Renault Talisman 1.3 TCe/160 EDC7 Intense – Monsieur Talisman

Mr. Talisman je elegantan gospodin, doista korpulentan, ali s istančanim stilom i ukusom. Jedan od retkih, ukoliko ne i jedini predstavnik francuske škole, koji ne odustaje od tradicije. Da, shvatili ste, Talisman je Renaultova klasična limuzina, kakve se sve ređe sreću.

Nakon izvesnih korekcija s kraja 2018. godine, uglavnom vezanih za kvalitet materijala, Renault Talisman ponovo je lako retuširan godinu dana kasnije. Tek da se izbriše po koja bora, nastala nakon pet i kusur godina postojanja. No njegova sudbina je zapečaćena, Talisman nije imao šansu da se rodi u neka srećnija vremena. Malo zbog modnih trendova, a znatno više usled sve strožih normi o količini izduvnih gasova i finansijske krize u koju je upao Renault, neće dobiti naslednika.

Ovaj čuveni francuski proizvođač zaista nema sreće s modelima u D segmentu, nakon Lagune, Vel Satis i Latitude, ni Talisman nije uspeo zabeležiti značajniji proboj na tržištu. Šta više, i pored neospornih kvaliteta njegova prodaja u Francuskoj je tri puta inferiornija od Peugeota 508, koji, osim što nema toliko familijarnih atributa, osetno je skuplji. A kako je i Citroen još od pre par godina ispao iz igre (proizvodnja modela C5 je ukinuta 2018. godine), zaista se možemo zapitaia u čemu je problem?

Ako ćemo pošteno, s izuzetkom grupacije VW (Passat i Škoda Octavia/Superb), tako su više manje prošle sve limuzine „generalista“ na Starom kontinentu (Opel Insignia, Ford Mondeo, Alfa Giulia, Kia Stinger). Jednostavno u ovom segmentu premijum proizvođači „oberu kajmak“, iako se naš Talisman prodaje gotovo dva puta jeftinije od pojedinih Audijaa i BMW modela, sličnih performansi i opreme. OK, u startu Renault je imao nekoliko „loših nota“, jeftini materijali i nedovoljno snažni agregati nisu mogli staviti u prvi plan njegove kvalitete.

Srećom i to je brzo otklonjeno, no prodaja nastavlja da opada (-27 % prošle godine), iako Talisman poseduje i interesantnu karavan izvedbu. U ciframa izraženo, prošle godine Renault je bio na muci da na evropskom tržištu plasira 15.000 primeraka, dok je u istom periodu Škoda prodala 220.000 Octavia! Pomalo nepravedno, jer Renault je sve uradio što je u njegovoj moći, pored atraktivnog izgleda izvršio je i „čistku“ po pitanju agregata, ostavivši samo najbolje za kraj. Zaboravite dakle na nekadašnje dizele 1.6 dCi/130 i 1.7 Blue dCi/150, otišli su u istoriju, kao i benzinski 1.6 TCe i snažni 1.8 TCe/225, preuzet iz Alpine A110 (test u arhivi).

Za 2021. godinu ostao je samo jedan dizel blok 2.0 Blue dCi Od 160 i 200 ks, kao i ovde predstavljeni 1.3 TCe/160 EDC, nastao u saradnji s Mercedesom. Tek da se zna, dizel možda i neće dočekati kraj karijere, dok će benzinski dobiti „pojačanje“ u vidu još slabije izvedbe, tj. 1.3 TCe/140, isključivo u paru s ručnim menjačem.

Restilizacija, koja restilistizacija?

Već kao po navici, Renault je Talisman 2020-o godište nazvao „Fazom 2“, no da bi se uverili u razlike moramo se poslužiti lupom i fotografijama bivšeg! Dobro, činjenica je da je u estetskom smislu ovaj veoma uspešan, tako da nije postojala veća potreba za „ušminkavanjem“. Uostalom i vremena su teška, prošle sedmice novi generalni direktor Renaulta Luka de Meo, najavio je značajne izmene u organizaciji i globalnoj politici, gde za Talisman nema nikakve perspektive.

Dakle tek par lakih zahvata na karoseriji, pre svega na prednjem delu, gde primećujem još više hromiranih površina i izmenjene „letvice“ na masci. Navodno je modifikovan i branik, dok su svetla 100 % LED, odnosno u zavisnosti od završnog nivoa mogu biti automatski adaptivna LED MATRIX Vision, s integrisanim „trčećim“ pokazivačima pravca, napred i pozadi. Kad smo već kod zadnjeg dela učinilo mi se da svetlosna grupa nešto kraća i elegantnija, od sada „potpisana“ hromiranom lajsnom ispod. Na krovu uočih i antenu u obliku ajkulinog peraja, pored novih točkova ponuđene su i tri nove boje karoserije; Gris (siva) Baltique, Gris Highland i kao kod voženog Rouge (crvena) Millesime.

