Sedmogodišnje iskustvo s BMW-om X5: Bolji od nekretnine…

BMW 25d xDrive u prvih 95 hiljada km me je naučio da praštam

BMW X5 sam pazario u maju 2015. godine. Vozilo je bilo proizvedeno godinu ranije, a pre nekoliko dana sam saznao i tačan datum proizvodnje: 25. jun 2014. Ushićenje je bilo veliko, nisam znao šta da očekujem i prvi utisci iz vožnje, i o kvalitetu izrade prestižnog krosvera su bili bajni. Uostalom, sve dileme s kojima sam se suočio u procesu izbora vozila, kao iskustva u prvih par hiljada prevaljenih kilometara, opisao sam u (uporednom) testu „Zašto sam kupio BMW X5, a ne X6“.

Tada je BMW X5 predstavljao perjanicu bavarske game s povišenim odstojanjem od tla i, ne računajući nepraktični kupeoliki X6 od kupovine nisam odustao, iako mi se tražena suma od oko 79.500 evra činila povisokom. Danas najveći SUV u gami BMW-a, X7 (na donjoj fotografiji) košta debelo iznad stotinu hiljada evra, a uskoro će kupcima biti ponuđen još i veći XM, i naravno još i osetno skuplji.

Da sam tada znao da će veoma brzo nakon kupovine, X5 postati češći prizor na ulicama nego omraženi predsednik Vučić na televiziji, i da će pasti duboko u zonu „mediokritet modela“ BMW-a, izvesno je da ga ne bih uzeo u razmatranje prilikom procene osnovanosti konverzije tolike sume novca, u lim na točkovima. Neki bi ovo doživeli izdajom od strane proizvođača, sigurno sam i ja među njima. Osećaj je posebno pojačan time što je životni vek vozila nanajavljeno skraćen sa sedam, nekih četiri i po godine.

Uz novi automobil je u paketu došla i produžena četvorogodišnja garancija ili u trajanju od prevaljenih, čini mi se sto hiljada kilometara, i od svih opcionala kojim je oplemenjen novi ljubimac, ovaj se u praksi ispostavio najdragocenijim. Otkud to?

Pa lista razloga je podugačka. Naime, već posle dvadesetak hiljada kilometara se pokazalo da je šav na koži kojom je obložen volan popustio, pa je usledila reklamacija i proizvođač je to veoma brzo prihvatio i moj novi BMW je dobio još noviji obruč upravljača. Nije mi toliko smetalo, ali rekoh hajde, ako sam platio „premijum kvalitet“, red je i da ga dobijem.

Zatim je nastupilo iznenađenje kada sam obavešten da na nekih četrdeset hiljada prevaljenih kilometara moram da zamenim diskove i pločice na prednjim točkovima, što mi je zvučalo više nego dvostruko brže od pesimističkih očekivanja. Ali, to ne mari, cena je bila pravi šok. Za desetak kilograma metala sa zamenom sam platio koji dinar manje od stotinak hiljada. Recimo da su se za taj novac mogla kupiti, na primer dva laptopa… Istina, ovde se radilo o dva (prednja) točka, pa i ima nekog smisla.

Samo što su zamenjeni diskovi, čudni zvuci iz prednjeg trapa su počeli da ponovo kvare harmoniju jedinstva s ultimativnom vozačkom mašinom. Ponovo u servis, zajednička probna vožnja s profesionalcem iz ovlašćenog servisnog centra i reklamacija je u trenutku priznata. Nismo morali da se vozimo dalje od izlazno-ulazne rampe s placa distributera.

Maleroznim su se pokazala oba oscilirajuća ramena i ja sam relativno brzo dobio svoj automobil nazad. Mislim da sam par dana čekao na rezervne delove, možda nekih sedam ili deset, ne držite me za reč, ali dani brzo lete kada znate da imate BMW.

