Zanimljivost dana: Model FireSweep je označio kraj za DeSoto

Većina nas koji ne živimo u Sjedinjenim Američkim Državama sigurno nikada nismo čuli za brend DeSoto. A i zašto bismo, s obzirom na činjenicu da je nestao sa tržišta još 1961. godine, i da je tokom svoje kratke istorije uglavnom bio prepakovana konfiguracija drugih modela korporacije Chrysler. Ali, u američkim knjigama ćete ga često pronaći u vezi jedne druge teme, a ona je o tome kako jeftiniji model u potpunosti može da ukalja ime brenda.

DeSoto je osnovan 1928. godine od strane Voltera Krajslera, koji je krenuo da gradi veliku korporaciju nakon dugogodišnjeg rada za brend Buick. Kupio je Maxwell i preimenovao ga u Chrysler, zatim je „stvorio“ Plymouth i DeSoto i na kraju je kupio i Dodge.

Tokom svoje istorije će postojati još jedan brend pod imenom Imperial, ali će većinu vremena zapravo biti model Chrysler. Korporacija je tako pružala za svakoga po nešto. Plymouth se borio sa onim jeftinim brendovima kao što su Ford i Chevrolet, Dodge je imao sportski imidž u klasi sa Pontiacom i Studebakerom, Chrysler je ciljao na Buick i Lincoln kao konkurenciju, a Imperial je trebalo da napadne marke Cadillac i Packard.

Gde je to ostavilo DeSoto? U neku „zlatnu sredinu“ jeftinijih premijum vozila gde je dominirao Oldsmobile, a tu smo mogli da vidimo i Mercury, Hudson i mnoge druge. DeSoto će zabeležiti najbolju prodaju 1950. godine kada je isporučeno 136.203 primerka. Pet godina kasnije, kada su svi proizvođači beležeili rekordne prodajne rezultate, DeSoto je jedva prelazio brojku od sto hiljada jedinica i odluka pada da se ponudi jeftiniji model.

Njegovi čelnici su se nadali da bi mogli da ponove uspeh Cadillaca koji je tokom tridesetih godina prošlog veka imao jeftiniji podbrend La Salle i poslovao je veoma pozitivno.

DeSoto dodaje model FireSweep u ponudu 1957. godine i on se razlikovao od ostalih automobila ovog brenda po jednom značajnom detalju. Naime, DeSoto je ranije delio Chryslerovu platformu dok je FireSweep pozajmio od značajno jeftinijeg brenda Dodgea. Dok razlike u dimenzijama gotovo i da nije bilo (Dodgeova šasija je bila za desetak centimetara kraća), između njih je postojala velika distinkcija na temu udobnosti, tišine i generalno ponašanja na putu. Chrysler je naravno luksuzni brend dok je Dodge firma sa mladalačkim imidžom i samim tim su dve marke privlačile potpuno drugačiju grupu kupaca.

FireSweep je takođe imao i Dodgeovu mehaniku. Tokom 1957. godine to je označilo da ga je pokretao benzinac sa osam cilindara radne zapremine 325 kubnih inča (5,3 litre). Mogao se dobiti u konfiguracijama sa 245 i 260 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača. Ali za korporaciju Chrysler mehanika je bila u drugom planu te godine.

Ono što nas je sve oduševilo jeste novi prelepi dizajn čuvenog Virdžila Esknera nazvan „Forward Look“. I dan-danas se smatra kultnim i jednim od najlepših koje je američka automobilska škola imala da ponudi, a u poređenju sa njim svaki model iz General Motorsa i Forda je delovao zastarelo.

Dugačke i niske linije, dosta hroma i naravno veliki rep su detalji po kojima sigurno pamtimo korporaciju Chrysler, a spomenute 1957. godine je proglašen za automobil godine po izboru uglednog magazina Motor Trend. Enterijer je bio jednako revolucionaran, posebno u vezi menjača gde nije postojala tradicionalna ručica, već dugmići za svaku komandu. FireSweep se inače nudio kao limuzina, kupe i karavan za šest i devet putnika, a najpopularniji od njih je bio kupe. Za njega je bilo potrebno izdvojiti 2.836 dolara ili 29.900 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Prodaja DeSotoa je dostigla brojku od 126.514 primeraka 1957. godine, od čega je polovina otpala na FireSweep, ali naredne godine, Sjedinjene Američke Države pogađa velika recesija i prodaja pada na samo 49.445 jedinica. Brend se nikada nije oporavio i tiho je povučen sa tržišta nakon 1961. godine. Njegovu poziciju su popunili razni modeli Dodgea i Chryslera, a spomenućemo da se osim domaćeg tržišta takođe prodavao u Južnoj Americi i Australiji.

I da li je onda FireSweep spasio ili sahranio DeSoto? Pa zapravo uradio je – oboje. Njegov slučaj se često poredi sa Packardom 120, kada je ovaj premijum brend odlučio da predstavi jeftiniji model da konkuriše Buicku umesto da nastavi da se tradicionalno bori protiv Cadillaca. To mu je omogućilo da privremeno privuče nove kupce, ali je na duži period oštetilo reputaciju i uvelo marku u stečaj.

Takođe moramo da kažemo da su se u periodu kasnih pedesetih godina prošlog veka izdvajali samo giganti, dok su oni manji proizvođači nestajali jedan po jedan. Istina, DeSoto je iza sebe imao korporaciju Chrysler, koja je tada bila drugi najveći proizvođač na svetu, ali je ovaj brend uvek poslovao najlošije i pitanje nije bilo pitanje „hoće li biti ugašen“ već samo „kada će se to desiti“.

Priča ipak ima pozitivan kraj za sve one kolekcionare koji bi da se razlikuju. Primera radi, vozilo sa priloženih fotografija pripada vlasniku koji je originalno želeo Plymouth Fury, a onda zaključio da može da kupi DeSoto FireSweet za petinu njegove cene. A ko ga ne bi poželeo?

Zoran Tomasović

(356)