U slabo osvetljenom parkingu Renaulta, s karticom slobodne ruke u džepu, moj Talisman me je prepoznao na par metara odstojanja i odmah se javio svetlosnim signalom, plus  „mahanjem“ retrovizora i paljenjem unutrašnjeg osvetljenja. Lep gest kao dobrodošlica. A u unutrašnjosti na prvi pogled ništa novo, tek po paljenju motora uočljivi su „detalji“ kao što je kompletno numerička instrument tabla (10,2 inča) i novi vertikalno postavljen centalni ekran od 9,3 inča (ranije maksimalno 8,7 inča), velike rezolucije.

Ovaj je opremljen satelitskom navigacijom čija se adresa može uneti vokalnom komandom, dok je traženje olakšano Google konekcijom (aplikacije Android Auto i Carpley). Spomenuti instrumenti se mogu personalizovati, odnosno izabrati željena grafika i boja, nezavisno od četiri programirana moda funkcionisanja. Sistem Multisens nam je poznat od ranije u Renaultovim modelima, podsećanja radi svaki mod (My Sense, Sport, Confort i Eco) ima specifičnu reglažu.

Malo uz pomoć dosijea za štampu, plus upoređivanjem ranijih zapažanja (testova), uvideh da sada i smartfon može bežično puniti, a da su sedišta poboljšana, s novim kožnim presvlakama. Naravno samo za najviši završni nivo i uz doplatu, što se odnosi i na najnovije elektronske sisteme, kao što je za poluautonomnu vožnju.

Zapravo nedostatak vrhunske tehnologije bio je jedan od nedostataka Talismana, tako da je ovo bila poslednja prilika da se unapredi. Koliko sam mogao primetiti kvalitet plastike i ostalih materijala nije posebno evoluirao, sve što je vidljivo, odnosno u gornjem delu, uglavnom je kvalitetno, no kada se pogled spusti niže od upravljača, do izražaja dolazi bazična plastika. Na centralnoj konzoli između sedišta, pored ručice menjača, i dalje se nalazi „džojstik“ sa duplim komandama, kako se ne bi moralo uvek pipkati po ekranu. Nažalost, njegova pozicija nije preterano ergonomska, smešten je previše unazad.

Za upravljačem malog prečnika, vozač se oseća prijatno, posebno kada su i sedišta presvučena kvalitetnom kožom. Poseduju snažne bočne oslonce i sva moguća električna podešavanja, plus grejanje i ventilaciju. Nedostatak preglednosti unazad nadoknađen je kamerom i senzorima (postoje čak i bočni), odnosno naslonima za glavu na zadnjoj klupi s dve pozicije (vertikalna i horizontalna). Uzevši u obzir da se radi o limuzini, čak je i praktični aspekt za pohvalu, što znači da boksova i polica za odlaganje sitnica ne nedostaje. U vrata staju flaše od 1,5 l, a u centralnu konzolu dve limenke i još mnogo toga u naslon za laktove između sedišta.

Što se tiče unutrašnjeg prostora, Talisman je prosečno talentovan. Na zadnjoj klupi putnici poseduju dobru širinu u ramenima i solidan prostor za kolena, u svakom slučaju ubedljivo više nego li u novom Peugeotu 508, ali i dalje ubedljivo manje od Passata i Škode Superb. Sam prtljažnik poseduje odličnu zapreminu od preko 600 litara, ali trovolumenska karoserija nema praktičnost jednog karavana.

Ulazni otvor je relativno skroman, a da bi se dohvatili predmeti iz dubine, mora se zaroniti u njegovu unutrašnjost. Zadnji nasloni se po potrebi mogu oboriti, dok smo u dnu pronašli rezervni točak istih dimenzija. Njegova vrata otvaraju se pritiskom na minijaturno dugmence ispod znaka proizvođača (treba ga i zapaziti), ili komandom iz unutrašnjosti.

Kome treba više prostora, sreću će pronaći u spomenutom karavanu, nazvanom Grandtour. Duži za samo 16 mm, u estetskom smislu veoma je uspešan. Iako je u konfiguraciji s pet sedišta zapremina prtljažnika praktično identična, Grandtour je znatno praktičniji. Osim što se može tovariti do plafona, obaranjem zadnjih naslona, jednostavnim povlačenjem ručica na bokovima, dobija se ravna površina od 1.680 dm3 (kod limuzine samo 1.022 dm3).

