Analiza: Ko kaže da Meri Bara smara?
Objava s kojom se oglasila šefovica General Motorsa Meri Bara može se smatrati revolucionarnom. Američka kompanija će prodavati samo vozila s nultom emisijom počev od 2035. godine. To je projekat koji će najverovatnije uništiti i poslednji plan za eventualni spas motora s unutrašnjim sagorevanjem, čak i u Evropi.
Teško da se može pronaći ijedna druga automobilska kompanija koja bi na bolji način predstavljala svet klasičnih četvorotočkaša od General Motorsa. Upečatljive drumske krstarice s karakteristično izvedenim repom, ikona američkih sportskih automobila Corvette, robusni pikap kamioneti i Hummer kao ultimativni terenac… Sve su to pokazatelji i krunski dokazi zašto je General Motors sinonim starog automobilskog sveta.
Šefovica kompanije Meri Bara sada želi da izmeni imidž društva koje vodi. Počev od 2035. godine, GM će proizvoditi samo vozila koja uopšte ne koriste SUS motor, a do 2040. godine je ideja da se firma učini ugljenično neutralnom. General Motors će se „pridružiti vladama i privrednim društvima širom sveta koja su spremna na saradnju s krajnjim ciljem kreiranja bezbednijeg, ekološki prihvatljivijeg ambijenta i sveta koji bi bio bolje mesto za život.“
Ovo su dakle, impozantni zaveti iz usta žene koja je na početku mandata bivšeg predsednika Amerike, Donalda Trampa molila za uspostavljanje labavijih emisionih standarda. Ali, ovo što sada ona radi se može smatrati neobičnim signalom upućenom rivalima. Automobilski ekspert iz Centra za automobilska istraživanja iz Duizburga (Center for Automotive Research – CAR), Ferdinand Dudenhofer objašnjava novu situaciju sledećim rečima: „Niti jedan tradicionalan proizvođač automobila se do ovog trenutka nije usudio da preduzme tako dosledan korak.“
I dok većina muškaraca na istaknutim mestima u današnjoj industriji igra u ulozi sledbenika, dotle je šefovica General Motorsa Meri Bara pravi pravcati predvodnik. „Muškarci koji sede u upravnim odborima velikih kompanija očito nemaju petlje da preduzmu korak u smeri raskida s prošlošću,“ kritikovao je Dudenhofer muški deo rukovodtsva ostalih kompanija, bez bojazni da će biti proglašen seksistom, jer to je današnji svet. Iz perspektive, često i bez osnova prepotentnih Nemaca, tužno je to što je „staromodni“ GM bio baš prvi koji je proglasio ovakav plan, a ne neki inovativni proizvođač, kakav je na primer BMW.
Era SUS motora se bliži kraju
Po mišljenju Dudenhofera, VW je preduzeo krupne korake u smislu promocije elektromobilnosti, ali GM je sada stoprocentno zagazio u budućnost. Za ovog automobilskog eksperta, to je i jedini logičan pravac. „Motori s unutrašnjim sagorevanjem nemaju budućnost u automobilima, i sintetička goriva to neće moći da promene,“ predviđa Dudenhofer.
Međutim, uprkos gromoglasnoj najavi, General Motors nije uspeo da nadmaši konkurenciju u pogledu brzine sprovođenja električnog zaokreta, kaže Peter Fint, iz kuće za konsalting iz oblasti tehnologije Altran. Mnogi proizvođači su na sličnom nivou kao što je gigant iz Detroita, ali ne „kokodaču“ tako glasno, odnosno ne najavljuju preduzimanje odlučujućeg koraka u smislu otklona od motora s unutrašnjim sagorevanjem.
»VW želi da postane kompanija čijim radom se ne generišu emisije jedinjenja CO 2, i to do 2050. godine, što praktično podrazumeva kraj za SUS motore. Porsche u stvari želi da postane marka koja koristi samo električne pogonske sklopove za deset godina,” kaže Fint. Istovremeno, Daimler razdvaja proizvodnju pogonskih jedinica, a arhirival General Motorsa, Ford takođe ima dobru strategiju tranzicije ka električnom pogonu. Zato on i ne smatra ovaj potez revolucionarnim, već pre kao značajnu prekretnicu u smislu percepcije industrije od strane javnog mnenja.
Detroit je prepoznao znakove pored puta
GM je očito u korak s vremenom, u kontesktu faznog oproštaja od motora s unutrašnjim sagorevanjem. Mnoge vlade još uvek nisu definisale izlazne strategije, to jest plan napuštanja benzinskih i dizel motora, ali neke i jesu. Tu je Norveška najradikalnija s 2025. godinom, pa onda i Francuska koja je pribeležila 2o4o,. godinu. General Motors se tu, s dozom razuma, smestio negde u sredinu s najavljenom 2035. godinom, objašnjava Fint. Povrh toga, broj novoregistrovanih baterijskih vozila je u Nemačkoj eksplodirao u prošloj godini, dok je u Norveškoj taj broj bio veći od konvencionalnih vozila.
