Promene u američkom zakonu po pitanju bezbednosti saobraćaja

Nije tajna da Sjedinjene Američke Države imaju veliki problem u oblasti bezbednosti na putevima. U prvih šest meseci ove godine je čak 20.160 državljana Amerike stradalo u sudarima ili drugim tipovima saobraćajnih udesa, a kao razlozi se najčešće spominju visoka brzina kretanja, nevezivanje sigurnosnog pojasa, i naravno vožnja pod dejstvom alkohola ili narkotika.

Posebno je zabinjavajuća ova poslednja kategorija, a oko 30% smrtnih slučajeva u saobraćaju je rezultat upotrebe alkohola. Brojke su značajno opale u vremena kada su nastali takozvani programi deljenih vozila s uslugom vozača, poput Ubera i Lyfta i omogućavali su pijanicama da bezbedno stignu svojim kućama umesto da sedaju za volan.

Ali u prvih šest meseci ove godine brojke su najveće spram onih koje su bile aktuelne u poslednjih petnaest godina, pa su političari odlučili da urade nešto povodom toga. Američki kongres je upravo odobrio program vredan čak 17 milijardi dolara, koji će uskoro potpisati i njihov predsednik Džo Bajden, s ciljem da poboljša bezbednost na putevima.

Možda najbitniji deo ovog programa je onaj koji kaže da će svi automobili morati biti opremljeni sistemom za detekciju alkohola u dahu šofera, a koji će sprečiti da motor vozila bude startovan ukoliko prepozna da je nivo alkohola u krvi vozača viši od 0,08%.

Političari nisu previše ulazili u detalje u pogledu toga kako će takav sistem izgledati i da li će biti sličan onom koji danas određeni ljudi sa istorijom vožnje u pijanom stanju moraju da nose, posebno zato što treba da stupi na snagu tek 2026. godine.

Međutim, nije isključena ni mogućnost da automobil bude opremljen i s nekoliko kamera koje bi analizirale ponašanje vozača i na taj način „zaključile“ da li je „malo više cugnuo“. Ovo zapravo već postoji u automobilskoj industriji i General Motors, BMW i Nissan ga nude kao deo opcione opreme. Naravno, nije vožnja u pijanom stanju jedini problem već i dejstvo legalnih i protizakonitih narkotika. Ukoliko sistem analizira i zaključi da je problem zaista u vozaču, onda će parkirati automobil, upaliti sva četiri migavca i kontaktirati policiju.

Ovo je samo jedan od novih planiranih sistema za zaštitu vozača i putnika, a naredni se odnosi i na upozorenja ukoliko se na zadnjim sedišta nalazi mlađa osoba koja zahteva posebno sedište. U poslednjih trideset godina je više od hiljadu dece stradalo u Americi zato što nisu bili u svom posebnom sedištu tokom sudara.

Spomenućemo i da će automatsko kočenje u slučaju neposredne opasnosti morati biti deo standardne opreme, kao i sistem koji upozorava vozača ukoliko krene da skreće sa glavne linije unutar saobraćajne trake. Ovo zapravo i nije toliko novo, pošto većina proizvođača tako nešto već nudi kao deo standardne opreme, ali počev od 2026. godine oni koji još uvek to nisu uvrstilili u deo bazičnog paketa, će definitivno to morati da učine. Ni biciklisti nisu zaboravljeni, pa će dobiti šire trake u najvećim gradovima, praktično u celoj Americi.

Kao što smo spomenuli, program stupa na snagu tek za pet godina i do tada će biti poznato više odgovora na i dalje otvorena pitanja. Naravno, nije trebalo proći dugo vremena pre nego što je predlog naišao i na određene kritike, kao što je ona koja navodi kako je sistem izmislio čovek, pa čovek može i da ga zavara.

Mnogi se zalažu da polaganje vozačkog ispita bude regulisano značajno strožije i da sam proces sticanja dozvole bude teži za polaznike, pa da na taj način vozači od malena uče kako postupati u saobraćaju. Bilo kako bilo, više detalja ćemo znati u budućnosti i budite sigurno da ćemo ih preneti.

AutoRepublika

(571)