Na ovaj način, Korejci su se pozicionirali osetno ispred glavnog rivala i najbližeg pratioca u ovoj oblasti, a on dolazi iz Japana i zove se Toyota Motor Corporation.
Hyundai Motor dakle ispoljava apsolutni dominat u globalnim razmerama, barem kada se priča o obimu prodaje vozila iz segmenta FCEV. Južnokorejci su od januara do septembra ove godine uspeli da otpreme 14,4 hilojada automobila s vodoničnim gorivnim ćelijama, kako su objavili iz istraživačke kuće SNE Research. Toliki obim isporuka vodoničnih automobila je i dalje beznačajan, pa i nije bilo preteško za njih da ostvare tržišno učešće od skoro 59%. Glavna uzdanica Hyundaija je u ovoj tržišnoj niši poznati krosover Nexo, za kojim je uostalom i vladala najveća potražnja.
Hyundai je u uvodnih devet meseci 2022. godine isporučio 8.449 primeraka modela Nexo, što je za četvrtinu bolji skor u odnosu na postignut u istom vremenskom periodu lanjaske godine. Ovaj SUV je posebno ineteresantan i zato što je osoba za upravljačem, njime uspela da bez dopune goriva prevali više od 887 kilometara, što je čak i više od zvanično deklarisane brojke od strane konstruktora iz Azije.
Drugoplasirana Toyota baš zaostaje u odnosu za liderom. Drži ukupno 18,2% udela na tržištu vodoničnih automobila, i to zahvaljući sedanu po imenu Mirai. To je vozilo koje je ušlo u Ginisovu knjigu rekorda pre otprilike trinaest meseci kada je dostiglo autonomiju od skoro 1.360 kilometara, odnosno više nego dvostruko od deklarisane cifre. Međutim, relativno mali broj ih je prodat, a ulogu u tome su svakako imale i tekuće nestašice poluprovodnika koje su dovele do povremenih obustava proizvodnje. Ukupan broj isporučenih Miraija je bio 2.619 komada.
Ostali proizvođači automobila se lagano priključuju takmičenju u vodoničnom segmentu, ali još uvek se ne mogu porediti s glavnim konkurentima. Njihov zbirni udeo ne dostiže još ni 25%. Svojim planovima na ovu temu se ističe i nemački premijum proizvođač BMW koji vodonik vidi delom budućnosti, i u segmentu putničkih vozila, a čak i ruski Aurus želi da ponudi verziju koja bi se oslanjala na ovaj energent.
Ipak, brojne analize koje su sprovele relevantne organizacije i pojedinici, otkrivaju da budućnost vodonika kao energenta leži u drugim segmentima privrede, ali ne i u individualnom transportu. Evo predloga za čitanje: ovde, pa onda ovde i ovde.
AutoRepublika
(161)
