Da li je i zašto je eventualno bitna veličina volana?
Brojni faktori utiču na dozu komfora koju moderni automobil nudi. Kreću se recimo od ispravno izabranih pneumatika pa dobacuju sve do kvaliteta zvučne izolacije vozila. Veoma je važno uspostaviti odličan odnos između dinamčkih osobina, mekano podešenog oslanjanja, mogućeg zasićenja, dobre organizacije enterijera i naravno, lagodnog upravljanja, sve u cilju „bestrzajnog“ i višečasovnog aktivnog, kontinualnog vozačkog iskustva.
Da, kako rekosmo, od izuzetne važnosti su sistem upravljanja i to kako se automobil vozi. U tom duhu je bitno i koje je veličine upravljač, a lepo bi bilo da to svaki vozač i razume. Upravo u tom duhu smo i doneli ovaj članak, u želji da naglasimo koliko i zašto je bitna veličina obruča upravljača na vašem vozilu.
Kao i drugde, i u automobilu „sve zavisi od svega“! Dakle, upravljanje vozilom je kombinacija i prav ravnoteža između tehnologije, raznih mehanizama, komponenti vešanja, guma, veštine vozača i, naravno, veličine i oblika volana. Štaviše, od posebne su važnosti dimenzije obruča upravljača.
Savremeni automobili koji dođu odmah iz fabrike su opremljeni prilično udobnim volanom, po više osnova. Glatko „krofnasti“ volani su sve ređi. U modi upravljači sa anatomskim linijama, skraćeni, to jest zasečeni upravljači na sve moguće načine i, naravno, u obliku kruga različitih veličina.
Ali u stvari, ispostavlja se da nisu sva dizajnerska i anatomska rešenja dobra. Isti volani skraćeni odozdo ili odozgo pokazuju se kao izuzetno nezgodni prilikom manevrisanja na uskim parkiralištima, gde se volani najobičnijeg okruglog oblika, čak i bez anatomskih zona u oblastima prijanjanja dlanova vozač, pokazuju mnogo pogodnijim. Pride, nisu sve veličine odgovarajuće s aspekta ergonomske analize.
Neki vlasnici automobila – bilo iz hira, bilo u potrazi za spektakularnim unutrašnjim svetom svog automobila – bez oklevanja, i što je najvažnije, bez obzira na proračune inženjera, izbacuju stari okrugli obruč upravljača i postavljaju volan manjeg, a ponekad i većeg prečnika. Šta bi ovde moglo biti rizično?
Pa da započnimo s činjenicom da prava veličina volana apsolutno i definitivno utiče na doživljaj udobnosti vožnje. Da li koristite manji obruč upravljača? U slučaju afirmativnog odgovora, budite spremni na to da ćete morati da uložite više truda zarad upravljanja vozilom. Ova promena se posebno oseća na „ljutim mašinama“ bez servo upravljača.
S druge strane, šta ako ste izabrali veći volan” Pa nemojte se onda buniti što se iza njega ne vidi deo komandne table, a kada ga rotirate, ili pak malo niže spustite, što je uobičajena opcija na modernim četvorotočkašima, onda vam trlja noge.
Optimalna veličina obruča upravljača putničkog automobila s hidrauličnim ili elektro potpomognutim sistemo upravljanja podrazumeva obim od 32 do 33 centimetra. Zahvaljujući takvom izboru, vožnja ne postaje dosadna, niti dolazi do bespotrebnog trošenja energije i, što je najvažnije, automobil ne gubi na lakoći kontrolisanja.
Pa, dobro, sada pogledajmo približni raspon veličina volana. U kakvim sve veličinama je moguće nabaviti obruč upravljača putničkog vozila. Ako bismo sledeli analogiju označavanja garderobe, da kažemo da je veličina „S“ najmanja i da se vezuje za sportske volane. Prečnik takve jedinice je na nivou od 31 do 37 centimetra. Zatim dolazi veličina „M“, prečnika od 37 do 38 cm. Ovo je standardna veličina za automobile.
Prečnik od 38 do 42 cm je nestandardan, što je prilično uobičajeno u masovno montiranim putničkim automobilima. Za krosovere i SUV-ove, standardom se može smatrati veličina „XL“ sa prečnikom kruga volana od 42, pa i 43 centimetra. Na kamione se ugrađuju džinovi tipa „XXL“ i „XXXL“. Njihov prečnik doseže 47, pa i celih 49 centimetara.
