Peugeot 208 1.2 PureTech 100 ks Allure Pack – Srećan broj

Novi Peugeot 208 već u startu postao je pravi bestseler, no sve verzije ne prodaju se podjednako dobro. Nakon električne izvedbe, dizela 1.5 BlueHDi i najsnažnijeg 1.2 PureTech 130 EAT8, pozabavili smo se „srcem“ ponude, slabijim trocilindarskim 1.2 od 100 ks.

Tri prethodna druženja s novim 208 omogućila su nam da se detaljno upoznamo s njegovim kvalitetima i manama, ali, kao što to često biva, Peugeot se svaki put potrudio da mi na test vožnju ustupni najprestižnije primerke, sa snažnijim agregatima i vrhunskom opremom.

Jasno je da sve ovo, svesno ili nesvesno, pozitivno utiče na opšti utisak i čula vozača i putnika, dobiti osnovnu verziju nije uvek jednostavno. Čak i ovoga puta, bez obzira što sam tražio agregat skromne snage, „uvališe“ mi jedan od najviših završnih nivoa Allure Pack, i kao šlag na tortu lepa kožna sedišta i još mnogo toga za šta se doplaćuje kamara para.

Ma šta se žališ, tim bolje, reći će neko, no kako je cilj preneti vam što objektivnija zapažanja, često sam na muci da budem realan! Sva sreća pa je ovaj lavić prirodno lep, nije mu neophodno mnogo šminke u vidu dopunskih spojlera, velikih aluminijumskih felni i raznih džidža-midža, da bi privukao poglede.

Dizajn je potpuno nov, svež, drugačiji od prethodnog 208, s kojim osim naziva ne deli više ništa. Podrazumeva se da je novajlija pokupio izvesne stilske elementa od veće braće, gde pre svega mislim na tri vertikalna led dnevna svetla i ogromne „očnjake“, koji duboko „grizu“ u branik. Ne za sve verzije, umesto spomenutih LED svetla voženi je posedovao klasične farove s halogenim sijalicama.

Navedimo još masivnu i blago ispupčenu prednju masku, dok zadnji deo karakteriše elegantna svetlosna grupa iz tri dela, integrisana u pojas od crne plastike (slično kao kod 508) i poveći spojler pri vrhu petih vrata. Za razliku od ranije voženog GT-Line ne pronađoh dupli završetak izduvne grane i niskoprofilne pneumatike od 17 cola, niti su prorezi za točkove uokvireni crnom lakiranom plastikom.

Podsećanja radi, osim nove platforme izmenjene su i spoljašnje dimenzije, sadašnji je duži za 80 mm (4,06 m), te ujedno širi za 32 mm i niži za 20 mm. Vizuelni efekat je postignut, iako već drugu godinu u opticaju i dalje privlači dužnu pažnju, posebno ukoliko je u nekoj od atraktivnijih boja, kao što su žuta, drečavo plava ili vožena crvena.

Dakle, ovoga puta vožena je trenutno najtraženija verzija 1.2 PureTech od 100 ks, s ručnim šestostepenim menjačem, tim bolje jer je s automatskim EAT8 skuplja za čitavih 2.100 evra. Dizel motor 1.5 BlueHDi/100 ne privlači više kupce kao nekada, dok je električni e-208 i dalje rezervisan sa „posebnu“ klijentelu, iako je bezmalo 25% svih prodatih 208-ica na struju.

Vredna tri cilindra

Kako bi stvari odmah bile jasne, ako mogu da biram između tri i četiri cilindra u principu bih izabrao motor s jednim više! Primera radi, da mi se ponudi četvorocilindarski Clio 5 1.3 TCe/130 ili trocilindarski 208 1.2/130, bez obzira što mi je u estetskom smislu Peugeot privlačniji, pre bih se opredelio za mali Renault. Naprotiv, u slučaju trocilindarskog Clia 1.0 TCe/100 i ovde predstavljenog 208 1.2 PureTech/100, moj izbor bi pao na Peugeot! Zašto?

Jednostavno, nakon što sam bio u prilici voziti sve četiri izvedbe nalazim da je Renaultov 1.3 TCe ubedljivi od 1.2 PureTech/130, ne i 1.0 TCe/100, iako se prilikom prethodnih vožnji pokazao posve korektnim. Jer ovaj blok razvija znatno osetno skromnijih 160 Nm, dok se mali lav, osim što ima veću zapreminu, može pohvaliti s čitavih 205 Nm, obrtni moment koji razvija s 1.000 obrtaja manje (pri 1.750 o/min).

Želim da kažem kako je uprkos predrasudama ugradnja trocilindarkog agregata u vozila iz B segmenta posve opravdana, iako verujem da se pojedni čitaoci neće složiti s mojom konstatacijom… Bilo kako bilo, ovo motorče podarilo je neophodan elan našem 208, s relativno skromnih 1.090 kg nikada nije u deficitu snage. Nije neophodno ni navlačiti ga u visok režim rada kako bi se ostvarile dobre perfomanse, čim se kazaljka obrtomera približi cifri od 2.000, povlači snažno i odlučno. I što je najlepše, čak mu je i zvuk dopadljiv, sve dok se ne potera u maksimalni režim rada, kada postaje previše grlat i prisutan u kabini.

