Kartica lojalnosti kao kazna za one koji žele slobodu izbora
Sloboda izbora na a(u)kciji
U svakodnevnim nabavkama često se srećemo sa situacijama da nam u trgovinama ponude različite oblike takozvanih programa lojalnosti, koji donose navodne privilegije ako na redovnoj bazi kupujemo baš kod tog preprodavca. Tako da, svi su izgledi da nam je život nametnuo da svako od nas kod sebe ima bar poneku karticu, i to baš za određene benzinske stanice, drogerije, prodavnice dečije opreme i tako dalje.
Da li se ikada zapitate koliko vrede ta dobra i usluge koja vam se nude kroz različite program lojalnosti, kada se trgovcima isplati da nam daju takve, nazovi pogodnosti, i kolika je njihova stvarna prodajna cena, i da li to na još neki način utiče na nas? Nije li se svakome desilo da se, kada dođemo da kupimo patike, osećamo kao na Kapali čaršiji – najvećoj pijaci u Istanbulu? Istu senzaciju su okusili i svi koji su kupovali i trajnija potrošna dobra, poput nama omiljenih novih automobila!
Umesto nametljivog trgovca Turčina, tu je srdačni prodavac koji vam može ponuditi patike po nižoj ceni ako imate karticu lojalnosti, drugi par šunjalica s par desetina procenata popusta, a treće mogu da idu i za samo jedan dinar. I taman kada se zapitamo, da ne upropastimo i na prosjački štap ne dovedemo jadnog trgovca, kada nam daje toliki popust, možemo da budemo radoznali i da pogledamo i podatke o razlikama u ceni koje oni ostvaruju, i to zahvaljujući zvanično objavljenim podacima iz predatih finansijskih izveštaja, koji su javna dokumenta.
Znamo da cena koštanja patika nije tako jako visoka i da (često maloletni) Vijetnamci ne zarade baš previše od proizvodnje, ali da li smo kao lojalni kupci baš sveli zaradu trgovca na minimalnu?
Pošto pišemo u konkretnom slučaju o patikama, a nećemo ovom prilikom da načinjemo temu o maloprodaji automobila, zvanični podaci govore da sa šifrom delatnosti 4764 – Trgovina na malo sportskom opremom, u poslovnim bazama postoji registrovano 219 privrednih subjekata. Različitih su pravnih formi organizovanja i nalaze se najčešće u Beogradu:
Kada kupujemo u prodavnicama na malo, najčešće moramo prvo da platimo robu, pa da je potom preuzmemo, ali postoje i kupovine na rate, gde je kamata obično uključena u prodajnu cenu artikla. To čini posebno zanimljivim da sagledamo koliko su ovi entiteti brzi u izmirivanju obaveza prema svojim dobavljačima:
Prema podacima dostupnim na jednoj komercijalnoj bazi podataka, koja ih obezbeđuje sa sajta Agencije za privredne registre, prosečan prihod od prodaje robe koji se ostvaruje u ovoj delatnosti je 15 miliona dinara, a prosečna nabavna vrednost prodate robe u delatnosti 4764 je malko više od 10 miliona dinara. Dakle, sa prosečnom stopom razlike u ceni od 49,75%, svojom lojalnošću nismo baš previše ugrozili naše dobavljače kojima smo bili verni.
Pritom treba imati u vidu da prodavci deo prihoda koje ostvare u nabavci, zahvaljujući količinskim rabatima koje dobijaju od dobavljača, neosnovano evidentiraju na drugim računima, pa je izvesno da je razlika u ceni i drastično veća. To praktično znači da je trgovac nama naplatio najmanje 15 dinara (nakon što nam je odobrio sve „popuste“ i prodao i one „jedne patike za dinar“) robu koja ga je koštala najviše 10 dinara.
Znajte da je priča veoma, veoma slična, nezavisno od toga o kojoj robi ili usluzi pričamo, ali da zavisi od časti i čestitosti prodavca, a trebalo bi i od inteligencije kupca. Nakon ovoga možemo konstatovatati da je ovaj „popust“ već ukalkulisan u prodajnu cenu, za svaki slučaj, pa ko ga iskoristi, iskoristio je. Ili, još jasnije, popusta i nema, nego će više da plate oni koji se drznu da ponešto kupe i kod konkurencije, odnosno oni „izrodi“ koji teže tome da očuvaju integritet ličnosti i slobodu izbora.
Na ovaj način, trgovci iskorišćavaju (ne)inteligenciju prosečnog kupca, baš kao što to rade i političari kad kažu: „Zna narod ko je ukrao; Zna narod šta smo mi uradili; Zna narod ko je ovde lopov!“ Po pravilu, uvek je lopov onaj koji izgovara takve reči!