Međutim, u praksi smo nailazili na jedinice volana koje su mnogo manje, i koje se nikako ne uklapaju u ovu opšteprihvaćenu tabelu veličina. Inače, pri izboru obruča upravljača treba uzeti u obzir još jedan parametar – odlazak. Da biste bili jasniji, morate da pogledate volan sa strane obruča, i to odozgo. I odmah ćete primetiti da centar volana nije u istoj ravni sa obodom.
Ova razlika u udaljenosti je značajna. Trebalo bi da sve bude osmišljeno tako da lopatice i kontrolne poluge za sisteme vozila smeštene ispod volana budu na dohvat ruke vozaču. Prevelik prepust znači da se morate istegnuti. S druge strane, ako je prepust premali, te iste poluge će vam smetati. Optimalni domet se smatra rastojanjem od 3,7 do 5,08 centimetara. Slična priča važi i za multifunkcionalni volan, onaj na čijim su samim kracima smešteni razni tasteri (tempomata, kontrole muzičkog uređaja i slično).
Generalno govoreći, volan se bira na isti način kao što se pristupa izboru odeće. Dakle, isprobavanje je važno. Naravno, pored dimenzija, moraju se uzeti u obzir i drugi parametri, kao što su: materijal kojim je volan presvučen, broj krakova ili paoka (pri čemu se tri smatraju sportskim rešenjem i posebno su privlačna), vrsta i način manipulacije obruča upravljača, kao i prisustvo kontrole jedinice i vazdušni jastuci na volanu.
Za kraj da navedemo da se veličina volana, što će reći prečnik, do 38 centimetara smatra možda i idealnom, ako pričamo o putničkim automobilima.
AutoRepublika
(2508)
Osim promera, meni je bitna i „debljina obruča“ volana. Nekada mi je bio sasvim ok i tanak volan (kao sa lade od pre 30-40 godina), ali, oni „mesnatiji“ su mi odavno ugodniji. A za gradske uslove, jačina servo asistencije mi je isto bitna stvar za ugodnost. Ona City funkcija ( koju ima i Fiat ) mi je fantazija, jer pri manevrima bukvalno jednim prstom okrećeš volan ( a sistem ojačane asistencije se sam isključi pri iole većoj brzini i sam pojača kada usporiš, tako da opasnosti nema). Kod Fiata me baš oduševljava i što je potrebna sila za šaltanje brzina… Pročitaj više »
Mislim da će te Iznogud uzeti za kuma, kad se sljedeći put bide ženio 😉😂🤣
😁joj stipu me, bol boluje Latifaga ,a ne ono je bilo put putuje…🤮🤮🤮🤯
Precnik volana, njegova debljina, nagib, odstojanje od tela vozaca, dejstvo servo uredjaja, pozicija komandi na stubu volana, vidljivost instrumenata kroz volan, airbag, itd. itd. sve su to elementi aktivne (brzina i tacnost reakcije vozaca) i pasivne bezbednosti (zastita vozaca pri sudaru). Svi ovi parametri obuhvaceni su jednom naukom – ergonomijom. Ergonomija je iskustvena nauka kod koje se saznanja dobijaju kroz laboratorijska ispitivanja simbioze covek – masina. Tu nema formula vec ogromna kolicina statistickih podataka iz kojih se ekstrahiraju prosecne vrednosti. Rezultati ovih ispitivanja su fabricka tajna – svako moze da prekopira ergonomiju mesta vozaca u jednom BMWu ali nikada nece… Pročitaj više »
Ima kako nema formula, imaš kružnicu Muftića,itd, puno sam sad bolestan da bih objasnjavao.
A šta je tebi opet? Zar nisi koronu skoro pregazio?
Ne znam šta je, proljev, povraćanje, ne izlazim iz biroa. Samo mjaučem.
Jedino inženjeri Pežoa nisu čuli za tu disciplinu, njima je ergonomija potpuno strana.
Dok moj stari BeMWe, kocka, ima ergonomiju da ne zamara ni posle 10 sati vožnje.
