AR pijaca klasika: Švedski tenk

Volvo je uvek imao reputaciju da je napravljen kao da je tenk. Kroz celu svoju istoriju se retko mogao pohvaliti sa nekim stilom ili snagom, ali zato se znalo da ikada sa njim završite u sudaru, mnogo gore će proći protivnik nego vi.

Takva reputacija nije izgrađena preko noći i Volvu je trebalo dugo godina da stekne onaj kultni status u svetu bezbednosti koji ima do današnjeg dana. Ali ako bi morali da tražimo jedan model koji ga je „zapečetio“, to je svakako bila čuvena Serija 200. Proizvodila se u Evropi od 1974. do 1993. godine, odnosno u Aziji godinu dana duže, i pronašla je preko 2,8 miliona kupaca.

Nije teško zaključiti da je Serija 200 bila naslednik jednog drugog legendarnog Volvoog modela. To je Serija 140, što i nije iznenađenje kada znamo da je oba automobila dizajnirao isti čovek (Jan Vilsgard).

Primerak iz današnje priče je sa američkog tržišta i tako nešto nije teško zaključiti ako pogledamo oblik farova. Ovo je ujedno bila najveća izmena između konfiguracije 244 sa dva kontinenta, pošto je „preko bare“ još uvek vladalo pravilo da dupli farovi ne smeju da budu kompletno prekriveni, a taj zakon će se promeniti tek 1986. godine.

Možemo zaključiti da je Serija 200 izgubila na svom šarmu, ali je bezbednost bila toliko velika da kupcima to i nije baš smetalo. Ono na šta su imali kritike je snaga motora. Iako će švedski proizvođač vozila ponuditi i verzije sa šest cilindara, kao i turbobenzinca, većina njih je na američkom tržištu prodata sa atmosferskim 2,1-litarskim benzincem.

Razvijao je 106 konjskih snaga i maksimalnih 170 Nm obrtnog momenta. Nudio se sa standardnim manuelnim menjačem, ali ovaj konkretni model pruža trostepeni automatik. Fabričke informacije kažu da mu je bilo potrebno 12,2 sekunde da ubrza iz mirovanja do 100 km/h, a maksimalna brzina je iznosila 170 km/h.

Spomenućemo da 244 nikako nije bio pristupačan automobil i koštao je 15.995 dolara ili 57.790 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Automobil koji vidite na priloženim fotografijama je napustio fabriku 1980. godine i danas se nalazi u gradu Tulsa unutar američke savezne države Oklahome. Prešao je tek 28.800 km i mehanički je detaljno osvežen pre tri godine. Nije nešto preterano bogato opremljen, ali se može pohvaliti klima uređajem i šiberom. Sama završna izrada je izuzetno visoka i ne pokazuje oštećena čak ni posle više od četiri decenije.

Nažalost, retko koji Volvo kroz istoriju se smatra poželjnim klasikom, sa izuzetkom naravno sportiste P1800, pa tako i ovaj 244. Vlasnik je dobio dvanaest ponuda od čega je najviša iznosila 9.700 dolara, što je zaista pristupačno za praktično „NOV NOV NOV“ automobil.

Zoran Tomasović

(4684)