Nemački BMW izjednačava prava radnika na istoku i zapadu zemlje nekoliko decenija od ujedinjenja
Ni nekoliko decenija nakon pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke, prava radnika iz zapadnog i istočnog dela države nisu izjednačena, pa tako i danas radnici kompanije BMW moraju da za istu sumu novca rade duže, ako su te sreće da žive i privređuju u bivšem delu germanske teritorije koji je bio pod sovjetskom upravom. Međutim, tome bi trebalo da dođe kraj tokom 2026. godine, barem što se tiče proletarijata na jaslama fabrike bavarske marke koja radi u Lajpcigu.
Čak ni nakon trideset godina od istorijskih promena granica Nemačke, mnogi kolektivni ugovori koje radnici na istoku države imaju potpisane, nisu dovoljno dobri za njihove interese, da bi se mogli upoređivati s ekvivalentnim sa zapada. BMW sada želi da se to promeni, pa po ovom pitanju sledi Volkswagen koji je ugovorio ujednačavanje uslova za svoje radnike pre njih, ali će zato nova pravila o kojima pišemo, u firmi sa sedištem u Volfzburgu, početi da važe kasnije, odnosno tek od 2027. godine. Više o tome u zasebnoj vesti iz maja ove godine.
Kompanija BMW navodi da će broj radnih časova biti snižavan u tri koraka kako bi na kraju dostigao 35 sati nedeljno do 2026. godine. Predsednik radničkog sindikata Manfred Šoh je govorio o istorijskom uspehu u harmonizaciji radnih uslova između nemačkog istoka i zapada. „Više od trideset godina nakon pada Berlinskog zida, radnici BMW-a na istoku će konačno moći da ne rade tri sata duže od kolega sa zapada zemlje.“
Šefovica odeljenja ljudskih resursa u BMW-u, Ilka Horstmejer je potvrdila da su vesti o kojima pišemo verodostojne, i to je učinila sledećim rečima: „Stvaramo identične radne uslove na obe strane zemlje.“ Inače, fabrika u Lajpcigu danas zapošljava oko 5,3 hiljada ljudi, a puštena je u pogon tokom 2005. godine. Šef radničkog sindikata Manfred Šoh je izračunao da predmetno skraćenje radne nedelje, sa aktuelnih 38 na 35 sati sedmično, znači da će i ljudi na istoku Nemačke raditi ceo mesec manje, nego što je to bio slučaj do sada, i što će biti do 2026. godine, doduše u sve manjoj meri.
Međutim, jedno su lepe reči, dok je realnost drugačija. Tako radnici fabrika BMW-a u Ajzenahu i Turingiji neće videti nikakve vajde od ovo priče, isključivo vezane za kolege iz Lajpciaga. Horstmejer je pojasnila da drugačija regulativa važi u tim delovima države i da još uvek tamo nisu pokrenuti odgovarajući pregovori koji bi mogli ishodovati sličnim merama koje se uvode u Lajpcigu.
Nama najmiliji član Upravnog odbora BMW-a, onaj zadužen za proizvodnju, Milan Nedeljković je kazao da se novim planom za fabriku u Lajpcigu obezbeđuje dugoročna konkurentnost proizvodne lokacije. Na tom mestu se proizvodi oko 1.100 vozila iz Serija 1 i 2, kao i električnog pionira s oznakom BMW i3, i to na svakodnevnoj osnovi. Na toj proizvodnoj lokaciji se sklapaju i baterijski moduli, uz opasku da su pogoni u Lajpcigu poznati i po tome što se u potpunosti oslanjaju na zelenu električnu energiju, o čemu možete pronaći više članaka na AutoRepublici, uključujući i priču o isluženim baterijama iz elektromobila koje svoj drugi život žive, upravo u ovom gradu istočne Nemačke.
Kako bilo, ovaj dogovor je nametnuo potrebu angažovanja dodatnih 300 radnika koji će upotpuniti rupu, odnosno nadomestiti nedostajuće radne sate. Još da kažemo za kraj da je 2005. godine, u ovim pogonima bavarske kompanije radilo 2.300 ljudi, da bismo danas došli do pomenute cifre od 5.300 duša s ugovorima o radu.
AutoRepublika
(390)
