AR pijaca klasika: Fića iz Kalifornije

Zastava 750/850, ili kako je u našem narodu poznatiji pod nadimkom Fića, je velika legenda nekadašnje jugoslovenske automobilske industrije. Daleko od toga da smo imali neke velike ikone na četiri točka, ali Fića je bio taj koji je omogućio prosečnom građaninu na Balkanu da poseduje sopstveni automobil za svakodnevnu upotrebu.

Takođe nije bio ni prvi model koji je Zastava proizvodila, pošto su se ranije sklapali modeli Willys Jeep i Fiat 1400, 1100B i Campagnola. Nije bio ni najpopularniji, pošto ga je kasnije nadmašio popularni Stojadin, ali je ipak od 1955. do 1985. godine pronašao 923.487 kupaca.

Fića je naravno bio italijanski Fiat 600 od kog je Zastava kupila licencu, a proizvodio se u dve generacije. Ona prva je bila poznata kao Zastava 750 i pružala je motor radne zapremine 767 kubika sa 25 i 30 konjskih snaga. Tokom 1980. godine je debitovala i Zastava 850 sa većim motorom radne zapremine 843 kubika sa 32 konjske snage. Sve tri verzije su se paralelno proizvodile.

U oba slučaja snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Najpopularnije konfiguracije Fiće su one proizvedene pre 1969. godine koje pružaju takozvana kontraš vrata.

Zastava je bila samo jedna od firmi koja je kupila licencu od Fiata za ovog mališu. Španski Seat i nemački Neckar su dominirali na Starom kontinentu, dok se proizvodnja u Južnoj Americi odvijala u Čileu, Kolumbiji i Urugvaju. Na kraju dana, Zastavi je pripala ta čast da napravi najviše Fića izvan Italije. Najpopularnija godina za našeg mališu je bila 1980. kada je debitovala spomenuta Zastava 850. Omogućavala je maksimalnu brzinu od 125 km/h, a te godine je isporučeno preko 57 hiljada primeraka.

Istorijske knjige kažu da je kompanija iz Kragujevca prodavala svoje automobile u 78 država širom sveta, ali sa izuzetkom Yuga nam ne daje konkretne detalje. Sasvim je sigurno da je Fića ostao najpopularniji na prostorima bivše Jugoslavije, i da se nikada nije izvozio u Sjedinjene Američke Države.

Samim tim je sasvim čudno da ga pronađemo u Kaliforniji, odakle potiče primerak koji vidite na priloženim fotografijama. Proizveden je 1980. godine i pruža stariji i manje poželjan od dva motora. Fabričke informacije kažu da mu je bilo potrebno 54 sekunde da ubrza iz mirovanja do 100 km/h, a maksimalna brzina je iznosila 110 km/h.

U samom oglasu se ne navodi mnogo detalja, osim onoga da je uvezen u Ameriku iz Hrvatske pre četiri godine i da se trenutno nalazi u gradu Kosta Mesa. Prešao je 41 hiljadu kilometara, i u prošlosti je dobio novu boju i osveženje motora. Nismo sigurni koja mu je originalna boja bila, a navodi se da su ugrađeni i novi hromirani retrovizori i branici. Enterijer je uglavnom u originalnom stanju sa izuzetnom sedišta.

Vlasnik je dobio 37 ponuda od čega je najviša iznosila jedanaest hiljada američkih dolara. Nije svakako preterano visoka cifra, ali kada znamo da Jenkiji nikako ne vole male automobile, sasvim je i očekivana.

Kako bilo, jedan kupac je dobio zaista unikantan model, onaj kog sigurno većina Amerikanaca neće prepoznati na ulicama, a takva posebnost je ipak veoma bitna.

Zoran Tomasović

(1943)