uz poslednje poskupljenje za mnoge je postao nedostižan, sva sreća te postoje i jeftiniji modeli kuće, kao što je Sandero, nažalost ne i Jogger, koji je cenovno veoma blizu Dustera, pod uslovom da se uporede isti agregati (dizel i 1.3 TCe kod ovog nisu u ponudi).

Ukoliko za kraj treba izvući nekakav zaključak, nalazim da je poslednje ulepšavanje dobrodošlo, ne i neophodno, posebno jer je time poskupeo, što baš i nije mudro, uzevši u obzir da se radi o modelu koji se nalazi na samom kraju tržišne karijere.

Tekst i slike: Perica Rajković 

	Dobre strane:
	Simpatično osveženje, prijatan i perfomantan agregat, obogaćena oprema, udobno ogibljenje, i dalje niža cena od konkurenata
	Loše strane:
	kvaliet fabrikacije i materijala i dalje u zaostatku za prestižnijim konkurentima, ostarela koncepcija, vozilo na kraju životnog puta, doboši na zadnjim točkovima

(4181)