Tu ima istine! Sta je pravi razlog za losu ergonomiju mozemo samo da nagadjamo. Primer: od 2015 godine imamo jedan Citroen C5. Veliki i udoban auto. Medjutim za sve ovo vreme nisam uspeo da pronadjem poziciju za volanom koja bi mi bila sasvim udobna! Krajem 2019 godine kupio sam VW T-Roc. Svoju idealnu poziciju pronasao sam za 2-3 minuta.
Kupio si T-Roc?Uh jesi mi pao u očima?😅
Vec imamo jednu luksuznu limuzinu, Citroen C5, jos jedna nam ne treba. T-Roc je dovoljno mali za grad a dovoljno udoban za duga putovanja. Vise mi ne treba. 🙂
Često sam sebi postavljao pitanje kako je „Propeleru“pošlo za rukom tolike godine biti u vrhu kod ove discipline?
Ovo je dopuna mog komentara. Kvalitet ergonomije u jednom automobilu zavisi od sledecih faktora: – Sta je specijalista za ergonomiju ucio. – Koliko ima osecaja za tu nauku. – Sta su ciljevi njegove ergonomije. Teorijska osnova Na masinskom fakultetu u Minhenu nalazi se odsek za ergonomiju. Studenti ovog odseka 5 godina uce skoro iskljucivo ergonomiju. Zbog primene ergonomije u vozilima uce i nesto o konstrukciji vozila ali u znatno manjoj meri nego ostali vozilasi . U BMWu sam imao kontakt sa njihovim odelenjem za ergonomiju – primaju iskljucivo diplomirane ergonome! Selekcija mladih strucnjaka je rigorozna – posle 1 do 3… Pročitaj više »
A šta rade ova četvorica od petorice ergonomičara koji ne ostanu na poslu…?
Odu u Pežo i Fiat.
I Fiat u medjuvremenu prešao na i-Cocpit?
Ili na „kontra cajgere“ kao BMW ?
Imamo u firmi 307 i 500L. Vozio oba više puta, duže relacije. Osim što su, meni, sedišta premekana i bez bočne potpore, posebno Fiat 500L, nisam uspeo nijednom da nađem poziciju sedenja koja ne zamara. Jednostavno im nedostaje malo magije koju kod Opela bez greške nadjem. BMW je krojen po meni, sve mi je iz prve taman. Davno s hteo da kupim Fiat Cromu, nudila je odličan odnos opreme i prostora za male novce, ali je pozicija sedenja neprirodna. Dakle, nema veze sa kontra cajgerima, taj BMW neće gledati moje dvorište, niti i-Cockpit. Jednostavno, kada sednem pedale i volan moraju… Pročitaj više »
Šta ima pet godina da uče? Sjećam se kad smo na FSB utemeljili katedru za ergonomiju, čiji je pročelnik bio upravo rahmetli Osman Muftić, i onda to njegovo revolucionarno otkriće, kružnica Muftića – kad sam mu ja rekao : što se čudi, pa zar nije čuo: i Mi smo ga stvorili u skladu najljepšem. Uh, baš mi je muka…
Da li je iko razmišljao kako se nekad određivala veličina volana o od čega je ista zavisila?
I šta je još bitno kod volana, sem veličine?
Evo recimo….. Broj obrtaja volana, pun levo – desnom to jeste redukcija mehanizma upravljanja.
I u kakvoj vezi je ta „redukcija“ sa veličinom volana, i od čega izbor zavisi? I gde je šta bitno – bitnije?
🙂
A kako danas stoje stvari, o što?
😉
Da li je neko razmisljao – naravno, inzinjeri! Nekada, kada je servouredjaj na volanu bio luksuz, inzinjeri su morali da traze optimalni kompromis izmedju redukcije upravljackog prenosnika i precnika volana. Veca redukcija i veci precnik volana traze manju silu na volanu ali zato veci broj okretaja volana, sto usporava reakcije vozaca. Danas je sila na volanu ogranicena zakonom tako da i zene mogu bezbedno da voze. Ali time problem upravljanja jos nije sasvim resen! Ogranicili smo silu i broj okretaja ali ostaje jos jedan vazan faktor – osecaj kolovoza. Servouredjaj ne sme da funkcionise kao filter koji eliminise osecaj kolovoza!… Pročitaj više »