Zašto se neželjena tečnost skuplja u prtljažniku?

Karoserija automobila, posmatrana kao celina, prilično je dobro zaptivena sa svih strana. Iz tog razloga, bilo kakva vlaga koja bi se eventualno pojavila u unutrašnjosti vozila, izuzev ako se ne radi o kondenzaciji na staklu ili lokvama na gumenim podnim prostirkama, trebalo bi da znači povod za uzbunu. Povrh svega, problem najčešće nije pred očima vozača, već se javlja podmuklo, to jest tamo gde pogled ne dobacuje.

Na primer, stecište neželjene tečnosti u unutrašnjosti automobila je najfrekventnije prostor ispod rezervnog točka, ili barem tamo gde su nekada automobili nosili taj deo opreme koji je po oceni proizvođača postao suvišan. Hajde da se pozabavimo time odakle voda uopšte tu.

Voda u prtljažniku nije neuobičajn problem vlasnika vozila. Tečnost protiče ispod rezervnog točka gde je po pravilu teško otkriti je. Najčešći je uzrok neprijatnih mirisa u kabini, a još grđe, izaziva i pojavu rđe na metalu. Kako dospeva voda u gepek?

Nekoliko je uobičajenih načina na koje neprijatelj prodire na našu teritoriju. Na primer, moguće je da prođe kroz zaptivku postavljenu na poklopac prtljažnika. Keder guma koja se tu nalazi može da se zaglavi, zgužva, ili naprosto da pukne usled razarajućih klimatskih promena, posebno ako nije tokom zime tretirana lubrikantom. Setićete se, vi stariji sigurno, kako su nas očevi učili da vazelinom tretiramo te zaptivne gume.

Ako uklonite zadnji branik, onda ispod njega možete pronaći široke, obično pravougaone poklopce, prekrivene gumenim zakrilcima – zavesama. Njegova glavna svrha je da ublaži prekomerni pritisak iz kabine, kada nekoliko putnika istovremeno zalupi vratima, kao i da obezbedi unutrašnju ventilaciju. Eto i jednog od krivaca za vodu u kabini, jer kroz te površine tečnost može ući u prtljažnik, u slučaju da su nepravilno ugrađeni ili da su izgubili integritet strukture. Pored toga, može se dogoditi, na primer i da jedan od gumenih ventila otpadne, otvarajući nebranjeni prostor „u šesnaestercu“.

Rešenje se krije u zameni, odnosno ugradnji novih zavesa umesto oštećenih. Ukoliko pak nedostaje gumeni ventil, treba staviti novi i obezbediti da dobro dihtuje.

Takođe, voda može ući u prtljažnik kroz eventualno deformisane zadnje svetlosne grupacije ili propuštajuće spojeve zavarenih panela karoserije. Posebno su rizična područja u predelu rezervoara za gorivo ili u bočnim kanalima prtljažnog prostora, osmišljenim za odvod vode. Morate pažljivo ispitati ova problematična područja. Prvo, varovi mogu izgubiti čvrstoću od starosti ili zahvaljujući aljkavosti fabričkih kontrolora, a drugo, prisustvo curenja može ukazivati na to da je automobil učestvovao u nesreći.

Međutim, ima još nekoliko problematičnih zona na koje treba obratiti pažnju u smislu prevencije dospeća neželjene tečnosti u prtljažnik. Povrh svega pobrojanog, odakle voda dospeva u gepek, može nam „natuknuti“ i to kakve je boje ta tečnost.

Ako je voda prljava, onda je verovatno dospela ispod rezervnog točka odozdo, i to najverovatnije prilikom vožnje kroz blatnjave i puteve pune bara. Ukoliko je pak voda providna, onda je po svemu sudeći u prtljažnik dospela odozgo.

Ako smo na „lutriji“ dobili prljavu vodu, potrebno je doći do odvodnih čepova i čepova potpornih nosača amortizera, izvući ih, proveriti integritet i, premazati podesnim sredstvom za zaptivanje i instalirati na svoje mesto. Ako kupujete polovan automobil obavezno se mora proveriti prisustvo čepova. Ponekad vlasnici, umesto tih čepova, zbog svoje prirodne lenjosti i neurednosti, da bi zatvorili otvor iskoriste selotejp traku.

U najgorem slučaju se korozija već počela javljati i krenula da nagriza karoseriju, neophodno je angažovati limara koji bi ugradio nov, zdrav komad metala, a koji bi odmah bio tretiran i anti-korozovinim sredstvom.

Ako se pak voda pojavila u prtljažniku i deluje čisto, provedino, razlog upliva neprijatelja treba tražiti u zoni iznad. Pored provere keder guma, koju smo odmah pomenuli, baš kao i zadnje signalne grupe, vlaga može doći i iz putničkog odeljka kroz eventualno deformisanu rupu predviđenu za montiranje radio anterne, ako je uopšte instalirana na zadnjem blatobranu. Komad gume i neka bolja zaptivka ovde lako vrše posao.

Kod karavana ili hedžbeka, voda u prtljažnik može da dospe i kroz loše zaptivke zadnjeg vetrobranskog stakla. Opet, potrebno je zameniti dotrajale dihtunge. Neki majstori spominju i upotrebu šper ploča, ali stvarno ne znamo šta bismo s njima.

Bilo kako bilo, problem vode u gepeku mora biti tretiran čim pre, a to podrazumeva identifikaciju razloga. Nekada se dešava i da su oni u zoni sumraka, odnosno kompletna misterija. Nekada je to kao što rekosmo banalni gubitak čepa, a nekada može biti čak i kondenzacija na krovu. To bi onda podrazumevalo proveru, ne samo varova i zaptivki, već i režima rada klima uređaja, uz analizu koliko često koristite funkciju recirkulacije vazduha u kabini i koliko često menjate filter uređaja za klimatizaciju.

AutoRepublika

(18284)