Jedna zvezda u srcu

Mali 1.3, ili preciznije rečeno 1.33 TCe, raširio se kao Covid epidemija kod alijanse Renault/Nissan. Gotovo da nema segmenta gde ga ne pronalazimo, posve je dakle normalno da je ugrađen i u Talisman. Po svemu sudeći poveli su se logikom da je četiri bolje nego tri, za razliku od pojedinih proizvođača, koji uz sličnu zapreminu motora preferiraju tri cilindra (PSA, BMW, Ford), Renault i Mercedes opredelili za četvorocilindarski blok.

Vreme će pokazati ko je bio u pravu, vratimo se našem 1.3 TCe, koji nije evolucija bivšeg 1.2 TCe, već posve novi blok. Bez ulaženja u tehničke detalje (veći turbo punjač, pritisak ubrizgivača podignut na 250 bara, promenljiva distribucija ventila, tehnologija „oblaganja“ cilindara po ugledu na Nissanov GT-R), recimo da je razvijen u tri verzije. Najslabija razvija 115 ks (220 Nm), zatim sledi snažniji od 140 ks (240 Nm), i na kraju voženi s 160 ks i 260 Nm, ukoliko je u sprezi sa šestostepenim ručnim menjačem. Sa sedmostepenim automatskim EDC, veći je za 10 Nm, što objašnjava nešto bolje perfomanse kada je uparen sa njim.

Lepo, lepo, kažete, a kako se sve to manifestuje u praksi, odnosno na putu? Još i pre nego li sam se smestio za upravljač moje sumnje bile su vezane za performanse i potrošnju, sasvim je logično pretpostaviti da se jedna ovakva velika i teška limuzina bolja oseća kada je pogonjena dizel agregatom, čak i ukoliko je ovaj iste snage kao voženi (2.0 Blue dCi/160). Jer par dana pre nego li sam se „zapucao“ na malo duži put, po Parizu i prigradskim putevima potrošnja je već prebacila 9 litara, odnosno u „mrcvarenju“ po gradu popela na 12 litara.

Sam agregat na prvi kontakt mi deluje dovoljno „pun“, iako u ovakvim okolnostima koristim samo mali deo njegovih kapaciteta. Ipak, jasno je da nema problema sa elastičnošću, pre svega zahvaljujući solidnom obrtnom momentu, koji razvija pri niskih 1.800 o/min, ali i „pametnom“ menjaču s sedam prenosa. Ne, nije greška, za razliku od 2.0 Blue dCi/160 ovaj menjač ima jedan prenos više!? Možda zato što su Renaultovi inženjeri procenili da benzincu treba sedmostepeni radi boljeg iskorišćenja motora, dok je dizelu sasvim dovoljan i šestostepeni, usled znatno većeg obrtnog momenta od 360 Nm?

Bilo kako bilo, naš mali 1.3 TCe pravo lice pokazuje tek izvan grada, na putu i auto-putu početni skepticizam u stilu mali blok velik automobil, brzo je iščeznuo. Njegove performanse u potpunosti su na nivou očekivanja (maksimalna brzina 210 km/h uz ubrzanje do 100 km/ za 8,9 s), posebno ukoliko spadate u vozače koji ne obaraju brzinske rekorde. U ovakvim okolnostima akustična udobnost je za pohvalu, čak je i potrošnja od 7-7,5 litara posve prihvatljiva.

Logično, Talisman poseduje veoma dobru aerodinamiku, dok se motor pri brzini od 130-135 km/h „vrti“na skromnih 2.300 o/min. Tim bolje, jer sa samo 47 litara u rezervoaru nećete otići daleko (51 bez 4Control). Šumovi od strujanja vazduha su prigušeni, u zavisnosti od kvaliteta asfalta više se čuje buka od „valjkova“, dimenzija 245/40 R19. Naravno da deluju lepo i da su performanse guma po suvom za svaku pohvalu, ali mene uhvati sneg (zimske gume nisu obavezne u Francuskoj)!

Prvo par neozbiljnih pahuljica, koje su nakon nekoliko sati napravile snežni pokrivač od 9-10 cm. Niti je bio planiran i najavljen, još manje očekivan u ovom delu Francuske, ali eto, desilo se!  Šta reći? Ma muka živa, jedva se vratih kući, kada pronađoh prvu manu našem automatskom menjaču EDC. Naime, ovaj nema program za sneg, odnosno klizav teren, zbog čega biram programa Eco, koji „omekša“ obrtni moment. Nekako uspevam da savladam blage uspone kroz šumu prelaskom na manuelni mod i biranjem viših prenosnih odnosa, ali elektronika uvek ima završnu reč. Ukoliko se i može krenuti iz mesta drugom brzinom, ne dozvoljava prebacivanje izvan definisanog opsega!