Neposredno potom, sreću su počele da kvare kožne presvlake na vozačevom sedištu i drveni umeci na centralnoj konzoli i na središnjem tunelu. Koža je delovala umorno kao da je pred penzijom, a X5 je u realnosti prevalio i manje od pedeset hiljada kilometara. To su bile nekakve ogrebotine nastale usled mog običaja da vozim u pantalonama, umesto jednostavno u pamučnim gaćama. Verujem da bi lanene gaće bile takođe odobrene od strane odeljenja BMW-a za upravljanje kvalitetom upotrebeljenih materijala.

Neretko su to bile i farmerke od tvrđeg teksasa, pa i nije bilo čudno što se kože izlizala. Međutim, nisam uspeo da razumem zašto reljefno drvo izgleda tako potrošeno, kada ga pazim i mazim od prvog dana. Uostalom kao i ceo automobil.

Opet pravac u servis, reklamacija, odobrenje proizvođača za presvlake na sedištu, i dok dlanom o dlan, tačnije dok proleteše nekoliko meseci (možda i cela godina – zaboravih), stigla je nova presvlaka, i od 65 hiljada kilometara, moj više ne tako novi BMW je dobio posve novu odoru za vozačko sedište. Upravo tada, proleća 2019. godine je i istekla garancija.

Nije prošlo ni par meseci od tada, novi kvar! Sada je crkla nekakva „peta dizna“ čija je popravka koštala blizu sedamdeset hiljada dinara, ali proizvođač i distributer su se pokazali ljudima širokog srca, pa su prihvatili da o svom trošku saniraju 70% „finansijskih formalnosti“ u vezi popravke.

Moje je bilo samo da dovezem automobil, strpim se bez njega nekoliko dana, vratim se kući kako znam i umem (uglavnom peške jačajući organizam i smirujući unutrašnje nemire povodom BMW-a koji se brže pokvari nego odleđeni bakalar na Suncu), a onda isto to i u suprotnom smeru, onda kada je vozilo bilo popravljeno. Jasno, uz plaćanje 30% cene popravke, što sam je negde u svom mozgu i procesuirao kao, verovatno realnu tržišnu kompenzaciju za sanaciju novog kvara.

Zaboravih da pomenem da mi je u garanciji, o trošku proizvođača, zamenjena i lajsna na pragu suvozačevih vrata, a koja se dezintegrisala od karoserije, jer je na nju aplicirano nedovoljno lepka u fabrici. Ovo je završeno dok dlanom o dlan, i nisam morao da se besplatno, zapravo o svom trošku – a krivicom dragog Boga, vraćam kući bez kola, gubeći svoje vreme koje inače moja firma fakturiše klijentima malo skuplje nego ovlašćeni servis za rad svojih majstora.

Taman kada je sve to prošlo, desio se još jedan mali peh zbog kog sam bio srećan. BMW X5 se pokvario, ali je popravka koštala divnih osam hiljada dinara, neka plastična klapna uz motor je stradala. Sa zadovoljstvom sam platio popravku, isto kao i zamenu ulja u menjaču na 90 hiljada prevaljenih kilometara, iako proizvođač automobila preporučuje da se to ne čini, za razliku od konstruktora tog menjača, kompanije ZF koja svakako savetuje zamenu ulja. Koštalo je 86 hiljada dinara.

Nakon što su se istutnjale ove „dečije bolesti“ usledila je i poslednja, nešto ozbiljnija. Na 93 ili 94 hiljada kilometara se prvi put na kompjuteru pojavila poruka „Drive Train Fault“ i da su mi performanse vozila ograničene. Srećom, čim se automobil zagrejao, poruka je nestala i nije se pojavljivala nekoliko nedelja, a onda još jednom isti scenario, pa u toj nedelji još jedared. Pravac kod najboljih drugara, opet u servis!

Prvog dana smo saznali da je u pitanju „gornja turbina“, ali za konačnu dijagnozu je bilo neophodno da se majstori i detaljno vizuelno upoznaju sa situacijom, što su bili u moći da učine tek za dva dana. Dotle, X5 leži na placu, funkcionalan i razigran kao rečnik Tome Mone ili poluusmene Ane. Tada smo shvatili da je otišlo nekakvo crevo (28 hiljada dinara) koje vodi od predhladnjaka do usisne grane, a onda i da je manja turbina oštećena i da je zamena nužna. Ceh 225 hiljada dinara.