Uparen s šestostepenim ručnim menjačem, prijatnim za rukovanje i dobro odmerenih prenosa, sposoban je ubrzati do 100 km/h za 10 s (Peugeot navodi 9,9) i pogurati ga do nekih 190 km/h! Nije loše, iako je snažniji 1.2 PureTech/130 još performantniji (8,7 s i maksimalna brzina od 208 km/h), ali po koju cenu!? Obavezno u paru s EAT8 i uz završni nivo GT i GT Pack, košta u Srbiji najmanje 24.790 evra, dok se voženi može dobiti počevši od 17.840 evra (završni nivo Active Pack).

Naravno da ne ostavljaju isti vizualni efekat i da je kod GT oprema neuporedivo bogatija, što ipak ne opravdava razliku od preko 7.000 evra! Kad smo već kod cene recimo da za voženi Allure Pack treba 19.690 evra, što će reći da ovaj mali lav skupo prodaje svoju kožu. Bez ulaženja u detalje, slično opremljen Clio 1.0 TCe 100 LPG Intens, košta kod nas 16.890 evra, a bratski Citroen C3 1.2 PureTech/110 Shine 15.390 evra.

Dakle visoka cena i solidno motorče, a vozna dinamika? Bez zamerki, ponašanje našeg malog lava je dinamično i sigurno, uz precizno upravljanje i malo podupravljanja. Ovde je ogibljenje osetno mekše trimovano nego li kod GT i gume nisu ni blizu toliko performantne, čime se donekle izgubilo na efikasnosti, a dobilo na udobnosti. Tim bolje, po viševekovnoj francuskoj kaldrmi, koja se još uvek može pronaći na pojedinim ulicama i bulevarima kao što su Jelisejska polja, znatno manje vibrira i poskakuje.

Ovoga puta uglavnom je vožen po gradu i predgrađu, zapravo poslužio mi je kao izviđačko vozilo za čuveni teniski turnir Roland Garros!? Naime, nedelju dana kasnije vaš dopisnik trebalo je provesti petnaestak dana kao jedan od više stotina oficijalnih šofera za prevoz tenisera, trenera, sudija i raznih zvanica, te sam s ovim 208 obišao i pokušao memorisati sva važna mesta.

Počevši od samog kompleksa Roland Garros, koji ima verovali ili ne 54 ulaza, pa sve do desetak teniskih centara u bulonjskoj šumi i okolini gde se održavaju treninzi, više hotela za smeštaj tenisera i sudija, aeodroma, železničkih stanica…

Sva oficijalna vozila su marke Peugeot, ali isključivo plug-in hibridi ili električni modeli, tipa 2008, 3008, 508… Interesantno iskustvo koje se nažalost završilo nakon samo par dana, zbog katastrofalne organizacije, nedefinisanog radnog vremena i plaćanja, odustao sam od daljeg angažovanja… Ne, nisam bio u prilici prevesti ni Đokovića ni Nadala, najbolje plasirani teniseri imaju svoje privatne šofere.

Inače samo ogibljenje nije znatnije evoluiralo u poređenju sa bivšim, napred je MacPherson, dok je pozadi ostala polukruta osovina. Već kao po običaju isterah ga i na auto-put, gde je dokazao da mu je polivalentnost jača strana. Ni malo ga se ne plaši, uz dovoljno snažan i diskretan motor (pri 130 km/h vrti se na 2.500 o/min), dobru izolaciju kabinskog prostora i udobno ogibljenje, otisnuti se na duži put nije nikakav problem.

U ovakvim okolnostima putni računar pokazuje potrošnju od  6,6 l, dok u idealnim uslovima ne prelazi 4,5-5 l. Po gradu nema pravila (moja se kretala između 9 i 10 l), da bi se na kraju zabeleženi prosek stabilizovao na tačno 7 litara.

Enerijer k’o bombona

Pored privlačne spoljašnjosti, novi 208 može se pohvaliti atraktivnim i nadasve modernim enterijerom, pod uslovom da volite ekrane i digitalne instrumente. U svakom slučaju ukoliko je cilj Peugeota bio impresionirati potencijalno zainteresovane, u tome je u potpunosti uspeo. Opet se moram ograditi, sve što ću navesti odnosi se na više završne nivoe, računajući i ovde predstavljeni Allure Pack.

U tom slučaju imate pravo na „3D“ instrument tablu, po prvi put viđenu kod grupacije PSA. Radi se ekranu (analogni instrumenti su zadržani za niže završne nivoe) s dva nivoa, gde su u dnu smešteni fiksni pokazivači (za temperaturu motora i stanje  goriva u rezervoaru), dok je drugi nivo transparentan i smešten par santimetara ispred. Nešto kao „Head up“ pokazivač koji se obično nalazi pri vrhu komandne table, dok je ovde smešten u okviru samih instrumenata.