„Motori s unutrašnjim sagorevanjem ulaze u zonu sumraka,“ objašnjava tehnološki konsultant Fint. „Proizvođači sada treba da zasuču rukave i da obezbede sebi što bolju poziciju u novom svetu.“ GM je prepoznao trenutak u kom se menjaju vremena – „i nagrađen je rastom vrednosti akcija,“ tvrdi Fint. Na dan objave odluke je vrednost akcija kompanije GM porasla za tri procenta na berzi.
Objava američkog konglomerata ima značajan odraz i na lanac dobavljača i industrije iz segmenta proizvodnje sintetičkih goriva (onih čijim se sagorevanjem ne oslobađa ugljenj-dioksid). Donedavno se verovalo da bi možda baš sintetička goriva mogla produžiti život SUS motorima jer omogućavaju koegzistenciju ugljenično neutralnih planova i termičkih motora.
Sada odluka General Motorsa da odustaje od termalnih agregata povlači sa sobom i inherentnu percepciju da sintetička goriva nemaju budućnost u smislu široke konzumacije, kaže Fint. Andreas Radić iz kuće koja se bavi strateškim konsaltingom, takođe tvrdi da će odluka američkog giganta veoma nepovoljno uticati na promociju veštačkih goriva. Po njegovom mišljenju, SAD su bile potencijalno veoma značajno tržište za takav energent.
Nejednak stepen društvenog razvoja kao veliki problem
Međutim, proklamovani plan poseduje neke praznine, odnosno izuzetke. GM ostavlja mogućnost nastavka upotrebe motora s unutrašnjim sagorevanjem za vozila iz segmenta pikap kamioneta koja mere preko 3,5 tona, objašnjava Fint. I uprkos povlačenju s mnogih tržišta, američka grupacija i dalje rezonuje i posluje u globalnim razmerama.
Strateški konsultant Radić navodi da se rađa dilema kako će General Motors isfinansirati ostvarenje svojih ambicioznih planova. Naime, GM posluje i na teritoriji Južne Amerike, a i drugde gde će bez dileme, motori s unutrašnjim sagorevanjem ostati veoma važni i posle 2035. godine. Stoga ostaje dilema hoće li GM biti prinuđen da se povuče s tih teritorija, ili drugim rečima, kako konzistentno primenjivati plan u uslovima nejednakog razvoja ekonomija na svim tačkama zemaljske kugle.
„Ubrzavanje proizvodnog procesa će takođe biti izazov sam po sebi,“ kaže Radić. Imajući u vidu status gradilišta koje se odnosi na fabriku baterija u Ohaju, General Motors je u prednosti u odnosu na Volkswagen – „ali brzina sticanja znanja o proizvodnji elektromobila ostaje problem, baš kao što je to pokazala nedavna situacija kroz koju je prošao Volkswagen,“ upozorava Radić. Možemo se podsetiti i proizvodnog pakla u kom su se donedavno koprcali inženjeri i ostali radnici američke kompanije Tesla.
Infrastruktura kao usko grlo
Tehnološki konsultant Fint smatra da je GM dobro pripremljen. Uz Ultium platformu, proizvođač poseduje veoma dobru električnu osnovu koja je dizajnirana tako da ispuni zahteve najšireg spektra potreba. S električnim Hummerom, prvenac američke grupe će se uskoro naći među kupcima. “GM je prepoznao crne tačke u proizvodnji električnih automobila i razvio odličnu strategiju,” kaže Fint.
Oba konsultanta se slažu da je najveći izazov za američku grupaciju koji se može golim okom videti, onaj koji se tiče zakržljale mreže stanica za dopunu električnom energijom. Sama veličina Sjedinjenih Američkih Država, pa još dodatno pojačano mestimično slabom naseljenošću površina, čini problem izgradnje mreže stanica za dopunu baterija prilično izazovnim problemom za rešiti do 2035. godine. Ne pomaže ni pomalo i donekle zastarela elektromreža Amerike.
Upravo ovde leži i potencijal General Motorsa, dodatno podgrejan ispravnim političkim instiktom koji poseduje šefovica Bara. Kompanija bi mogla to da iskoristi, baš kao što je to učinila 2016. s Trampovom administracijom. Naime, očigledno je da će država morati da se uključi i da investira u ovom segmentu, a General Motors ovom svojom objavom praktično izaziva novog predsednika Bajdena, da preduzme nešto veliko i konkretno za promociju električne mobilnosti.
Sve u svemu, General Motors na domaćem terenu ima najbolje predispozicije za uspeh od svih američkih proizvođača.
AutoRepublika
(479)
Mary kaze ovakve stvari da poveca vrednost akcija GM-a i samim tim svoju platu, a posto ima 60 godina ona ce u penziju do 2026. godine, sto znaci da nece biti ni blizu da vodi GM kada ovaj plan navodno bude trebao biti realizovan.
Meni se čini da se iza ove pomahnitale i haotične elektrifikacije ne kriju nikakvi ekološki razlozi, niti bilo kakve dobrobiti po čovenčanstvo.
“Motori s unutrašnjim sagorevanjem nemaju budućnost u automobilima, i sintetička goriva to neće moći da promene,”
Možda SUS motori nemaju „budućnost“, ali, njihova je svakako „sadašnjost“, a ja moj život živim samo u (svakodobnoj) „sadašnjosti“.