Neizbežan je osećaj turbulencije u utrobi na ovakvu spoznaju, ali sam imao burnija iskustva s idejom BMW-a o inteligenciji kupaca, onda kada sam na drugom bavarskom ljubimcu (BMW 420i Cabrio) platio plastično kućište retrovizora više od 700 evra, pa mi je ovih nekih bezmalo dve hiljade evra za turbinu i sijaset pratećih komponenti, zvučalo još i razumno. To sam i očekivao, ali ne pre nego X5 u nogama prikupi nekih 200 do 250 hiljada kilometara. Dakle, do tri puta više nego što je to i bio slučaj.

Tekst sam pisao u fazama, prema naletima inspiracije i kako su se događaji smenjivali, pa je ovaj pasus ovde umetnut zahvaljujući tekućim dešavanjima. Naime, u onom „neovlašćenom i diskreditovanom“ servisu gde je završio X5 (Shop Invest) nakon inicijalne hospitalizacije i dijagnoze u ovlašćenom gnezdu, a u nemogućnosti da licencirani stručnjaci dalje reaguju u narednih desetak (a verovatno i više dana, zbog nužnog čekanja na rezervne delove iz Nemačke), su začudo imali pristup jednom crevu koje je bilo nužno zameniti.

Naravno, za tri puta nižu cenu su ugradili ono „kao neoriginalno, ali nemačke proizvodnje“ (kao da BMW proizvodi komponente, pa su one originalne). Međutim problem nije iščezao, pa smo svi mislili da je neophodno i zameniti suspektnu turbinu. Ali, delovalo je da nije.

Kada su majstori u Shop Investu pristupili turbini, shvatili su da se „rascvetalo“ vakum crevo koje su odmah zamenili, a na osnovu onog što su videli, kazali su mi da turbina nije nikada skidana, odnosno da su šrafovi jedini put zavrnuti još u fabrici. Drugim rečima, kazali su mi da majstori u ovlašćenom servisu nisu ni mogli da vide da je turbina načeta, jer lopatice nisu dostupne oku bez skidanja (nedotaknutih) šrafova.

Ne mislim da je ovo bila neka zla namera ljudi u ovlašćenom servisu, niti da su pokušali da mi prodaju nešto što mi ne treba, naprotiv pre će biti da je neki nesporazum, što se kao tako i ispostavilo jer kako rekoše, i bez skidanja su mogli da vide da lopatice nisu bez lufta. Kako bilo, X5 ponovo leti, a problem je saniran, umesto za zastrašujućih 225 hiljada dinara, za svega 18,5 hiljada. Sreća je potrajala samo nedelju dana kada se u istom scenariju kao i ranije, na komandnoj tabli nije pojavila ista poruke „Drive Train Fault“. Dosta je bilo gubljenja vremena, plati šta moraš i pamet u glavu.

Ovde je bitno napomenuti da sam razumeo da niko mimo BMW-a nema pravo da prodaje (i proizvodi) takvu turbinu usled zaštite prava konstruktora, što zvuči apsolutno nesuvislo i u suprotnosti sa zakonima slobodnog tržišta, konkurencije, zaštite potrošača… Ipak, nigde drugde mimo BMW-a je nije bilo moguće kupiti.

Platio bih dakle ja i svih 225 hiljada i ranije, da još i ranije nisam saznao da „jednako originalne“ diskove, filtere i motorno ulje mogu da kupim u kulturnom i čistom, doduše neovlašćenom pomenutom servisu, bukvalno za trećinu cene koju traži ovlašćeni. Tako su prednji diskovi s pločicama i zamenom koštali trideset i kusur hiljada (umesto „ovlašćenih 100 hiljada“), dok je zamena ulja i filtera koštala nepunih dvadeset hiljada (umesto nepunih 60 hiljada kod uglednog servisa).

U svetlu spoznaje ovih cenovnih relacija, mogu komotno reći da izbor „produžene garancije“ i nije neki izbor, jer kroz bukvalno trostruko prenapregnute cene delova i rada, vi svakako platite i za kvarove (čak i ako se oni u zbilji ne dese).