Da vidimo i malo bliskiji primer našem primarnom polju interesovanja. Da se kladimo da svi imamo kartice za gorivo koje nam obezbeđuju popuste prilikom točenja, pa zato stalno sipamo kod jednog te istog trgovca? U mom slučaju je to NIS, jer da se ne lažemo, srce voli Ruse, a mozak najviše poštuje Nemce i Amerikance.
Često su ovi popusti ili kako ih nazivaju programi lojalnosti izdašniji ako ostvarimo veći obim kupovine. Ne treba biti previše mudar pa imati odgovor na pitanje da li onda (znajući sve ovo) litar goriva košta 160 dinara, ili je to pak za svaki slučaj 165 dinara, ako neko iskoristi program pogodnosti, a oni su različiti kod različitih firmi:
| Pumpa | popust na lojalnost u RSD po litru |
| Petrol | od 2 do 5 |
| Lukoil | do 6 |
| Mol | 1 |
| NIS | od 1 do 5,5 |
| OMV | od 2 do 5 |
I ne samo to. Trgovci, bankari i ostale poštenjačine su se udružile, umrežile ponudu pa sad imamo cele lance ishrane u programima lojalnosti. Kupovinom uložaka za one dane, žvakaćih guma ili deterdženta, ostvarujete „bodove“ za kupovinu goriva, a sve to finansiraju bankari, i to, pogađate – po preferencijalnim uslovima. Nemamo uvid u konkretne ugovore kojima se regulišu odnosi između ovih humanista i poštenjačina, ali ne treba puno škole da bi se zaključilo da je opet neka šema „Za našu decu“ u pitanju. Prevarantska, hoćemo reći!
Živimo u državi u kojoj zakoni ne važe, pravosudni sistem je u rasulu i negacija je samog sebe, i u kojoj javni tužilac ne postoji (barem ne u javnosti – a što mu je sastavni deo naziva funkcije), pa Zakon o zaštiti potrošača, iako postoji, ne funkcioniše zaista. Naprotiv, čestiti građani koji prijavljuju zloupotrebe, samo prave merak korumpiranim političarima da ubiru rekete od nepoštenih aktera u privredi, kako bi slučaj bio zataškan.
A sve to, na kraju i nije toliko važno kada nam ne smeta dovoljno (da bismo odlučnije reagovali) to što nas je Džudža vratio par stotina godina unazad u doba razvoja društva u kome o svemu odlučuje jedna individua. Pa još totalno pokvarena i narušenog psihičkog i mentalnog statusa…
Lek za ovo je vađenje svih živih kartica lojalnosti koje na tržištu postoje, i kupovina samo onih namirnica i usluga koje nam zaista trebaju i koje se nude s istaknutom poštenom cenom, bez potrebe da preračunavate pravu cenu robe ili usluge, i bez potrebe da prebrojavate prste posle rukovanja s prodavcem, zbog osećaja da vam je neki prst ukraden prilikom iskrenog pozdrava (s vaše strane).
Dakle, uživajmo u blagodetima zlatnog doba i potrošačkog društva, i pamet u glavu na izborima (ako ih uopšte zaista i bude)!
Zvezdan Božinović
(1791)
Comment(9)
Comments are closed.
Građanske opcije, one koji deluju pomiriljivo spram različitosti i iskreno žele u EU. Vredne i nepotkupljive ljude, one koji će postaviti sistem u Srbiji da liči na onaj u Austriji, Češkoj, Belgiji npr (ove izabrah zbog slične veličine). Nemam ime, to je lična stvar, suština je da to budu ljudi s dobrim namerama prema narodu, sopstvenom i drugim… Mene je Tadić, koga samo obožavao kao ličnost, razočarao silno jer je i on kršio ustav (10% u odnosu na Džudžu) i kandidovao se po treći put… Zato nisam ni glasao za njega, ali da mogu da biram, ja bih nekog sličnog, samo više sklonog da vlast deli i da uspostavi pouzdan sistem.