Princip je isti, na providnu plastiku projektuje se po želji obrtomer, brzinomer, GPS, podaci s putnog računara, i sve se može personalizovati različitim grafičkim rešenjima u više boja. Neupućeni vozači biće u početku zbunjeni, treba malo vremena naviknuti se na sve to i pronaći sve opcije. Dakle, lepo ali ne preterano čitljivo, dobri klasični instrumenti, gde pre svega mislim na obrtomer, ipak su precizniji.

Instrument tabla sastavni je deo „i-cockpita“, koji karakteriše sve Peugeote novije generacije, ali koji ne „leži“ svim tipovima vozača. U rukama imamo ekstremno mali upravljač, podrezan na donjem i gornjem delu, kako bi što manje zaklanjao instrumente, na koje se gleda preko njega.

Posledice ovakve koncepcije su poznate, ili se sedište mora podići ili se upravljač spušta u krilo, ponekad i jedno i drugo! Sva sreća njihova amplituda podešavanja je veoma velika, tako da na kraju vozač nekako i pronađe više-manje željenu poziciju.

U dizajnerskom smislu sve je superlativima, gde pre svega mislim na centralni ekran od 10 inča (7 inča za jeftinije verzije), kao i komandnu tablu s prekidačima u klavir stilu, kojima se direktno biraju željene funkcije. Lepo, nažalost ne uvek i praktično, da bi se pronašla željena, posebno u drugom nizu (dupli red), pogled se mora skloniti s puta.

Naprotiv, za pohvalu je izbor materijala, na gornjem delu konzole pronalazimo mekanu sunđerastu plastiku, u harmoniji s materijalom koji podseća na karbon. Nisam siguran da li uz ovaj završni nivo ide LED dekorativno svetlo na centralnoj konzoli (u voženom je bilo), koje se u vidu linije proteže na vrata (po želji u desetak različitih boja). Čak je i na plafonu, iznad unutrašnjeg retrovizora bez okvira, centralno LED osvetljenje, osetljivo na dodir.

Nisu zaboravljeni ni putnici pozadi, spotovi za čitanje su iza glave, a dva USB priključka omogućavaju da se napune mobilni telefoni. Podignut je i nivo fabrikacije, 208 spada među najkvalitetnije završene mališane u segmentom. Prednja sedišta kod voženog su s dobrim bočnim osloncima, široka i udobna, kao što rekosmo u voženom obložena kvalitetnom kožom.

Za pohvalu je i praktični aspekt, u vrata i pregradak za rukavice staju flaše od 1,5 litara. Podešavajući naslon za laktove između sedišta skriva još jedan veliki boks, dok se svakodnevne sitnice mogu odložiti u dno centralne konzole, odnosno udubljenja za limenke. Predviđen je i pregradak za bežično punjenje smarfona, čiji poklopac, kada se otvori, služi kao oslonac za isti.

Nažalost, na zadnjoj klupi raspoloživ prostor je skučen, dve odrasle osobe moraju da računaju na solidarnost vozača i suvožača. Do nekih 1,8 m visine nekako i mogu da se skrase, iznad toga glavom se dodiruju plafon.

Nije jednostavan ni sam ulazak i izlazak iz vozila, krivac za to su mala zadnja vrata. Navedenih desetak santimeta više u dužinu (međuosovinsko rastojanje je praktično isto kao kod bivšeg) nisu dakle doneli više prostora, što se odnosi i na prtljažnik. Zapremina od 311 litara tek je na donjoj granici proseka, dok se modularnost svela na obaranje zadnjih naslona.

Bez police za poravnanje nivoa, dobijen prostor nije ravan, tačnije sedalni deo uzdignut je za nekih 7-8 cm. I ovoga puta u njegov dnu pronađoh rezervni točak „ćopavac“, s tim da uz doplatu može dobiti istih dimenzija, kada se izgubi još par desetina litara korisne zapremine. To bi bilo to, za detalje opreme, kako elektronske tako i one zadužene za udobnost, ukoliko ste zainteresovani pozivam vas da prostudirate zvanični sajt Peugeota za Srbiju. Ima tu svega kao i kod prestižnijih modela kuće, upravo zato nalazim da je testirana verzija verovatno najinteresantnija.

Iako je i dalje skupa nudi uglavnom sve što se očekuje od jednog savremenog mališana u B segmentu, plus, kao bonus, retko privlačan dizajn. Po svemu sudeći dobitna kombinacija, novi 208 najprodavaniji je model u Evropi, na drugom mestu najveći konkurent mu je, verovali ili ne, 2008! Uspeh kakav Peugeot ne pamti!

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Dizajn, atraktivan enterijer,menjač, odnos vozna dinamika/udobnost, prijatan i dinamičan egregat, nivo raspoložive opreme
	Loše strane:
	Cena, pozicija za upravljačem ne odgovara svim vozačima, pristup zadnjoj klupi i raspoloživ prostor

Kratko poređenje Renault Clio 1.0 i Peugeot 208 1.2

(6424)