Možda ste nakon naslova očekivali da bi korisničko iskustvo u trajanju od sedam godina i skoro sto hiljada kilometara trebalo da obiluje utiscima iz vožnje, i tekst bi i bio u tom duhu, da su se stvari odvijale u skladu s očekivanjima, onim koja su me i motivisala da izdvojim toliko novca za ovaj komad „plemenitog metala“.

I zaista, BMW X5 se divno vozi, udoban je kao lađa i s njim su kilometri mnogo kratki. Nije se dogodilo da nešto od stvari ostane kući jer ih nismo imali gde spakovati u automobil, ili da se neko od ukućana ili drugara s kojim sam putovao žalio na doživljaj putovanja X5-icom.

Doduše, gde god da sam i krstario na dužim distancama, na odredištu sam u razgovoru s kolegama shvatao da sam ja jedini „genijalac“ koji je na put od 600 do 1.300 kilometara kretao automobilom, umesto avionom, što bi u današnje vreme čak i koštalo jeftinije za dve do tri osobe, i to bez računanja zastrašujućeg troška amortizacije vozila. Zapravo, gubitak vrednosti automobila od 75 – 80 hiljada evra, je za par godina toliki da vam je osetno jeftininje da se vozite taksijem, a ukoliko se u priču dodaju i troškovi goriva i održavanja, onda je posedovanje skupog automobila za slanje na psihološko ispitivanje.

Evo zašto konkretno! Pa, posle četiri i po godine vlasništva i nekih 60 i kusur hiljada kilometara, u sistemu „staro za novo“, dobio sam ponudu od prodavca da otkupi moj automobil za 25,5 hiljada evra, odnosno za trećinu originalno plaćene cene.

Fer je reći i da se nikada nisam osetio tužno zato što sam izabrao manji, dvolitarski motor umesto trolitarskog. Razlog je taj što zaista ima dovoljno snage, a tome doprinosi i odsustvo želje da se 2+ tone teška i visoka grdosija vitla po krivinama. Ovo je drumska krstarica, i nije sportski automobil. Četvorotočkaši sa sportskim aspiracijama su mnogo bliži asfaltu i mnogo su manje mase, pa tek onda imaju i jače motore.

Poenta je da su vozila BMW-a (a isto važi i za Audi, Mercedes, na primer) usled hiperprodukcije i lansiranja mnogih „lažno-premijum“ modifikacija i modela, potpuno izgubila legitimaciju „statusnog simbola“, a i da je u realnom životu četvoročlanoj porodici, na distancama do 400 kilometara, što je 99,99% svih putovanja, sasvim dovoljan za dve klase manji automobil, a i taj je prevelik u 80% situacija.

Kakav je to statusni simobol ako se na svaku prodatu Škodu, proda skoro tri BMW-a i Mercedesa, ili oko dva Audija? Da ne pravimo komparacije sa Seatom, Alfom, Volvoom, Citroenom (bez aluzija na dizajnerska rešenja novih modela Bavaraca)…

Evo i još jednog primera za tvrdnje iz prethodnog pasusa. Od tri automobila koja posedujem (i sva tri kupljena kao nova od istog trgovca u Srbiji), samo na X5 sam montirao gume koje su podesne za zimu, jer su snežni dani tako retki u ovom veku i u mom kraju, a i sam vozim ređe nego u doba kada sam mislio da je „novac sve na svetu“ (u tridesetim godinama života).

Usled opisanog „kvara na turbini“ (kako rekoše ovlašćena braća), nisam ga mogao uzeti za produženi vikend na Kopaoniku, pa smo na put krenuli kabrioletom iz Serije 4. Taj model ima skučena zadnja sedišta i prtljažnik na skromnijem nivou od 60% od onog u X5. Svejedno, mesta je bilo više nego dovoljno! Ne bismo krenuli na put s letnjim gumama da vremenska prognoza za narednih sedam dana nije pokazivala ozbiljan plus u Celzijusima, uz istovremeno saznanje da je put potpuno suv.