Naravano da u ovakvim okolnostima nema ni govora o nekakvim dinamičkim kvalitetima, još manje o čuvenom sistemu 4 Control (doplata za Intens 1.500 evra, u paru s elektronski kontrolisanim amortizerima). Verujem da nema potrebe ponavljati se i objašnjavati u detalje da se zadnji točkovi, do određene brzine, zaokreću u kontra smeru, odnosno s njenim rastom u istom pravcu kao i prednji. Prilikom temperamentne vožnje ovo evidentno pomaže Talismanu da se bolje postavi u krivine, dok se u gradskoj vožnji  znatno smanjuje prečnik okretanja (11,6 bez 4Control, odnosno 10,8 metara s njim).

Sva sreća par dana pre snega beše suv put, tako da sam se opet mogao podsetiti i uveriti u efikasanost sistema, iako će se neko možda zapitati treba li to jednoj porodičnoj limuzini? Treba, jer s 4,85 m Talismanom se lakše manevriše po gradu, a i lep je osećaj kada ga u nekom manjem kružnom toku i oštroj krivini, „smotate k’o sajlu“. Posebno ukoliko se izaberete mod Sport, koji mu evidentno najbolje „leži“. Osim što je odziv na gas bolji, upravljanje postaje teže, a menjač duže zadrži angažovani prenos. Vozilo se ujedno ukruti, pre svega zahvaljujući elektronski kontrolisanim amortizerima, dok zvuk motora postaje prijatno sportski. Podrazumeva se da je veštački, tj. da dolazi iz odličnih Bose zvučnika, ali nije preterano pojačan i neprijatan za slušni sistem.

Izborom nekog drugog programa, kao što je Confort, oseti se da amortizeri omekšaju, te je dozvoljeno preći većom brzinom preko „ležećih policajaca“. Treba reći da ovaj Talisman ipak  ne voli kratke poprečne prelaze, još manje oštećen asfalt. Pri nižim brzinama ogibljenje „treperi“, jednim delom i zbog navedenih pneumatika. Iznad nekih 60-70 km/h sve dođe na svoje mesto, ali ukoliko upadnete u neku jaču rupu, napunjenu vodom ili rastopljenim snegom (moj slučaj), zaboleće vas do kostiju. E da, Talisman nije ni Kadjar ni Koleos, za loše puteve nema bolje od nekog SUV-a.

To bi više manje bilo to, ostaje nam još cena, kao što rekosmo veoma povoljna u poređenju s konkurencijom. Uz voženi agregat možete ga dobiti za nepunih 26.000 evra (Zen), tj. 28.000 evra za završni nivo Intense (voženi). Pošteno govoreći, u našem je bilo više skupih opcija (kožna sedišta, 4Control, naplaci od 19 cola, metalizirana boja, Hi-Fi sistem Bose, električni panoramik krov, aktivni tempomat), skupilo se tu opreme za još 7-8 hiljada evra!

A ukoliko ste pomislili da je zbog povišene potrošnje od bezmalo 9 litara u proseku, logičnije posegnuti za dizelom 2.0 Blue dCi/160, sličnih perfomansi, niste u pravu. Jer iako ovaj troši dobrih 2 litre manje, skuplji je za bezmalo 4.000 evra (isti završni nivo), suma koju je teško brzo amortizovati.

U ponudi je i vrhunski opremljen Initiale Paris, kod koga su sve opcije uračunate, s tim da je ovaj ponuden samo uz snažniji dizel od 200 ks. Na sajtu Renaulta za Srbiju stoji snaga od 190 ks, što je netačno. Cena ovog dostiže nepunih 40.000 evra, ali uz takav agregat i opremu, u finansijskom smislu nema mu ravnog. Dakle, ukoliko tražite jednu veliku francusku limuzinu, osim Talismana nemate drugog izbora, sve do dolaska DS9, krajem ove godine.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	I dalje „moćan“ izgled, cena, sistem 4Control, dovoljno performantan agregat, menjač, zapremina prtljažnika
	Loše strane:
	Nevidljiva restilizacija, prosečna potrošnja, zapremina rezervoara i autonomija, previše skupih opcija, samo jedan benzinski agregat u ponudi

(15140)