Pre dva meseca me petnaest minuta saobraćajac u prekršaju dribla ne bih li mu dao koju crvenu a stvar zataškali. Omladina iz mog automobila gleda dramu njegovu, a ja se pravim lud. Jeftinije mi je bilo da platim, ali ne dam bre – pogrešio sam – plaćam kaznu. Neću deca da gledaju kako se upropaštava nacija, sve pozivajući se na pravoslavlje…. Trubim o korupciji, a ja da je promovišem. Žao mi je bilo da ga prijavim, a nisam ni imao kome, jer mu je šef ista vucibatina (Vulin, Stefanović, Hrkalović…) pa bi bilo kao da se žalim ocu što mi radi ono majci…
Odavno mi se gade te „evropske vrednosti“ jer je čitava EU jedno veliko licemerje i upakovana laž. Ta unija nama nikada nije i nikada neće želeti dobro a tu su da nas rasparčaju, rasprodaju, iskoriste, i to rade tako što daju apsolutnu podršku mafiji na vlasti a ovi im zauzvrat poklanjaju
i čine šta god da se zatraži. Misliti da će nas EU preobraziti, popraviti, doneti nam nešto je blago rečeno naivno i detinjasto razmišljanje.
Kada se budemo okrenuli sebi, čuvanju i negovanju zemlje tada će nam i biti dobro.
Potrebno je za početak uključiti mozak, izbaciti apolitičnost, glasati odnosno kažnjavati te koji ne rade ili nisu radili u korist zemlje.
@RenaultT
Stranke centra je ono u čiji program i dela treba gledati tj pratiti, DJB odnosno Radulović npr.
To je narativ N(dh)1 televizije i kompletne „opozicije“ koju podržavaju.
Da im ne navodim imena svi su prevrtljivo smeće.
A voleo bih da čujem šta mu je to bila „reč“ pa nije ispunio i neki dokaz da je „uz vlast“.
Čovek je bio stečajni upravnik Vršačke pivare u doba kada smo im bili revizori, dve godine me je lagao za plaćanje, lagao da nije u kancelariji i slično. Potom sam pričao s drugarima iz Agencija za privatizaciju, koji su mi servirali priče iz doba njegovog ministrovanja koje su potpuno u ravni s ovim što prenosim. Dakle, lično iskustvo, „teraj govedo u 3 pm“. Na prošlim izborima su učestvovali samo oni koji su uz vlast i imbecili, mada su neki od njih bili i simpatični imbecili poput glumca koji voli decu, Sergeja Trifunovića.
Ovo što je ispričao u snimku je laž?
https://www.youtube.com/watch?v=B1zHCpjGvdU
Revizor čega ste bili Zvezdane? Kakav je to novac Radulović bio u obavezi vama da isplati?
Ministar je bio 3-4 meseca te 2013. ako se ne varam pa dao ostavku, što je za anale srpske politike. Da je uz ovu mafijašku vlast odande ne bi ni izlazio, jer kao ministar je imao dostupno brdo našeg novca.
Pa rekoh, revizor Vršačke pivare, i cela radnja se događa mnogo pre nego što je Radulović postao ministar, godinama ranije. Stečajni upravnik je bio u obavezi da izmiri obaveze prema dobavljačima društva čiji je bio upravnik i čije je usluge naručio, u skladu sa zakonom, ugovorom i dobrim poslovnim običajima. Pošto naknada upravnika zavisi od uspešnosti (ostatka stečajne mase) trudio se da ne plati što većem broju dobavljača, kako bi njegova provizija bila masnija. Pride, tokom tog vremena je bilo hiljadu i jedno lažno obećanje tipa „danas ćemo -sutra ćemo“, „joj izvini presreli su me Marsovci pa nisam mogao“ i slično. Ne znam šta je rekao, odvratan mi je lik u totalu, izgleda, zvuči i priča s puno neskrivenog zla u sebi. Učestvovao je i na prošlim izborima, a vidim da i sada „pregovara“ s dokazanim ološima da još jednom pruži privid i legitimitet Džudžinoj hordi da ugovara izgradnje autoputeva bez tendera i „reketira“ svaki biznis u Srbiji. Ako je Džudža Turčin iz epskih narodnih pesama, ovaj je janičar.
Pa sada to bi moglo da bude i rekla kazala jer njega nema ovde da se brani a niti ima nekih dokaza, ako ćemo o istini.
Ovaj drugi deo o „Džudžinoj hordi“ i reketiranju ne bih da komentarišem jer je očigledno žešća glupost.
O pa to je to. Dakle i vi ste „Za našu decu“, kao što rekoh i vaš janičar takođe. Evo potvrdiste to i sami. Šta je žešća glupost? Ne postoji šansa da niti jedan tender dobiješ za javna preduzeća, ako nisi deo Džudžine horde, to jest ako ne priložiš reket. Pa to je javna stvar isto kao što je javna stvar da se ogromne nabavke vrše bez ikakvog tendera (autoputevi na primer). Pitali ste me za Radula, rekao sam iz prve ruke lična iskustva, i to na vaše insistiranje, pod punim a ne „nekim“ imenom i prezimenom. I sada to je rekla-kazala?
Ko ti trese kavez majmune?