AR pijaca klasika: 52 hiljade dolara za Alpinu sa 245 hiljada kilometara u nogama

Uz dužno poštovanje prema njegovim naslednicima, generacija E34 modela BMW Serije 5 je za mene lično, poslednje dizajnersko remek delo u dugogodišnjoj istoriji ovog automobila. Proizvodio se od 1987. do 1996. godine i bio veoma popularan među kupcima, ali naravno, pažnju javnosti su uvek privlačili modeli visokih performansi. Tu je bio 540i sa V8 motorom, i naravno svemogući M5 s šest cilindara i maksimalnih 340 konjskih snaga.

Ali, ukoliko bismo tražili ultimativni E34, izbor bi verovatno pao na onaj prerađen od strane čuvene tjunerske kuće Alpina. Oni su dve godine nakon što je debitovao serijski model, predstavili svoje čedo pod imenom B10 Bi-Turbo, a u kakvom ugledu danas uživa ovo vozilo, najbolje potvrđuje podatak da je jedan kupac na sajtu „Bring a Trailer“ upravo za njega, izdvojio sumu od 52 hiljade američkih dolara.

Iako je E34 svakako bio impresivan automobil, Alpina će kasnije tvrditi da je uložila preko 3,2 miliona dolara (oko 6,7 miliona „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) da ga usavrši. Dovoljno je samo pogledati B10 i zaključiti koliko je poželjno delovao.

Redni šestocilindri motor zapremine 3,4 litre je dobio dva turbo punjača marke Garrett i podigao snagu na čak 360 „konja“ i maksimalnih 520 Nm obrtnog momenta. Petostepeni manuelni menjač je detaljno modifikovan da bi mogao da podnese povećanje snage (obrtnog momenta), kao što su i ogibljenje i kočnice. Prema fabričkim informacijama, ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo samo 5,2 sekunde uz maksimalnu brzinu od 288 km/h.

Novinari američkog magazina „Road & Track“ će kasnije reći da je B10 brži nego Ferrari Testarossa i pritom daleko zabavniji za vožnju, iako je imao dvoje vrata više nego što bi volela većina „petrolheadsa“ (izraz za sve one kojima „benzin teče kroz vene“).

Proizvodnja će trajati od 1989. do 1994. godine i u tom periodu će B10 pronaći 507 kupaca. Nismo uspeli da pronađemo konkretnu brojku koliko je novi automobil koštao pre trideset i kusur godina, ali jedan izvor kaže da je bio „dvostruko skuplji nego M5“. Mala pretraga na internetu pokazuje da je E34 koštao 56.600 dolara u Americi što znači da je za B10 trebalo izdvojiti oko 237.580 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz naše priče je proizveden 1990. godine i to kao 37. po redu B10. Nalazi se u gradu Viktorija unutar kanadske provincije Britanska Kolumbija i do sada je prešao oko 245 hiljada kilometara. U oglasu se ne navodi gde je originalno prodat već samo da je uvezen u Kanadu tokom aprila 2006. godine.

Pošto je sat za brzinu izražen u kilometrima (na čas) umesto u miljama što bi bilo logično da je primerak za Ameriku, možemo zaključiti da je zemlja porekla vozila ipak bila neka evropska država, a ne „US and A“. Vlasnik priča da je enterijer „nabijen“ elektronikom i kako je nekoliko puta popravljao sitne ogrebotine, dok jedini deo koji nije direktno iz fabrike jesu 17-inčne felne.

Naplaci zaista jesu identični onima koje je ugradila Aplina, ali su naručene kasnije od jedne nemačke firme koja se bavi replikama. Enterijer je osvežen nedugo pre nego što je BMW završio u Kanadi dok je turbo punjač zamenjen pre šest godina.

Posle sedam dana aukcije i čak 62 ponude, najveća je iznosila 52 hiljade dolara što nam govori da i pored visoke kilometraže Alpina B10 i dalje uživa u velikom ugledu među kolekcionarima.

Zoran Tomasović

(870)