AR pijaca klasika: Mišićavko skockan na stazu

Sigurno ste čuli onu legendarnu priču o tome kako su američki automobili brzi samo na pravcu dok u prvoj krivini obavezno završavaju u jarku. Takvo verovanje je nastalo tokom šezdesetih godina prošlog veka kada su američkim putevima dominirali takozvani mišićavi automobili i nije daleko od istine, pošto su pružali veliku snagu i krutu osovinu.

Kada znamo da su takođe bili relativno pristupačni i da ih je uglavnom vozila mlađarija, onda na značaju dobija saznanje da bi kombinacija ovih karakteristika zaista rezultirala u velikom broju sudara i sličnih ishoda.

Ali, s vremena na vreme bi se pojavio model koji bi prkosio svim onim verovanjima za koje smo mislili da su istinita. U slučaju Forda Mustanga, to je model po imenu Boss 302 i u originalnom izdanju je bio deo ponude američkog proizvođača vozila samo 1969. i 1970. godine.

Napravljen je da povrati titulu u tadašnjem šampionatu Trans Am, nakon ubedljive dominacije novog Chevroleta Camaroa Z28. Zanimljivo je da je njegov otac čovek po imenu Leri Šinoda, koji je prethodno radio za General Motors i bio zaslužan za baš spomenuti Camaro Z28.

Serija Trans Am je ograničavala zapreminu motora na 305 kubnih inča (5,0 litara), a Boss 302 je imao nešto manju od limitirane radne zapremine, i ona je iznosila 302 kubna inča (takođe 5,0 litara). Razvijao je 290 „konja“ i najviših 390 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.

Ono što ga je razlikovalo od većine američkih motora iz navedenog perioda je  to što je snagu razvijao na relativno visokih 6.150 obrtaja. Posebna pažnja je posvećena na sistem ogibljenja i kočnice, pošto je Trans Am vožen na krivudavim stazama i s pravom ga mnogi smatraju za automobil s najboljim pakovanjem iz šezdesetih godina prošlog veka. Spomenućemo da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 6,9 sekundi, ali kao što smo spomenuli, sirova snaga i pravac su bili u drugom planu.

Da bi homologovao Boss 302 za takmičenje, Ford je morao da proizvede određeni broj drumskih jedinica. Zaustavio se na cifri od 1.628 primeraka u 1969. godini, odnosno 7.013 jedinica godinu dana kasnije, po početnoj ceni od 3.720 američkih dolara (oko 28.395 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Ford je uspeo u svom planu pošto se Boss 302 pohvalio šampionskom titulom u sezoni voženoj 1970. godine.

Primerak iz današnje priče je iz 1970. godine, što nam govori da je češći od godinu dana starijeg rođaka, a pri tom i manje popularan među kolekcionarima. Originalno je prodat preko izložbeno-prodajnog salona Mark Twain Motors u gradu Vejnsvil unutar američke savezne države Mizuri, a trenutno je u Koloradu.

Prošao je kroz detaljan proces restauracije početkom devedesetih godina i iako na satu stoji brojka od 67 hiljada milja (oko 107 hiljada kilometara), tokom poslednjih tridesetak godina je vožen tek oko pet hiljada kilometara. Kako je njegova glavna svrha bila vožnja na stazi, tako se Boss 302 ne može pohvaliti s mnogo opreme, već omogućava vlasniku da uživa u zvuku motora i samom vozačkom utisku.

Posle deset dana aukcije i čak 29 ponuda, najviša je iznosila 61 hiljadu dolara.

AutoRepublika

(207)