Ko kaže da Kerol Šelbi nije voleo „džepne rakete“?

Pre nekih desetak godina prisustvovao sam veoma zanimljivoj raspavi na jednom automobilskom forumu, gde se otvorila priča koji četvorotočkaši će jednog dana biti vredni klasici. Kada je neko spomenuo Shelby izdanje popularnog Forda Focusa, usledela je kiša odgovora kako se pokojni Kerol Šelbi verovatno okreće u grobu zato što je nekome u njegovoj kompaniji palo na pamet da nalepi značku velikog tjunera na jeftini porodični heč.

Zanemaren je podatak što je Šelbijeva verzija bila zasnovana na mnogo hvaljenom Focusu ST, ali šta je stvarno ova ikona američke automobilske industrije mislila o kompaktnim vozilima sa pogonom na prednje točkove i turbo benzincima sa četiri cilindra? Šelbi je ipak najpoznatiji po tjuningu Forda Mustanga, zatim sopstvenim modelima kao što su Cobra i Daytona i na kraju predvodnik programa sa kojim je legendarni Ford GT40 trijumfovao na trci 24 sata LeMana.

Ali tokom osamdesetih godina prošlog veka industrijalac iz Teksasa je takođe radio u Chrysleru, o čemu smo pisali u nekoliko navrata. Možda najpoznatija priča je o kolekciji takvih automobila koji su prodati pre tri godine, a preporučujemo i zanimljivost dana o najpoznatijem Shelbyju iz ovog perioda, modelu Omni GLHS.

Naravno, neko će lako zaključiti da je Kerol pozajmio svoju značku u zamenu za finansijsku nadoknadu pošto neko kao on ne bi sigurno vozio evropski heč sa pogonom na prednje točkove. To ipak nije istina što nam pokazuje primerak iz ove priče koji je Šelbi lično posedovao i ovog meseca će se pojaviti na aukciji Mecum.

Iako se vozilo zove Dodge Omni, većinu njegovog razvoja je uradila Simca u periodu kada su „Jenkiji“ bili vlasnici ove francuske firme. Heč je stigao na američko tlo 1978. godine, a šest godine kasnije je prošao kroz prve prerade od strane tjuning kuće Shelby American. Najpoželjniji od njih je onaj iz 1986. godine kada je na tržište stigla verzija GLHS (Goes Like Hell Some More), a proizvodnja će biti ograničena na samo 500 jedinica. Šelbi je dao nadimak „pocket rocket“ i zapravo je bio veliki ljubitelj laganih kompakta. Primerak iz ove priče je 86. proizvedeni u nizu i Kerol ga je lično posedovao i vozio kao deo svoje impresivne kolekcije. Doduše očigledno ne baš često pošto trenutno na satu stoji brojka od samo 8.176 milja (13.082 km).

Ovaj specijalni model je dodao veći turbo punjač na postojeći 2,2-litarski agregat, a snaga je porasla na 175 “grla”. Dok brojka možda nije velika u današnje vreme, spomenućemo da je značajno skuplji Porsche 944 razvijao 144 konjske snage, a čak i veliki sportista 911 svega 25 „konja“ više od Dodgeovog velikana.

GLHS je mogao da ubrza iz mirovanja do “stotke” za 6,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 216 km/h, što je za taj period bio fantastičan rezultat. Možda najimpresivniji pokazatelj o kakvom proizvodu je ovde bila reč, stigao je na testu koji je obavio Road & Track magazin, gde je GLHS zabeležio bolje vreme u pogledu „brzog kruga“, nego što je to uspeo mnogo hvaljeni (i Šelbijev omiljeni automobil) Ford Mustang Shelby GT350 iz 1965./1966. godine. Eksperti smatraju da će novi vlasnik morati da izdvoji između 50.000 i 75.000 dolara.

AutoRepublika

(682)