Najezda modela Chevrolet El Morocco na aukciji Mecum

Chevroletovi modeli iz 1955, 1956. i 1957. godine, ili kako su poznati pod nadimkom „Tri-Fives“, su velike ikone američke automobilske industrije. Teško da postoji neki drugi četvorotočkaš koji na bolji način predstavlja stil života „preko bare“ tokom pedesetih godina prošlog veka, od „Tri Fives“ i svaki od njih je doneo posebnu revoluciju.

Primera radi, tokom 1955. godine je debitovao legendarni motor „Small Block V8“ koji se koristi za bazu u hot rod kulturi do današnjeg dana, dok je stil tri godine mlađeg Chevroleta možda najprepoznatljiviji među klasičnim automobilima u ovoj državi.

Iz tog razloga, njihova popularnost je uvek bila na velikom nivou i danas nisu retki među kolekcionarima. Ali, s vremena na vreme u oglasima se pojavi primerak za koga čak ni najveći eksperti nisu čuli. Pre nekih desetak godina sam se prvi put sreo sa modelom El Morocco iz 1957. godine i na prvi pogled nisam znao šta je u pitanju.

Automobil je pre svega izgledao kao „Frankenštajn“ sa delovima nabacanim s mnogih modela Chevroleta, Pontiaca i Cadillaca. Kada sam uradio malu pretragu na internetu, saznao sam da je El Morocco bio ambiciozni potez jednog industrijalca s željom da „napravi luksuzni Chevrolet koji će biti jeftiniji od Cadillaca“ i da je toliko redak da su šanse veće da ćete sresti Ferrari 250 GTO nego ovog „Jenkija“. Možete onda zamisliti moje iznenađenje kada sam saznao da će se na ovogodišnjoj aukciji Mecum prodati čak tri takva primerka …

Otac ovog automobila je Kanađanin po imenu Ruben Elender, koji je stekao imperiju u poslu prodaje robe. Iako je bio u stanju da priušti najskuplje Cadillace, Elender je odlučio da spoji stil Chevroleta sa luksuznim premijum vozilima.

Za ime je izabrao El Morocco po popularnom noćnom klubu u Njujorku, a u prodaji se pojavio 1956. godine. Dok je model Bel Air poslužio kao baza, zadnji deo vozila je bio značajno duži i sa većim „repom“, s kojim je podsećao na Cadillac u značajno većoj meri.

Samo jedan motor je bio opcija i to V8 zapremine 265 kubnih inča (4,3 litre) sa 180 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko dvostepenog automatskog menjača.

Nasuprot ranijim planovima, El Morocco nije bio jeftin automobil. Bel Air je cenovno već ulazio u teritoriju Pontiaca pa i Oldsmobilea dok je El Morocco dodao još 1.000 dolara (oko 9.540 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti).

Elender je shvatio grešku pa je 1957. godine odlučio da bazira svog velikana na nešto jeftinijem Chevroletu 210, a ovaj put se ispod haube našao veći motor V8, radne zapremine 283 kubnih inča (4,6 litara) i čak 283 konjske snage.

Tačna brojka proizvedenih primeraka modela El Morocco se kreće između deset i dvadeset, od čega je najređi kabriolet iz 1957. godine. Naime, samo dva komada je pronašlo vlasnike, a u prošlosti su kupci bili spremni da izdvoje i po 200.000 dolara za neki od njega.

Na Mecumu će se pojaviti dva primerka iz 1956. godine i još jedan proizveden godinu dana kasnije. Svi du detaljno restaurirani i od tada su voženi manje od 200 kilometara.

Elender svakako nije uspeo u svojoj zamisli dok je bio među živima, ali danas bi sigurno bio ponosan koliku vrednost njegov El Morocco donosi.

AutoRepublika

(184)