AR pijaca klasika: Ferrari Testarossa – uvek u senci velikog sportiste F40

Osamdesete godine prošlog veka je obeželila jedna velika kulturna revolucija u Sjedinjenim Američkim Državama, barem kada je reč o automobilskom svetu. Posle dugo godina naftnih kriza i strogih zakona povodom emisija izduvnih gasova, odjednom je mladalački ukus postao popularan i generalno kul.

Tome su prethodile promene u samom načinu života, kao recimo podatak da je sve veći broj mlađarije pohađao fakultete i bio u stanju da priuštu skupocene automobile. Odjednom više nije bilo kul voziti Cadillaca ili Lincolna, već BMW-a, Porschea i slične modele. A ako ste želeli da se pokažete u najboljem svetlu, onda bi vaš izbor bio Lamborghini Countach, Ferrari F40 ili Porsche 959.

To ne znači da su oni drugi bili loši, već jednostavno da su bili u njihovoj senci, a sličan zaključak možemo da donesemo i na račun ostalih modela iz iste firme. Uzmimo za primer Ferrari Testarossu. Sa karijerom dugačkom čak trinaest godina, i s čak 9.939 proizvedenih primeraka (u svoje vreme je bio najprodavaniji Ferrari u istoriji), trebalo bi da uživa u statusu legende.

Čak ga je i Don Džonson vozio u čuvenoj seriji „Miami Vice“, ali na kraju dana, modeli ovog slavnog italijanskog proizvođača vozila iz osamdesetih godina se dele na F40 i na sve ostale.

Ipak ne možemo da ne primetimo sve veći broj Testarossa u oglasima, pa definitivno i taj model zaslužuje svoju priču. Ovaj automobil je debitovao kao zamena za kritikovani 512 BBi, na kog su se mnogi žalili da je imao problema sa vrućinom u kabini i nedostatkom prtljažnika.

Testarossa je značajno dobila na dimenzijama u poređenju s modelom 512 BBi, a ono što je oduševilo javnost jeste njegov prelepi stil. Kako i ne bi bio atraktivan kada je dizajnirala čuvena kuća Pininfarina, a posebnu pažnju su privukli bočni otvori za hlađenje motora. Testarossa je takođe bila značajno aerodinamičnija nego glavni konkurent Lamborghini Countach.

Ferrari naravno ne bi bio Ferrari bez moćnog motora sa dvanaest cilindara. Zavisno od tržišta je razvijao između 365 i 385 konjskih snaga iz radne zapremine 4,9 litara, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 5,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 280 km/h. Za takvo zadovoljstvo je krajem osamdesetih godina bilo potrebno izdvojiti 134 hiljada američkih dolara, što iznosi 335.595 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnje priče je proizveden 1988. godine i do sada je prešao tek 32 hiljade kilometara. Poslednje tri decenije je proveo u gradu Las Vegas unutar američke savezne države Nevade, a prethodno je bio registrovan i u Masačusetsu i u Kaliforniji. U oglasu se ne navodi previše pojedinosti o njegovoj istoriji, već samo da je enterijer u besprekornom stanju, dok su tokom proteklih godina rešeni sitni mehanički problemi.

To se posebno odnosi na elektroniku nakon što je otkriveno da je miš prouzrokovao štetu, u periodu kada je Testarossa bila u zimskom snu. Osim toga ovaj Ferrari izgleda kao da je juče napustio fabriku.

Do kraja aukcije je ostalo još dva dana, a trenutno najviša od sedam ponuda iznosi 80 hiljada američkih dolara. Možda Testarossa nikada neće dostići slavu svog brata F40 (doduše, teško da će ijedan drugi automobil), ali barem tokom kratkog perioda, detektiv Soni Kroket i njegov beli Ferrari su zapalili televizijske ekrane zahvaljujući seriji „Poroci Majamija“.

Zoran Tomasović

(895)