Pet razloga zbog kojih su (u teoriji) trocilindarski efikasniji od većih motora

Sve je veći broj benzinskih automobila koji su pogonjeni trocilindarskim motorima. Volkswagen Polo, Toyota Yaris, Renault Clio, Volkswagen Golf… Baš ih je puno i veoma su popularni. Međutim, postoji jedna opšta percepcija u javnosti o tome kako su takve pogonske jedinice značajno inferiornije u odnosu na četvorocilindarske, pa iako to u osnovi može biti uzeto kao verodostojna tvrdnja, treba reći da motori s manjim brojem cilindara imaju i neke svoje prednosti.

Evo koje su to prednosti koje najčešće navode oni koji nemaju ništa protiv malenih trocilindraša.

Potrošnja goriva

Osnovna prednost motora koji se oslanjaju na rad tri klipa se ogleda u sniženoj potrošnji goriva. Pošto je ovde jedan nedostajući cilindar (spram najrasprostranjenijih četvorocilindarskih), količina goriva koja se u njima sagoreva jeste skromnija. Što manji motor – to manje mesta da se gorivo sagori u njemu.

Naravno, sve ovo važi ako je trocilindarski motor manje zapremine od onog s kojim se poredi, ali ako je zapremina dva agregata ista, recimo 1.000 cm3, onda bi u teoriji i njihova potrošnja morala biti ista, nevezano za to da li je ta litra zapremine razbacana na tri ili više cilindara. Zašto je to tako – objašnjenja slede:

Manje trenja

Pošto nedostaje jedan cilindar da bi motor bio četvorocilindarski, manja je površina na kojoj jedan metal dodiruje drugi, a manje je i tačaka spajanja. To u prevodu znači da manje trenje implicira i bolju efikasnost agregata, jer se deo goriva troši na to da se savlada problem koji uzrokuje frikcija (trenje).

Manja masa

Očigledna prednost trocilindraša spram većih pogonskih blokova se krije i u drastično skromnijoj masi samog agregata. To istovremeno znači da će i potrošnja goriva vozila biti manja jer je vozilo sveukupno laganije, zbog baš tog nedostatka jednog (ili više) cilindra (ili cilindara).

Kompaktnija veličina

Još je jedna prednost posedovanja motora s manjim brojem cilindara od nekada uobičajenog standarda. Manji broj cilindara donosi i manje gabariti pogonske jedinice, pa to onda implicira i manju zapreminu prostora nužnu za montiranje motora, što opet dizajnerima omogućava da osmisle putničku kabinu koja će ponuditi više mesta za smeštaj prtljaga i same „žive sile“.

Niži troškovi proizvodnje

Cene sirovina rastu. Nedavno smo iz razgovora s finansijskim rukovodiocem jedne domaće kompanije saznali da je u proteklih godinu do godinu i po dana, cena aluminijuma i gvožđa na globalnom tržištu više nego udvostručena. Možete pretpostaviti koji su efekti u bilansima proizvodnih preduzeća a koji su uzrokovani rastom cena tako važnih sirovina. Cilindar manje znači i za četvrtinu manje (u poređenju s četvorocilindarskim jedinicama) metala utrošeno. Brojni menadžeri u privredi sanjaju o tome kako da načine uštede od 25%, ali retki u tome uspevaju.

Naposletku, da kažemo, tačnije da podsetimo da niža potrošnja dovodi i do manjih emisija štetnih izduvnih gasova, što postaje opsesija savremenog čoveka.

Druga strana medalje

Oni koji nisu skloni malim motorima s neparnim brojem cilindara (a takvi su svi, čini nam se), nikako ne mogu da se požale na nedostatak snage sićušnih agregata, jer su uglavnom potpomognuti turbo punjačima. Dodatno, i na temu kulture rada motora s tri cilindara se sve manje može izneti zamerki. Ali, teorija je jedno, dok je stvarnost nešto drugo.

Generalno govoreći, automobili troše onoliko goriva koliko agresivno pritiskate papučicu gasa, nevezano za to koliko cilindara broji konkretan motor (pa donekle čak i nevezano za zapreminu svih cilindara) a menadžeri mogu (a to najčešće i čine) da ne prenesu niti jedan deo uštede na krajnjeg kupca, već da ih zadrže za sebe i za vlasnike proizvođača vozila.

Sveukupno, sve ove argumente treba uzeti s rezervom, odnosno treba znati da trocilindarski motori garantovano donose dobrobiti kompanijama, dok je to nažalost, najčešće na teret onoga što kupci dobijaju za isti novac. Drugim rečima, iz generacije u generaciju vozila, proizvođači nam serviraju „sve manje robe, za sve više novca“.

AutoRepublika

(19322)