U Finskoj pronađen ZIL-164 s Perkinsovim dizelom

Retkost je da u savremeno doba u medije stigne vest o pronalasku nekog šezdesetogodišnjeg automobila. Tako se ovom prilikom izrazito radujemo otkriću jednog potpuno jedinstvenog primerka modela s oznakom ZIL-164. Delikates je više poseban znajući da starina nije pronađen u domovini, već u Finskoj, a onda i zbog podatka da je vozilo pripadalo tamošnjim vazduhoplovnim snagama, i da je bilo pogonjeno dizel motorom.

Ovo i ne mora nužno da čudi, jer su u principu, skoro sva sovjetska vozila, uključujući i ona iz segmenta teških komercijalnih, bila predmet izvoza na finsko tržište. Ipak, masovan plasman na susedno finsko tržište se dogodio tek počev od sedamdesetih godina prošlog veka, dok su ranije isporuke bile skromnijih razmera. Najambiciozniji izvozni projekti su se ticali kosačica i naravno, ZIL-ovih vozila. U osnovi, to su bile obične varijante kamiona ZIL-130G, ali je bio i izvestan broj njih sa sistemom pogona na sve točkove i oznakama ZIL-157 i ZIL-131 koji su bili „redovi“ u vojnim snagama Finske.

Saradnju s ruskom stranom je organizovala finska kompanija Konela, koja je uspostavila partnerski odnos sa Autoexportom. Ta kompanja je obezbedila redovno održavanje, kao što je bila i zadužena za popravke tokom trajanja garantnog roka. Međutim, Finci su ponudili i neka dizajnerska unašređenja zarad efektnijeg nastupa na lokalnom tržištu. Konkretno, umesto ZIL-ovog benzinca u G8 konfiguraciji, ugrađivali su britanske dizel motore marke Leyland ili Perkins.

Finci su čak izradili i prototip s pogonskom formulom 6×2 s dizalicom koja je bila izuzetno popularna na tamošnjem tržištu.

Ali, kako je ova starina dospela do Finske? Ispostavlja se da je objašnjenje prilično prosto. Finske vazduhoplovne snage su u periodu od 1962. do 1964. godine pazarile dva tuceta, to jest 24 komada aviona s oznakom MiG-21, uz par dodatnih trenažnih letilica MiG-15. Uz njih je isporučeno i više servisnih vozila, među kojima se našla i jedna jedinica izvedena na šasiji kamiona ZIL-164. APA-2M, kako je glasio zvanični naziv iste, je bila nužna kako bi obezbedila nesmetan rad sistema na avionima, kao i službe održavanja na tlu.

Predmetni kamion se nije mnogo razlikovao u odnosu na standardni ZIL, dok se modifikacije uglavnom tiču ugradnje dodatnog generatora s posebnom spojnicom, elektromagnetnim regulatorom, razvodnom pločom, kontrolnim panelom i baterijskim pakovanjem. Zasebno izrađene su bile i signalne grupe na zadnjem kraju kamiona.

Ostalo je nepoznato koliki broj godina je konkretni primerak ZIL-a proveo u službi, ali se zna da je nakon što je prvi motor dotrajao, on zamenjen Perkinsovom dizel jedinicom sa 120 konjskih snaga. Nakon ugradnje motora na teško gorivo, kamion je prevalio skromnih 4,5 hiljada kilometara, da bi ubrzo potom bio rashodovan i kao takav prodat.

Sadašnji vlasnik je voljan da ga proda, a cena je zaista skromna. Čovek bi se zadovoljio sumom od samo pet hiljada evra, dok bi novi vlasnik dobio zaista redak primeraka vozila u dubokoj starosti.

AutoRepublika

(4500)