Ova priča je prošarana i ličnim subjektivnim zapažanjima i tumačenjem događaja koji su se objektivno zbili. Zato je važno reći da su ljudi koji u Srbiji predstavljaju BMW uvek davali sve od sebe da dolazeće nedaće prođu što glatkije i sa što manje stresa za mene. To je zaista tako i drago mi je da imam takve drugare. Pride, žao mi je što znam da će ih ovo pisanije pogoditi, iako ni grama loše namere nema, ali isto tako imamo obavezu i prema javnosti i istini.

To što ja očekujem da mi neko ne naplati „dolivanje Adbluea“ po tarifi od par stotina evra za sat jer samu tečnost plaćam dvostruko skuplje nego igde drugde, niti da mi naplati „mašinsko skidanje“ točkova zato što se sigurnosni šraf izlizao, u visini od sto evra za deset minuta posla, posebno u nedelji koja je usledila nakon što sam (ko zna kog po redu) druga doveo kod njih da kupi BMW, to je moj problem i razlog zašto sam sitna duša. Oni su uvek bili topli, profesionalni i precizni u računici.

Istina, ovako sitnog kakav sam, zabolelo je i to što sam na ime nemogućnosti korišćenja vozila usled kvarova, na ekonomskoj amortizaciji izgubio više hiljada evra, a da BMW nije pokazao svest o tome. Zaista je iritantno da se na skoro sve delove za zamenu čeka najmanje po sedam dana, a neretko i znatno duže. Premijum brend, kažete? Povrh svega, iz uprave BMW-a, ali i ostalih proizvođača stalno pričaju o važnosti racionalnog poslovanja, uštedama i slično. Pa, bravo omladino, ali ne zaboravite da nemate samo vi Excel, i udostojite kupce tretmanom kao da ih smatrate zdravorazumskim individuama.

Pa da li je moguće da ljubitelji marke moraju da finansiraju odsustvo zaliha rezervnih delova kod domaćih distributera? Očito da jeste, isto kao što je i moguće da se danas promoviše koncept prodaje stanova tako što kupac bukvalno finansira gradnju, plaćajući deo po deo kupoprodajne cene stana avansno, onako kako teče sama gradnja. Primer je omraženi Beograd na vodi…

Šta reći za kraj?

Pa najbolji savet u pogledu toga šta izabrati od opcija kada se opredelite za BMW jeste da pokušate da izbegnete tu, ali i ostale izvikane marke, jer sam ubeđen da se ne radi o rivalskim, već interesno udruženim kompanijama koje se iz petnih žila trude da vam prodaju automobil, a onda da nastave da drže monopol nad održavanjem istog, kao da vozilo, činom isplate kupoprodajne cene, nije postalo vaše, već i dalje oni mogu putem softvera manipulisati time gde ćete vršiti održavanje i koje ćete funkcije moći da koristite.

Ako ne možete da odolite tom osećaju vožnje BMW-a (sa uzdužno postavljenim motorom), a koji zaista jeste poseban i skoro nenadmašan, znajte da ga je moguće kupiti u Nemačkoj s par hiljada kilometara u nogama, a po 30 do 40% nižim cenama od onih koje ističu dileri kod nas.

I da, da pojasnim naslov. Očito je da nisam mislio da je X5 bolja investicija od nekretnine, već da je bolji od nekretnine zato što se povremeno pokazivao kao pokretan, za razliku od bilo koje nepokretnine 🙂 Nažalost, po pitanju pouzdanosti, ubedljivo je grđi od Aleka i Yuga s početaka moje vozačke i radne karijere.

Ukoliko mislite da sam naleteo na loš primerak X5-ice, sačekajte da napišem korisnička iskustva s modelima BMW 420i Cabrio i BMW M340i xDrive. Nećete verovati, ali pre nekoliko dana mi je na kabrioletu posle celih 28 hiljada kilometara zamenjen diferencijal, dok je i prijatelju sa X6 koji je pazario kao nov od dilera u Beogradu tokom 2018. godine, na 78 hiljada kilometara izvršena zamena istog dela.

Elem, da ne kvarim naredne priče…

Zvezdan Božinović

(24730)