Prodaje se verovatno najjeftiniji „McLaren“ u istoriji
Pored toga što pružaju visoke performanse i inženjerske mogućnosti, svi automobili velikog McLarena imaju jednu zajedničku karakteristiku – nisu nimalo jeftini. Čak će vas i onaj najjeftiniji model, kao što je 540C, koštati oko 196 hiljada američkih dolara, a brojke prelaze milionske iznose ukoliko pogledamo one primerke s vrhunca ponude, kao što su na primer P1 i Senna.
Ali ulazak u svet slavne britanske kompanije ne mora da bude uvek skup. Iako je McLaren proizveo svoj prvi drumski automobil tek 1992. godine, kompanija je tokom ranijih godina često sarađivala s drugim proizvođačima i pružala usluge svakome ko je hteo da plati.
To nas dovodi do američke kompanije ASC (American Specialty Vehicles), koja je osnovana još 1964. godine s ciljem da proizvodi kabriolete za sve one partnere gde bi serijska proizvodnja bila limitirana. Ovaj trend zapravo nije bio ograničen pa bi tako mnogi proizvođači želeli kabriolotsko izdanje nekog svog modela, a pri tom bi im bilo jeftinije da plate firmi kao što je ASC za njihovu proizvodnju, nego da to samostalno rade.
ASC-ov posao je cvetao, posebno nakon sredine sedamdesetih godina kada su kabrioleti direktno iz fabrika postali zabranjeni zbog strožijih bezbednosnih meta.
To je omogućilo ovoj američkoj firmi da pronađe i partnera, pa dok bi ASC radio dizajnerske izmene, novi partner bi bio zaslužan za mehaniku. Posle kraće pretrage izbor je pao baš na McLaren, pa je osnovana nova firma ASC/McLaren.
Prvo poznatije delo dve firme je bio Ford Mustang iz 1980. godine, a devet godina kasnije ASC/McLaren je dobio poziv i od Pontiaca, s iskazanom željom da unapredi njegov model Grand Prix. Spomenuta godina je bila prva za petu generaciju Grand Prixa, a mogao se naručiti kao model s dvoje ili četvoro vrata. Ponuda motora se zasnivala na čak šest benzinaca i to uglavnom sa šest cilindara, dok se snaga prenosila na prednje točkove preko petostepenog manuelnog menjača i automatika sa tri ili četiri stepena prenosa.
Tokom spomenute 1989. godine, ASC/McLaren je preuzeo Grand Prix u SE paketu opreme sa tada najvećim i najmoćnijim agregatom u ponudi. Reč je o atmosferskom 3,1-litarskom benzincu sa šest cilindara koji je razvijao 130 konjskih snaga, i koji je bio uparen s četvorostepenim automatskim menjačem.
Zatim je usledila dugačka lista izmena. Divizija ASC se postarala za izgled, gde su dodati posebni branici, 16-inčne felne, nova hauba, pneumatici Goodyear Eagle ZR50, dvostruki završeci izduvnih cevi, kožna sedišta koja su se mogla pomerati na čak deset različitih načina i još mnogo toga.
Jedan izvor kaže da je enterijer pružao čak 186 tastera, što verujemo da nije daleko od rekorda čak i u periodu kada je takav stil postao učesteliji. Kada je McLaren došao na red, prvo je stigao turbo punjač koji je podigao snagu na 205 „konja“, a Grand Prix se mogao pohvaliti i modernijim disk kočnicama, kao i modifikovanim ogibljenjem.
U svoje vreme, ovakvo zadovoljstvo je koštalo čak 25.445 američkih dolara ili 56.020 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. ASC/McLaren će biti deo ponude Grand Prixa samo tokom 1989. i 1990. godine i u tom periodu će pronaći manje od 3.500 kupaca. Ovaj konkretni model je proizveden prve godine, i vlasnik kaže da je tada fabriku napustilo svega 749 jedinica.
Originalno je prodat u izložbeno-prodajnom salonu Culiver Pontiac-GMC u gradu Feniks (američka savezna država Arizona). Određeni deo svog veka je proveo i u Kanadi, a kod sadašnjeg vlasnika se nalazi od 2020. godine. Do sada je prešao svega 5.500 milja (8.800 kilometara).
Vlasnik poseduje svu potrebnu dokumentaciju da dokaže kako je problematični ABS sistem zamenjen pre dve godine i da je tada potrošeno oko pet hiljada dolara. Spomenućemo da je ovaj Grand Prix poslednji put promenio vlasnika prošle godine za sumu od 15.500 najmanjih zelenih novčanica.
Uskoro će se ponovo pojaviti u prodaji i iako će cena sigurno skočiti, nema sumnja da će biti niža nego što bi vas stajao koji „pravi“ McLaren. To ga čini verovatno najjeftinijim četvorotočkašem koji je britanska firma ikada proizvela, pa ko želi neka navali.
AutoRepublika
(507)
Prava je šteta što ovaj Pontiak više ne postoji.Evropljani su imali Sitroen a amerikanci Pontiak.
Rekao bih da je Oldsmobile bio slicniji Citroenu nego Pontiac. Pontiac je uvek bio performance divizija GM-a, a Oldsmobile za inovacije